Drugačiji pogled na Dragišu Brašovana od 1. juna u Galeriji Matice srpske

Javnost će prvi put imati mogućnost da vidi predmete i dela koja govore o privatnom životu arhitekte i doprinose boljem razumevanju njegovog lika i dela.

Povodom obeležavanja dva jubileja – 175 godina od osnivanja i 65 godina od preseljenja u zgradu bivše Produktne berze u Novom Sadu, u Galeriji Matice srpske će u četvrtak, 1. juna 2023. godine, biti otvorena izložba pod nazivom Poklon-zbirka Dragiše Brašovana.

Izložba predstavlja preko 100 eksponata – slika, skulptura, crteža, stilskog nameštaja, dela primenjene umetnosti i dokumentarnog materijala koje su naslednice ovog znamenitog srpskog arhitekte, supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev, poklonile Galeriji u periodu od 2020. do početka 2023. godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Velika retrospektiva – Otvorena izložba o velikanima srpskog graditeljstva
• Kako je Dragiša Brašovan sarađivao s arhitektom Trećeg rajha

Neizbrisiv trag u izgledu grada

„U svetsku istoriju arhitekture upisali su se Antoni Gaudi, Le Korbizje, Frenk Lojd Rajt, dok se u nacionalnoj arhitekturi ističe ime Dragiše Brašovana. Naši prostori mogu da se pohvale značajnim građevinama ovog arhitekte, a pogotovo Novi Sad koji je prepoznatljiv po kompleksu Banovine, palati Radničke komore, kao i Glavnoj pošti. Projektujući ove građevine ostavio je neizbrisiv trag u izgledu grada“ – kaže se u saopštenju Galerije.

Na izložbi koja će biti otvorena do 15. septembra, javnost će prvi put imati mogućnost da vidi predmete i dela koja govore o privatnom životu arhitekte i doprinose boljem razumevanju njegovog lika i dela.

Njegov dom postao je deo prostora Galerije, njenih salona i hodnika i samim tim neraskidivi deo identiteta muzeja.

Izložba pruža posetiocima sasvim drugačiji pogled na Brašovana kao supruga, očuha, estetu, ljubitelja umetnosti i prijatelja.

Svi ovi predmeti, koji su bili deo enterijera u kući u ulici Strahinjića bana u Beogradu, na jedinstven način govore o ukusu i opredeljenjima znamenitog arhitekte, kao i o njegovom porodičnom životu.

„Kupuje stari nameštaj, prepravlja ga, doteruje, prodaje, kupuje novi. On sve to radi sa istinskim uživanjem i u svemu tome ima nečeg pomalo naivnog, pomalo detinjastog uživanja života” – pisao je o Brašovanu istaknuti istoričar arhitekture Zoran Manević.

Njegov dom postao je deo prostora Galerije, njenih salona i hodnika i samim tim neraskidivi deo identiteta muzeja.

Kustoska vođenja, predavanja, projekcije…

Izložbu prati dvojezični katalog sa tekstovima dr Darka Polića, arhitekte i Ivane Janjić, kustoskinje, dokumentarni film Radio-televizije Vojvodine i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kom je Dragiša Brašovan živeo, koji je realizovala msr Snežana Mijić, konzervatorka.

Tokom trajanja izložbe publika će imati priliku da se kroz prateći program u vidu stručnih kustoskih vođenja, predavanja i projekcije filmova upozna sa životom i delom Dragiše Brašovana i arhitekturom 20. veka.