Krivi toranj u Pizi još uvek je kriv – samo malo manje. Posle uloženih 30 miliona evra u restauraciju tornju je vraćen nagib od pre tri veka.
Nagib tornja je urođena mana, kao neka vrsta dečije bolesti koju ova čuvena građevina još nije prebolela. Rad na zvoniku visokom 56 metara započeo je davne 1170. godine i bio je iskrivljen od samog početka zbog temelja koji se nalaze u nestabilnom glinenom tlu. Godine 1350. vertikalni nagib iznosio je 1,4 metara ( ili 1,47 stepeni) a do 1817. je narastao na 3,8 da bi se u 1993. otišao na čak 5,4 metara.
Toranj u Pizi zatvoren je za posetioce jer je postojala opasnost od rušenja. Narednih 10 godina vršeni su značajni radovi. Voda ispod tornja je ispumpana, temelji su ojačani s 15 -metarskim betonskim stubovima a uklonjeno je 60 kubika gline. Sama kula pridržana je čeličnim kablovima. Na ove radove potrošeno je oko 30 miliona evra ali rezultati rada bili su odmah vidljivi. Kako prenosi Guadrian, toranj se ispravio za 50cm i time je vraćen u nagib koji je imao tri veka ranije.
Naučni tim sa Univerziteta u Štutgartu je u svom godišnjem izveštaju od 15. avgusta objavio da se toranj spontano ispravio 2,5 cm u periodu od 2001. do 2013. godine. Prema istrim istraživanjima, toranj će nastaviti sam da se ispravlja još nekoliko milimetara, zatim će se stabilizovati a potom će opet početi da se krivi ali mnogo sporije nego pre.
Neki predviđaju da će toranj težak 14.4000 tona potpuno uspraviti do 2300. godine ali stvar je u tome da niko zapravo ne želi da se on potpuno ispravi. Razlog je jasan kada se brojevi stave na sto. Godišnje se proda oko 3 miliona karata za obilzak tornja a Pizu godišnje poseti oko 6 miliona turista. Ko bi došao u Pizu da nema Krivog tornja?
