Napravili smo selekciju od 20 značajnih arhitektonskih objekata koje su se u poslednjih četvrt veka izgradile u našoj prestonici. Sada želimo da čujemo vaš glas kako bismo od njih izabrali pobednika – najlepšu zgradu Beograda!
Arhitektonska dela su deo naše zajednice jer ona čine naše gradove, naše ulice, i naše prostore za život. Javni objekti su lice naših gradova i ogledalo nas samih. Ali kakva arhitektura se gradi u Beogradu u poslednje vreme? Stručna javnost i građani primećuju da se u našoj prestonici, baš kao i ostalim gradovima Srbije, dižu objekti koji zadivljuju svojom arhitekturom ali isto tako niču i zgrade koje deluju neprimereno i neadekvatno. Koji su to objekti koji svojim arhitektonskim oblikovanjem mogu da zasene lošu arhitekturu i ukažu da Beograd ipak ima objekata vrednih pažnje?
Cilj ovog izbora je da ukaže da u Beogradu ima arhitektonskih objekata vrednih pažnje.
Tako je nastala ideja da napravimo jednu takvu analizu gradskog prostora s izdvajanjem onih objekata u Beogradu koji su nas obogatili, na koje smo ponosni, ali i one koji izazivaju kontroverze. Neki objekti će vam se svideti više, a neki manje. Zato ste tu da date svoj glas!
Izabrali smo poslednjih 25 godina za koje smo i sami kao društvo odgovorni, i izdvojili 20 javnih objekata koje smo predložili za vrednovanje. Od posetilaca portala Gradnja.rs traži se da glasaju za predložene objekte i vrednuju ih ocenom od jedan do deset.
Stručni žiri
Stručni žiri odabrao je 20 zgrada izgrađenih u Beogradu u poslednjih 25 godina ne uzimajući u obzir privatne kuće. Zajedno sa posetiocima portala, i stručni žiri će dati svoj sud, a njega čini:
- arhitekta dr Đorđe Alfirević, Studio Alfirević
- arhitekta Aleksa Ciganović, Republički zavod za zaštitu spomenika
- arhitekta Nebojša Antešević, doktorant Filozofskog fakulteta
- istoričar umetnosti Marko Stojanović, Balkanski arhitektonski bijenale
- dipl. građ. inž. Igor Conić, urednik portala Gradnja.rs
Rok za glasanje
Glasanje će trajati u periodu od 16. do 31. jula 2018.
Usled velikog interesovanja, rok za glasanje produžen do 7. avgusta 2018.
Rezultati glasanja
Rezultati glasanje biće objavljeni u ponedeljak 13. avgusta. Stay tuned!
Pravila glasanja
Glasanje se vrši jedanput za svaku zgradu ocenom od jedan (1), do deset (10). Ocene se mogu ponavljati za različite zgrade. Zgrada sa najvećom zbirnom ocenom biće progalašena za Najlepšu zgradu u Beogradu u poslednjih 25 godina.
Koje zgrade su na spisku
- Crkva Svetog Vasilija Ostroškog
- Vrtić na Bežanijskoj kosi
- Fiskulturna sala u Obrenovcu
- Objekat socijalne zaštite Sunce
- Rekonstrukcija Kule Nebojša
- Marušićev vrtić Plava ptica
- Zgrada Jinpros
- Zgrada Jugoslovenog dramskog pozorišta
- Eurocentar, Makedonska 30
- Progres u Zmaj Jovinoj
- Zgrada Kristal – Spasoje Krunić, Slobodan Rajović
- Zgrada B2 u Balkanskoj
- Krunićeva Zora
- Zgrada Anex
- Vrtić „Tesla – nauka za život“
- Zgrada Ceptera
- Zgrada RTV Pink
- Hotel Square Nine
- Zgrada HVB banke
- Fakultet likovnih umetnosti (slikarski odsek)
Gde glasati
Glasanje možete započeti na ovde.
>>> ZAPOČNI GLASANJE
ma najlepse je jugoslovnsko dramsko. bez daljeg…
Okej, ali morate glasati. 🙂
– Слажем се за Југословенско драмско.
– Све зграде намењене деци су као затвори. Ем имају мало справа напољу, ем нема хлада ни биљака нимало. Само пуста ливада.
– Ретко која зграда се уклапа у околину са суседним зградама. Већина њих одскаче значајно.
