Kako će arhitektonski biroi u Srbiji opstati u vreme (i posle) pandemije
Pitali smo osnivače i arhitekte iz biroa Arhi.pro, Zabriskie i Remorker Architects kako rade u vreme vanrednog stanja i koje mere su neophodne da bi se umanjio uticaj pandemije na tok poslovanja.
Pandemija koronavirusa zaustavila je celu planetu i sada preti ne samo ljudskim životima već i svetskoj ekonomiji. Vanredno stanje uvedeno u Srbiji već je snažno uticalo na građevinsku industriju pre svega zbog otežanog uvoza materijala i opreme iz inostranstva ali i nedostatka radne snage. Međutim, sada se postavlja pitanje kako će pandemija koronavirusa uticati na arhitektonske biroe u našoj zemlji.
„Za svako poslovanje u ovom momentu je cilj da se ne dovede u stanje nelikvidnosti koja može da blokira firmu.“ – kaže za naš portal arhitektica Anja Ivana Milić iz beogradske kompanije Arhi.Pro.
Planiranje rada u ovoj kompaniji sprovelo se na bazi analize svih poslova koji će realno biti naplaćeni ako rade u roku i onih koji nose veći rizik da investitor obustavi projekat. „Time su postavljeni prioriteti rada, sa ciljem da se ostvare svi međurokovi predaja dokumentacija, koji su po planu u naredna dva meseca, a time obezbede uplate iz sigurnih tokova.“ – kaže Milić.
Za svako poslovanje u ovom momentu je cilj da se ne dovede u stanje nelikvidnosti koja može da blokira firmu.
„Takođe bitna mera je reprogramiranje finansijskih priliva, sa podelom na tri budžeta: za rezervu bez koje se ne sme ostati, za neophodno servisiranje saradnika i dobavljača koji uplatama stiču sigurnost da i dalje poslujete i time održavate i njih, za strogo redukovana predfinansiranja samo za poslove koji dovode do brze naplate.“ – dodaje Anja Ivana Milić za naš portal.
Fokus na zaposlenima
U arhitektonskom biro Zabriskie, trenutno su fokusirani da održe rokove na koje su se prethodno obavezali. „Srećom naš posao projektovanja i posvećenosti arhitekturi je takav da se uz određena prilagođavanja može nesmetano odvijati na daljinu, ali ne gubimo iz vida da je usko vezan za građevinsku industriju.“ – kaže arhitektica Lela Alempijević, direktor i partner u ovom beogradskom birou.
Fokus ovog biroa je da se u ovom trenutku završe projekti na kojima su se zatekli što predstavlja odgovornost prema klijentima, a s druge strane su im fokus njihovi zaposleni.
„Odluka je da nećemo smanjivati plate, otpuštati ljude niti praviti bilo kakve rezove te vrste do daljnjeg. Ako se takve mere ipak u nekom trenutku budu morale sprovoditi, biće sprovedene kako za vlasnike, menadžere, tako i za sve zaposlene u našoj maloj firmi. U tom smislu ulažemo napor da napravimo ekonomičnu raspodelu novca kojim raspolažemo u narednom periodu u skladu sa takvom strategijom.“ – kaže Alempijević za naš portal.
Odluka je da nećemo smanjivati plate, otpuštati ljude niti praviti bilo kakve rezove te vrste do daljnjeg.
Za sada vanredno stanje ne remeti puno tok poslovanja u Remorker Architects s obzirom na to da je veći deo tima tu od ranih početaka ovog beogradskog biroa. „U igranom timu, lako se organizuju ljudi koji su naučili zajedno da misle i stvaraju.“ – kaže arhitektica Dušica Totić iz Remorkera.
„Naš najveći izazov je kako zadržati kvalitet timskog rada, u smislu spontanog razvoja kreativne misli i energije u okviru tima i projekata na kojima radimo. Sve nas često spontano pokrene nečiji komentar, sugestija kolege ili samo dobro raspoloženje, šala. Samim tim, aktivnim ili posrednim učešćem više ljudi na projektu sam projekat i krajnji produkt dobija viši kvalitet.“ – dodaje Totić za naš portal.
Izazovi rada projektanata od kuće
Za Arhi.pro je najveći izazov tehnološke prirode. Kako uspostaviti idealno IT okruženje, umrežavanje svih u timu, uspostaviti dobre internet konekcije sa svih adresa, rad sa izmeštenih lokacija na velikim Revit modelima na njihovom serveru, odabir optimalnih komunikacionih aplikacija za tim ali praćenje i merenje rada svakog u timu.
„Arhi.pro projektni sektor je organizovao rad od kuće u prva dva dana po objavljivanju vanrednog stanja u zemlji.“ – kaže Anja Ivana Milić i dodaje da su već prvog dana prepoznali strategiju da što pre savladaju novi režim rada, jer su tada manji rizici za opstanak nadalje.
