8 domaćih projekata sa listelama i opekom na fasadi

Od vojvođanske ravnice, preko Beograda, pa sve do Kragujevca – ovi projekti istakli su se inovativnom upotrebom jednog od najstarijih građevinskih materijala.

Opeka kao najmasovniji proizvod keramičke industrije koristi se u građevinarstvu skoro deset hiljada godina, a njena upotreba na fasadama dala je prepoznatljiv pečat mnogim grandioznim zdanjima širom sveta – od Balkana do Japana.

Iako je poslednjih decenija dominantna uloga opeke u izgledu naših gradova značajno umanjena korišćenjem brojnih drugih rešenja, stara dobra fasadna cigla – kao i njena „mlađa sestra“ listela –  i dalje se s vremena na vreme pojavljuju kao poželjno i elegantno rešenje za oblaganje fasade, kako na novoizgrađenim tako i na rekonstruisanim objektima.

A o tome da ovaj tradicionalni građevinski materijal verovatno nikada neće izaći iz mode, svedoči nam i ovih osam arhitektonskih projekata domaćih autora.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Opeka kao pečat pobedničkog rešenja konkursa za izgled beogradskog metroa
• Brick Award 2022: Wienerberger nagradio inovativnu arhitekturu od opeke

Kuća na obroncima Fruške gore – Modelart arhitekti

Fasada od listela daje kući tradicionalan, bezvremenski karakter.

Omotač kuće oblikovan je tako da je postignuta snažna suprotnost između sive opeke spolja i drvene obloge sa unutrašnje strane. Fasada od listela daje kući tradicionalan, bezvremenski karakter, naglašavajući porodičnu toplinu i uklapajući se u lokalni kontekst vojvođanske ravnice. Ceo tekst ovde

Kuća na litici u Novim Banovcima – ADVAKON

Beli akcenti urađeni su kao klasična kontaktna fasada sa završnom oblogom.

Na fasadi modernog ali nenametljivog objekta od 375 kvadrata, koja je rađena sa slojevima EPS termoizolacije, preovlađuje prirodna listela, a beli akcenti urađeni su kao klasična kontaktna fasada sa završnom oblogom – fasadnim silikatnim malterom sitne granulacije. Ceo tekst ovde

Porodična kuće u Hektorovićevoj ulici – PLAT.FORM.A.

Opeka kao primarni materijal stvara kontinuitet i vezu s mikroistorijskim okruženjem.

Odabirom materijala za fasadu stvoren je dinamički kontrast oštrog i rustičnog, zidanog i montažnog, tradicionalnog i sadašnjeg. Takođe, kroz odabir crvene opeke kao primarnog materijala stvara se kontinuitet i veza sa mikroistorijskim okruženjem u Hektorovićevoj ulici na Zvezdari. Ceo tekst ovde

Zgrada N8 u Kragujevcu – Studio Simović/ARIS

Fasadu određuju listele sive boje u karakterističnom slogu i tirkizne špaletne prozora.

Kubus ka ulici je u završnom smislu materijalizovan listelama sive boje u karakterističnom slogu i tirkizno vibrantnom bojom na špaletnama prozora. Na prednjoj fasadi je – radi postizanja trodimenzionalnosti – napravljena vizuelna „sinkopa“ u pravougaonoj, ritmičnoj fasadi. Ceo tekst ovde

Osnovna škola u Belegišu – Studio AD Architects

Na fasadi novoprojektovanog objekta primenjeni fasadna opeka i fibercementne ploče.

Projekat beogradskog Studija A&D architects u materijalizaciji fasade naglašava različite volumetrije dva objekta škole. Tako su na fasadi novoprojektovanog objekta primenjeni fasadna opeka i fibercementne ploče, dok je fasada postojećeg objekta fiskulturne sale je izrađena kao kontaktna. Ceo tekst ovde

Mia Dorćol: Zgrada od reciklirane opeke – Zabriskie

Opeka za Miu Dorćol završno je bojena specijalnom bojom koja je istovremeno i impregnira.

Ova fasadna opeka nije nastala kao tehnološka reciklaža od ostataka, već je bila ugrađena na drugim objektima. Cele opeke su čišćene i sečene, a pošto tako dobijene opeke imaju različitu boju i teksturu, završno je opeka za Miu Dorćol bojena specijalnom bojom koja je istovremeno i impregnira. Ceo tekst ovde 

Vila u Sremskim Mihaljevcima – Studio Architehna

Na fasadi je prisutna kombinacija klinker opeke i prirodnog kamena

Što se tiče materijalizacije ove porodične kuće, akcenat je stavljen na prirodne materijale. Na fasadi je prisutna kombinacija klinker opeke i prirodnog kamena, a ova dva materijali našla su svoje mesto i u enterijeru. Akcenat je na neutralnim tonovima koji doprinose toplini ambijenta. Ceo tekst ovde

Mala gostinska kuća u Grockoj – Milena Zindović/MZ Studio

Otvori na fasadi su nestandardno velikih dimenzija jer je želja bila da se spoljašnjost i reka vide što više iz enterijera.

Ideja da kuća oblikovno bude što jednostavnija dodatno je naglašena monohromatskom završnom obradom njenih fasada i velikim otvorima. Otvori na fasadi su nestandardno velikih dimenzija jer je želja bila da se spoljašnjost i reka vide što više iz unutrašnjosti kuće, bez prepreka i pregrada. Ceo tekst ovde