Revitalizacija Jugošpeda: Muzej Nikole Tesle odlazi u Beograd na vodi

Pokušali smo da otkrijemo šta stoji iza gotovo preko noći donešene odluke da se muzej u Krunskoj 51 preseli na lokaciju kod današnjeg Beogradskog sajma.

Iako je ovu informaciju izjavilo nekoliko aktuelnih ministara i to još 18. maja na Svetski dan muzeja, ova informacija potpuno je neopaženo prošla u stručnoj javnosti.

Možda su neki pomislili da je to još jedna od usputnih, predizbornih izjava i da nije potrebno poklanjati joj pažnju, tek struka se bavila više Sajmom i Generalštabom, pa joj nove teme nisu bile u fokusu.

Da razmotrimo neke razloge zašto se Vlada Republike Srbije ipak odlučila za novu lokaciju Muzeja Nikole Tesle, ovaj put u Beogradu na vodi.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Nasleđe i sećanje: Otvoren Muzej prinudnog rada u Vajmaru

Kako je Jugošped zamenio Snagu i svetlost

Iako smo svi bili sigurni da će muzej biti zasigurno preseljen u staru zgradu termoelektrane „Snaga i svetlost“ (što je i po prirodi namene bilo povezano sa likom i delom Nikole Tesle), političari su gotovo preko noći promenili ovu ideju i odlučili da se muzej preseli na lokaciju kod današnjeg Beogradskog sajma.

Postoji nekoliko značajnih razloga zbog čega su se nadležni odlučili za ovakav zaokret:

Zgrade termoelektrane „Snaga i svetlost“, gde je isprva bilo predloženo, tj. odlučeno preseljenje muzeja, u veoma je ruiniranom stanju i njena adaptacija u muzejsku zgradu trajala bi daleko više od dve godine, koliko država ima da bi muzej bio otvoren do manifestacije EXPO 2027. Ova promena možda uslovi da zgrada termoelektrane dobije neku drugu namenu.

Zgrada termoelektrane je locirana na dunavskoj obali, daleko od svih aktuelnih dešavanja, tj. Beograda na vodi, koji pretenduje da postane novi gradski centar. Izgradnja kompleksa Marine Dorćol i drugih stambenih naselja započinje tek za koju godinu, što je veliki problem ako jedan muzej locirate u deo grada u kome se ne nalazi ništa, a koji će kasnije postati veliko gradilište.

Zgrada „Jugošpeda“ u daleko je boljem stanju i uz znatno kraće vreme i znatno manje ulaganja, može se adaptirati u zgradu bilo koje namene.

Zgrada preduzeća „Jugošped“, nekada fabrika hartije industrijalca Milana Vape, u daleko je boljem stanju i uz znatno kraće vreme i znatno manje ulaganja, može se adaptirati u zgradu bilo koje namene, pa samim tim i u jedan muzej.

Naročito je važno što se jedan muzej ne može preseliti u bilo koju zgradu, već u objekat koji poseduje sve potrebne uslove da bi se jedan muzej uselio (čuvanje i izlaganje predmeta i smeštaj kancelarija zaposlenih), a koji zgrada „Jugošpeda“ očigledno poseduje.

Zgrada „Jugošpeda“ se nalazi u neposrednoj blizini Beograda na vodi, tj. na potezu koji je namenjen njegovom širenju, pa time nadležni žele da porade na popravljanju njegove atraktivnosti, uvođenjem dodatnog sadržaja iz sektora kulture i edukacije, pošto je godinama zamerano da samo naselje ne poseduje nikakav sadržaj izuzev stambeno-poslovnog.

I pored svoje industrijsko-poslovne namene, zgrada poseduje svedenu arhitekturu akademizma, sa jednostavnim simetričnim pročeljem i naglašenim bočnim rizalitima.

Zgrada fabrike hartije zidana je u periodu od 1921. do 1924. godine, po projektima arhitekte Karla Haniša i pored svoje industrijsko-poslovne namene, poseduje svedenu arhitekturu akademizma, sa jednostavnim simetričnim pročeljem i naglašenim bočnim rizalitima. U vreme nastanka, fabrika dobija najsavremenije uslove, tehnologiju i infrastrukturu koju je jedna industrijska zgrada tog tipa mogla da poseduje.

Fabrika je podignuta uz stari železnički most, imala je sopstvenu prugu, kej za pristajanje brodova, električni kran za utovar i istovar robe, sopstvenu pumpu na vodu, električnu centralu, sale za preradu i sortiranje hartije opremljene najmodernijim nemačkim mašinama, ambulantu za radnike, kuhinju, trpezariju, sobu za odmor, fabričku kapelu itd.

Vremenom je puno toga porušeno ili izbačeno, jer je zgrada prenamenovana u preduzeće koje se bavilo isključivo transportom. Takođe, enterijer upravno-poslovnih kancelarija takođe je vremenom izmenjen i prilagođen tipičnim enterijerima svih preduzeća socijalističke Jugoslavije.

Idejno rešenje rekonstrukcije iz studija Romb

Glavni objekat „Jugošpeda“, koji se prostire na oko 4.000 kvadrata, nekada je bio u vlasništvu kompanije „Zepter“, ali je pre nekoliko godina prodat, zajedno sa poslovnim objektom „Home Center“ (Eurosalon), kompaniji „Beograd na vodi“.

Objekat „Home Center“ je porušen, jer nije posedovao istorijske i kulturno-umetničke vrednosti, dok je zgrada „Jugošpeda“ sačuvana.

Na sajtu arhitektonskog studija Romb okačeni su renderi idejnog rešenja rekonstrukcije ove zgrade, ali prenamenovane u hotel.

Kako se od ove ideje zasigurno odustalo, u korist Muzeja Nikole Tesle, ali i ako se uzme u obzir da je studio Romb autor nekoliko enterijera na prostoru Beograda na vodi – restorana „Savanova“ i restorana „1905“ u sklopu upravne zgrade i promo centra kompanije „Beograd na vodi“, nije isključeno da će isti studio dobiti i posao rekonstrukcije zgrade i njene prenamene u Muzej Nikole Tesle.

Još ako i sam projektni biro Romb (doduše, bez javnog konkursa) ponudi odgovarajuće rešenje, ovo može biti dobitna kombinacija.

Može biti da će ova zgrada u tehničkom i lokacijskom smislu više odgovarati kao nova kuća Muzeja Nikole Tesle. Lokacijskom zasigurno, jer će biti daleko pristupačnija građanima iz svih delova grada, zato što na tom prostoru postoji adekvatan pristup putničkim vozilima, kao i povezanost sa više linija javnog gradskog saobraćaja.

Što se tiče muzeoloških uslova, neka za to poslednju reč imaju kolege iz samog muzeja, koje su najkompetentnije da procene da li bi ova zgrada mogla da zadovolji potrebe njihove ustanove.

Još ako i sam projektni biro Romb (doduše, bez javnog konkursa) ponudi odgovarajuće rešenje, ovo može biti dobitna kombinacija. Naravno, ako se ceo poduhvat zaista izvede do početka 2027. godine.