Draga Majo,
Zamolio bih Vas da obiđete neke od pomenutih objekata.
Ja sam Vam na raspolaganju da obiđemo objekat dnevni boravak “Sunce”. Možete videti objekat,okolinu,i u razgovoru sa štićenicima i radnicima steći utisak o objektu,korišćenju i komforu iz prve ruke.
Objekat je uslovljen programom,i potpuno istom odgovorio,tako da tih par “sprava” je na pravom mestu.
Pored toga,objekat je građen na ledini,zasađeno je drveće kome ipak treba vreme da izraste.
Ovo sam morao da dodam,jer pored fotografije koja pokazuje nešto,a ništa ne otkriva,morati uzeti sve u ibzir pre nego što se izjave razni epiteti.
Mnogo lepa zgrada
Dobra ideja, čestitam
Осим у случају неколико изузетака, највећи број зграда је доказ да већину архитектонских факултета треба затворити.
Da bi zgrada bila lepa nije dovoljna samo njena lepota. Mora biti i lepo uklopljena sa okolnim zgradama i ambijentin, a ne da izgleda kao zalutali kosmički brod. Nije isto kad lepi šešir i večernju tašnicu ponesete sa haljinom ili sa trenerkim.
Strašno je gde živimo i čime smo okruženi.
Nazalost laici moraju shvatiti da arhitekta ne moze uvek uticati na izvedeno stanje jedino u slucaju ako je on i arhitekta i investitor i izvodjac. Pa koliko puta ste samo culi da stanari nakon tehnickog prijema zgrade pregradjuji stan od 30 kvadrata ili zastakle balkone, sto odstupa od autenticnosti samog projekta. Mnogo puta cak investitor promeni fasadni mater. kako bi prosao jeftinije i na taj nacin promeni samu formu objekta. Tacno je da “ forma sledi funkciju“. Kada pogledate hotel Centar u NsU, stanovnike asocira na zatvor najmanje na hotel.
Za mene definitivno neprevazidjeni Milenija i Darko Marusic.
Gde su na ovom spisku Usce Shopping Center, poslovni centar Usce (kula), rekonstruisana zgrada Beogradske zadruge koja bi verovatno ponela epitet najlepse, zgrada NLB banke na Novom Beogradu, zgrada Red Stripe, sediste Raiffeisen banke, zgrada u Dobracinoj sa staklenom fasadom, Belville, rekonstruisana zgrada Centrotekstila…? Ima sigurno jos dosta zgrada sagradjenih ili rekonstruisanih u prethodnih 25 godina koje nisu nasle mesta na ovom spisku. Steta. Inace, od ponudjenih, moj favorit je definitivno Square Nine.
Ovde fali definitivno objekat hotela Hilton. Fasada kako ulična tako i dvorišna pleni jednostavnošću, a opet visokom elegancijom. Interpolacija odlično izvedena, a otvorenost vizura dozvoljava fantastično sagledavanje igre geometrije. (Znam znam svi će pljunuti iz političkih razloga, ali lepota je neosoporna)
Nisam arhitekta pa moje mišljenje svakako nije merodavno, ali mi izgradnja bilo čega što arhitekti padne na pamet izgleda prilično različito od rekonstrukcije postojeće gradjevine (naročito tako višeslojno zahtevne kao što je na primer kula Nebojša), pa bi mi bilo logično da ste ih razdvojili u dve kategorije za glasanje.
I još nešto – da sam ja arhitekta, zanimalo bi me ne samo mišljenje struke nego i mišljenje „običnih gradjana“ a naročito korisnika/stanara o mom delu, pa bih ispod dela za glasanje o svakoj zgradi dodala i deo za komentare o toj zgradi; da bi se izbegla razna prepucavanja, taj deo ne bih ostavila vidljivim, a po završetku glasanja bih ga prosledila autoru/autorima.
„najlepšu“ je nepismeno, nestručno. Kao da se samo o estetici spoljašnjoj radi… Arhitektura je, ipak, složenija stvar.
Postovani, kao arhitekti nije mi najjasniji izbor zgrada, kao i autora. Izostavljene su neki lepi objekti i kvalitetni autori, a uvrsteni neki objekti koji ne bi trebalo uopste da se nadju u ovom izboru (npr: kako je zgrada Pinka uopste dosla u isto kos sa recimo JDPom?!)