Kako će koronavirus uticati na građevinsku industriju

Odsutnost radnika zbog bolovanja ali problem uvoza materijala mogu biti najveći kočničari srpskoj građevinskoj industriji kojoj posle buma ponovo preti pad.

Nema sumnje da krizna vremena značajno utiču na ekonomiju jer se usporavanjem privrednih aktivnosti smanjuje promet robe i usluga. Međutim, šta će se desiti sa građevinskom industrijom u Srbiji koja u poslednje vreme, posebno u stanogradnji, beleži veliki privredni rast?

Pandemija koronavirusa i vanredno stanje u Srbiji, koje je proglašeno u nedelju 15. marta, bez sumnje će dovesti do poremećaja u građevinskoj industriji jer ne samo da je izvesno da će doći da pada zainteresovanosti klijenata za novim stanovima i nekretninama, već i raspoloživost radne snage ali i materijala i opreme može postati upitna naročito u svetlu zatvaranja granica.

U slučaju eskalacije, može se očekivati povećana stopa odsutnosti radnika, a posledično ne može se ni isključiti pad tržišta izgradnje stanova.

Iako naša zemlja nema veliki stepen mobilnosti ljudi, robe i kapitala, kao što je to industrijskim centrima poput teško pogođenog Milana, usled prilično limitirane domaće proizvodnje, građevinska industrija u Srbiji se u velikoj meri oslanja na uvoz iz inostranstva. Imajući u vidu da su uvođenjem vanrednog stanja granice od nedelje zatvorene, kao i da su građani Srbije koji se vraćaju iz inostranstva, uključujući naravno i vozače kamiona, u obavezi da budu u samoizolaciji 14, odnosno 28 dana ako se vraćaju iz žarišta koronavirusom, postavlja se pitanje kako će to uticati na uvoz robe.

Znamo da se u Srbiji proizvodi cement, stiropor, lepkovi ili opeka, međutim postavlja se pitanje šta će biti sa dostupnošću velike većine građevinskog materijala koji stiže iz uvoza.

Pitanje lagera

Prvu posledicu zbog epidemije koronavirusa, Zorka Opeka je osetila i pre prvog zaraženog slučaja u Srbiji. Kako je ova kompanija tokom februara imala svoj redovni godišnji remont, neophodan deo potreban za start proizvodnje naručen je još tokom novembra 2019. iz Italije s terminom isporuke dogovorenim za 15. februar 2020. godine.

„Zbog širenja epidemije u Italiji dogovoreni termin je dva puta pomeran, pa je samim time i početak procesa proizvodnje umesto 1. marta pomeren na 15. mart. To se negativno odrazilo na naš plasman robe jer smo u samom startu sezone ostali bez dovoljnih zaliha robe.“ – kaže za naš portal direktor prodaje Ksenija Miklić iz kompanije Zorka Opeka.

„Za sada u Srbiji još uvek ne vidimo uticaj koronavirusa na prodaju naših proizvoda.“ – kaže za naš portal Tamara Milovanović direktor kompanije Velux Srbija. „Rad na projektima se za sada odvija neometano. Kako će se situacija dalje odvijati ne možemo predvideti sa sigurnošću ali smo mi kao tim u Srbiji spremni da pružimo sve informacije i podršku našim partnerima i klijentima.“ – dodaje Milovanović.

Udar od 15. aprila do početka maja

„Teško je dati procene kako će se kretati tržište stanova.“ – kaže Zoran Vukčević iz kompanije Gra-Vet Invest doo koja zida stanove u Novom Sadu. „Sva stovarišta imaju lagere koji mogu da izdrže oko mesec, mesec i po dana, a posle toga ne znamo šta će se dešavati. Nisu problem stiropor i lepkovi jer se to proizvodi u Srbiji, ali šta ćemo sa armaturom koja mi uvozimo iz Italije.“ – pita se Vukčević.

Ni projektantskoj kompaniji Tim Inženjering Sistem iz Novog Sada, čija većina zaposlenih od danas kreće da radi od kuće preko cloud servisa, nije ništa lakše. Na gradilištima na kojima vrše nadzor angažovan je velik broj majstora koji spadaju u rizičnu grupu – uglavnom jer su svi mlađi otišli da rade u inostranstvo. „Postoji verovatnoća da će se neka od tih gradilišta zatvoriti u narednih dve do tri nedelje, pre svega zbog ljudi ali i zbog materijala.“ – kaže Aleksandar Kovjanić iz Tim Inženjeringa i dodaje da očekuju najteži udar između 15. aprila i početka maja meseca.

Veliki problem je i nabavka materijala za enterijerske radove jer se većina materijala uvozi iz inostranstva.

Problem transporta i uvoza materijala zapravo može biti najveći kočničar srpskoj građevinskoj industriji kojoj posle buma ponovo preti pad. Pojedini uvoznici ovaj problem rešavaju tako što vozač koji donosi robu iz inostranstva prelazi granicu, odlazi u karantin, a potom vozač iz Srbije preuzima transport sa granice. Međutim, postavlja se pitanje koliko ovakav način transporta može dugo da potraje.

Veliki problem je i nabavka materijala za enterijerske radove jer se većina materijala uvozi iz inostranstva. „Za narednih mesec dana sirovina ima, a sve posle toga je problem“ – kaže Dragan Ivanović iz stolarske radionice Iver Plus, i dodaje da će nedostajati farbe za MDF, repromaterijala, ali i gips-kartonskih ploča.

Stvaranje zaliha materijala?

Pošto se kod građana primećuje nervoza koja se na tržištu reflektuje pojačanom tražnjom za prehrambenim proizvodima kao i sredstvima za ličnu higijenu, postavlja se realno pitanje mogu li i izvođačke kompanije na sličan način reagovati – da počnu da stvaraju zalihe građevinskog materijala koji može postati deficitaran pogotovo zato što depidemiolozi planiraju da ovu krizu „razvuku na četiri meseca“ kako bi se smanjio uticaj koronavirusa.

Zbog toga je teško je dati odgovor kako će koronavirus dugoročno uticati na građevinsku industriju zbog puno faktora i nepoznanica koji utiču na razvoj situacije.

„Dugoročne eventualne posledice epidemije za sada ne mogu sa sigurnošću projektovati, ali u slučaju eskalacije i širenja zaraze, može se očekivati povećana stopa odsutnosti radnika zbog potencijalnih bolovanja, a posledično ne može se ni isključiti pad tržišta izgradnje stanova.“ – dodaje za naš portal Ksenija Miklić iz kompanije Zorka Opeka.

„Najvažnije u ovoj situaciji jeste da se svi ponašamo maksimalno odgovorno prema sebi i sebi najbližima – porodici, kolegama, prijateljima. – zaključuje Tamara Milovanović iz Velux Srbija.

Kad ste već ovde…

• Virus korona je početak kraja za kancelarijske prostore?