Izložba slika Oli Poppins: Revenge Porn Phenomenon

U subotu, 4. jula 2015. u 20.30h, u kafe galeriji Frida u Novom Sadu biće otvorena izložba slika rađene digitalnom tehnikom.

Pročitajte kritiku Selena Tabaković koja je napisana za ciklus slika koju je Oli Poppins nazvala Revenge Porn Phenomenon:

Olja ili Oli, zapravo najpre devojčica sa olovkom. Oduvek je nekako znamo sa olovkom. Dečjim flomasterom, rapidografom, kaligrafskim perom i naposletku digitalnim stilom. Svaka joj je taman i sa svakom barata odlično. Ilustrator je, kako to i ona sama tvrdi, oduvek. Kada bi  pisala pismo, običnu stranicu ličnog dnevnika, šrafuru za tehnički prikaz betona ili kopiju reljefa tavanice nekog kulturnog spomenika uvek je to ilustracija. Uvek je to pedantan crtež iz par poteza, čist ali ne sterilan. Kada se tražeći našla tamo gde je oduvek i bila, ništa nije bilo neobično. Oli Poppins ilustrator, kako drugačije?

Ciklus slika koje je objedinila pod nazivom Revenge Porn Phenomenon digitalnog su formata, ali ne digitalnog formata koji bismo očekivali.

Ovo su digitalne slike, potpuno piktoralne, pune života. U njima se ni na tren ne oseti ništa arteficijalno.

Izašle direktno iz srca i na njima ni najpažljiviji posmatrač neće primetiti piksele već samo čistu emociju. Kroz jednu ličnu priču prošla je kroz univerzalna mesta jednog bivstvovanja savremenog čoveka, zapravo žene. Slike su gotovo ženstvenije nego što Olja na prvi pogled jeste. Ali njena ženstvenost je tu, njen ženski aspekt otelotvorio se u liku njenih slika i pomogao joj da se iskobelja kroz lavirint pitanja u čijim se hodnicima zatekla igrom životnih okolnosti. Prošavši kroz samopreispitivanje i hvatajući konce svog života zapisala je svojom ilustratorskom olovčicom bitne momente svog putovanja ka odgovorima. Slike ciklusa… noseći potpuno čistu emociju lako su zauzele univerzalne topose i postale potpuno otvorene za razumevanje. Emocije govore samo jednim jezikom i to se u Oljinim slikama prepoznaje. Stoga, stala bih ovde i ne bih ulazila dalje u njihovo tumačenje, treba ih osećati.

Ono što se nikako ne sme s druge strane propustiti, je osvrt na tehničke karakteristike Oljinih slika. One su, kako već spomenusmo, rađene potpuno digitalnom tehnikom što u današnje doba savremenih medijuma ne bi bilo čudno, da one ne odišu sasvim drugačijom formom od one koja je za očekivati. Kvalitet Oljinog pristupa tehnici, leži u činjenici da posmatrajući slike uopšte ne stičemo utisak da se pred nama nalaze slike rađene isključivo elektronskim oruđem.

Ona je svojim umećem uspela da savlada sve poteškoće baratanja digitalnim četkicama i napravi kolekciju svojih ličnih alatki na kojima joj mogu pozavideti i najveći majstori artističkog digitalnog inženjeringa.

Ovo možemo tvrditi bez preterivanja, jer njene četkice pružajunam iluziju prhke strukture pastela, fine pastuoznosti akrilika i fakture uljanih nanosa. Njen virtuelni papir ima teksturu najkvalitetnijih papira, a digitalni kanvas finu strukturu vešto grundiranog platna. Spojmo sve ovo sa emocijom o kojoj smo u početku govorili i dobićemo odličnu smešu jednog izuzetno artističkog slikarskog poduhvata ilustratorke Oli Poppins.