„Prevencija zaraze, briga o zdravlju svakog pojedinca u kolektivu, kao i prevencija zastoja rada i nelikvidnosti u ovom periodu, rešeni su prelaskom na režim rada od kuce. Preko devedeset inženjera, projektanata, izmešteno je sa radnim stanicama iz firme na rad od kuće.“ – dodaje Milić za naš portal.
Video konferencija počinje uz kafu
S obzirom na to da su prethodno pratili razvoj situacije vezano za pandemiju, u birou Zabriskie su već računali na to da će rad od kuće biti neizbežan, pa su na neki način bili spremni i brzo omogućili rad na daljinu.
„Istražujući alate koji podržavaju timski rad od kuće, otkrili smo aplikaciju Slack koja omogućava efikasnu komunikaciju između članova tima. Jednostavna je za upotrebu, zamenjuje gomile mejlova, ima opcije za deljenje dokumenata, ima kanale za raspodelu po projektima, veoma je zahvalna za praćenje progresa…“ – dodaje Lela Alempijević.
U ovom birou odavno koriste Dropbox cloud za čuvanje i razmenu fajlova paralelno uz server, a u ovim okolnostima rad na cloudu je neophodan.
„Kao i u regularnim okolnostima radni dan nam počinje uz kafu, ali na video konferenciji na aplikaciji ZOOM, a nakon toga se nastavlja komunikacija timova po projektima, video pozivima i na platformi Slack.“ – kaže Alempijević za naš portal.
Neophodne finansijske mere države
Međutim, pravo pitanje u ovom trenutku je da li će biti neophodne finansijske mere države prema privatnom sektoru kako bi on bio sposoban za dalji nastavak rada.
Anja Ivana Milić iz Arhi.pro kaže da mere apsolutno biti neophodne jer je ova jedna od najtežih situacija koja je zadesila 21. vek, posle velike recesije. Milić dodaje da posledice još uvek ne slute, jer su svi okupirani mikromenadžmentom u cilju preživljavanja jednog vanrednog trimestra. „Niko od nas ne može duže od toga da “izgura” ako promet stane.“ – konstatuje Anja Ivana Milić.
Moratorijum na poreze i doprinose, plaćanje PDV-a, ali odlaganje plaćanja akontacionog poreza na dobit za 2020. godine su mere koje se moraju doneti.
Bez pažljivo promišljenih tj. efikasnih mera države nije moguće značajno pokretanje poslovnog zamajca za celokupnu privredu. „Sramežljive, politikantske i razvučene mere sigurno neće imati značajne rezultate.“ – kaže Lela Alempijević.
Što se tiče građevinskog i projektantskog sektora, iz biroa Zabriskie neke od mera koje očekuju bi morale biti: moratorijum na poreze i doprinose u vreme trajanja vanrednog stanja, moratorijum za plaćanje PDV-a, odlaganje plaćanja akontacionog poreza na dobit za 2020. godine (pošto je gotovo izvesno da će se sektor građevine u ovoj godini poslovati sa gubicima), reprogram kredita i lizinga sa dodatnim grejs periodom nakon prestanka vanrednog stanja.
„Od najvećeg značaja može biti sistemska finansijska podrška u kreditiranju kupaca stanova, koja će poslovnim bankama smanjiti rizike i olakšati izdavanje kredita u budućem periodu.“ – konstatuje Lela Alempijević iz biro Zabriskie.
Dozvole moraju da se izdaju
Vezano za sektor projektovanja, u ovom trenutku veoma je važno da imaoci javnih ovlašćenja ne zaustave proces izdavanja dozvola dok traje vanredno stanje, jer taj proces je moguće održati na daljinu, kako bismo iz vanrednog stanja izašli sa što manjim zaustavljanjem.
„Fokus države u ovom trenutku sa javne potrošnje i takozvanih državnih projekata mora biti usmeren na podršku privatnom sektoru, najmanje godinu dana nakon izlaska iz vanrednog stanja. Čini se da sve ostale taktike će imati trajne posledice po naše privredno okruženje.“ – dodaje Alempijević.
Da li će biti neophodne finansijske mere države za dalji nastavak rada, zavisi od toga koliko vanredno stanje potraje i kako se tržište bude ponašalo u smislu investicija, nekretnina i građevinske industrije, smatraju iz biroa Remorker Architects. „Za sada smo OK s obzirom na to da su za nama par izuzetno produktivnih godina. Naravno, ukoliko se stanje bude pogoršavalo i obim posla bude drastično opao, pomoć će svakako značiti.“ – kaže arhitektica Dušica Totić iz ovog beogradskog biroa.
Da privatni sektor ne ostane na dnu liste
„Države treba da brinu o svim sektorima privrede, ali je velika bojazan da privatni sektor ne ostane na dnu liste. Ne zaboravimo da je tokom velike recesije strateški prepoznato da je podsticanje malih i srednjih preduzeća spas svih kriznih ekonomija društva.“ – zaključuje Anja Ivana Milić iz kompanije Arhi.pro.
Kad ste već ovde…
