Interaktivnost u arhitekturi: Od izloga koji reaguju na prolaznike do zida koji postaje platno za video-igru
Sve je više primera primene novih tehnologija u cilju oživljavanja sveta oko nas. Ima ih i u našem okruženju!
Interaktivnost u arhitekturi u savremenom dobu nije više avangarda. Zapravo to je logičan sled evolucije u arhitekturi koja prihvata moderne tehnologije i sublimira ih u svojoj osnovi kreirajući dvosmernu komunikaciju između čoveka i okruženja. Koliko je daleko otišla ova komunikacija, možete videti na sledećim primerima.
Široka upotreba: Od prosvete gde se učenicima gradivo prikazuje kroz igru, preko marketinga ne bi li se proizvodi učinili modernijim, do video-igara gde su vizuelni efekti dovedeni do savršenstva.
Kao i među ljudima, komunikacija mora da se obavlja uz tri akcije: slušanje/gledanje (input), razmišljanje (procesiranje) i pričanje/kretanje (output). Interaktivne fizičke strukture najčešće prepoznajemo u kinetičkim fasadama, međutim sve je češća primena interaktivnih instalacija u druge svrhe poput primene u umetnosti ili u marketinške svrhe. Primer za to je serija instalacija u radnjama sportske opreme Nike koje reaguju na prolaznike.
Osim fizičkih interaktivnih instalacija postoji i audio-vizuelna interaktivnost, koja je češće zastupljena jer su mogućnosti kreiranja outputa mnogo manje ograničene. Njihova primena je raznolika: od prosvete gde se učenicima gradivo prikazuje kroz igru, preko marketinga ne bi li se proizvodi učinili modernijim, do oblasti video-igara gde su vizuelni efekti dovedeni do savršenstva.
Pokret kao komanda
Pored ovih, audio-vizuelna interaktivnost ima primenu i u arhitekturi i umetnosti. Umetnici često koriste ovaj medij da bi ispitivali variranje zvukova, svetlosti i geometrijskih oblika u odnosu na kretanje ljudi i druge slične inpute. Da bi se detektovao pokret koji će biti korišćen za oblikovanje outputa, mnogi video-projektori imaju već ugrađene senzore pokreta, ili se mogu povezati i sa dodatnim senzorom.
I u našoj zemlji ima dosta primera primene audio-vizuelne interaktivnosti. Ceremonija otvaranja Univerzijade u Beogradu jedan je od pionira ovog medija kod nas. Takođe, na izložbi Laboratorija prostora, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, 2015. godine, Centar za digitalni dizajn predstavio je instalaciju gde se uz pomoć senzora pokreta očitava pozicija tela i na određenim mestima ispisuje 3D tekst čiji položaj i veličina mogu da se menjaju zavisno od pokreta ruku. Uređaj za detekciju pokreta Kinect prepoznaje čoveka koji se nalazi ispred njega i smešta ga u virtuelni 3D prostor, a za vrh njegovih ruku zakači tekst. Početak i kraj teksta su u virtuelnom prostoru vezani za šake, te je pomeranjem, razmicanjem i primicanjem ruku moguće okretati tekst i menjati njegovu veličinu.
Igra na zidu
Na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu 2016. godine predstavljen je rad, Jovana Jeftića studenta master studija Digitalne tehnike, dizajn i produkcije u arhitekturi, Interactive Bubble Wall. U ovom projektu pokreti tela su detektovani putem kamere, tako kontura tela može da operiše u 2D prostoru. Program prepoznaje telo i ono se nalazi u istom virutelnom prostoru gde i mehuri koji se kreću na projektovanoj slici. Kada telo u virtuelnom prostoru dođe u interakciju sa mehurima, oni se odbijaju a pri tome se aktivira zvučni efekat. Rezultat nizanja ovakvih zvučnih efekata su jednostavne, ali ujedno i jedinstvene kompozicije koje stvara jedan ili više korisnika.
Autor, foto via: Marko Vučič
