Issa Megaron: Kuća na Jadranu stopljena s pejzažom
Na ostrvu Vis podignut je objekat koji je praktično nevidljiv u topografiji.
Po projektu Davora Matekovića iz arhitektonskog biroa Proarh na placu površine 70.138 m2 na Jadranu, podignuta je kuća od 485 kvadrata pod imenom Issa Megaron.
Ono što je karakteristično za ovaj objekat jeste peta fasada, odnosno, nepromenjena topografija na krovu kuće zahvaljujući kojoj se ona stapa s pejzažom. Takođe, odsečenost od sveta i infrastrukture prouzrokovala je da ovaj objekat postane samoodrživ pa tako pasivno hlađenje i ventilacija, iskorišćavanje kišnice kao i solarni paneli omogućavaju neometan život i rad. Pogledajte o kakvoj kući se radi uz objašnjenje arhitekata iz Proarha.
Potpuno nepostojanje infrastrukture i nepristupačnost lokacije, nameću da je samoodrživost primarna.
„Issa Megaron nastaje kao ispitivanje konteksta granica lokacije, na parceli koja se na prvu čita kao tabula rasa.“, navodi se u saopštenju biroa Proarh, i dalje se dodaje da „područje sagledavanja esencije ovog prostora nije doslovna katastarska granica već da se duh morao tražiti i naći u nekoj široj, ne samo geografskoj, već i kulturološkoj zoni.“ Tako je u obzir uzet celi dalmatinski arhipelag, kao deo mediteranskog ekosistema.
Jedan takav netaknuti biotop sa jasnim tradicionalnim graditeljskim nasleđem, nametnuo je bioklimatski orijentisano projektovanje s naglaskom na poštovanje arhitektonske baštine.
Samoodrživa pećina
„Kuću je koncipirana po sistemu Sokratovog megarona, reinterpetirajući suvo građeni kameni zid i stvarajući novu ruralnu, manmade topografiju.“, navode arhitekte.
Potpuno nepostojanje infrastrukture i nepristupačnost lokacije, nameću da je samoodrživost primarna. Pasivno hlađenje i ventilacija, iskorištavanje kišnice, solarni paneli, i drugi načini iskorištavanja prirodnih resursa, omogućuju funkcionisanje objekta kao mesta za život i rad.
Boravišni prostori formirani su kao veštačka pećina, kao sećanje na sklonište, primitivni zaklon.
„Boravišni prostori formirani su kao veštačka pećina, kao sećanje na sklonište, primitivni zaklon. Novonastala struktura je istovremeno manmade/handmade, neintruzivna u nameri, materijalu i u konačnom izgledu.“, navode arhitekte iz Proarha.
Kameni, autohtoni zid reintrepetiran je kroz armirano betonski zidove čime je naglašena savremenost a oni postaju jedini element fasade osim staklenih stena u dubini. Kamen je postavljen samo kao detalj, sporadično, kao sećanje na tradiciju. Potezi kamenog zida formiraju funkcionalne zone, ne samo u službi zatvorenih prostora već i otvorenih terasa, platoa, agrarnih površina.
Peta fasada
„Peta fasada je viški ambijent, zatečeni biotop, gde kuća postaje nevidljiva u topografiji koju zapravo ne menjamo, ona ostaje ista, a intervencija u prirodu je malo primetna“, zaključuje se u saopštenju biroa Proarh.
Galerija fotografija
Grafičke osnove
FAKTOGRAFIJA
autor projekta: Davor Mateković
koautorica: Vedrana Jančić
saradnica: Bojana Benić
projektant: Proarh
konstrukcija: Radionica statike d.o.o.
investitor: privatni
površina parcele: 70.138 m2
bruto površina: 485 m2
projekat: 2014.
realizacija: 2016.
glavni izvođač: Griža građevinski obrt
fotografije: Damir Fabijanić i Miljenko Bernfest (dron)
Zabranjeno preuzimanje priloženih fotografija i materijala bez saglasnosti autora projekta i autora fotografija.
