Inicijativa arhitekata da fasade zgrada ne budu bilbordi
Sadašnjim Zakonom o autorskim i srodnim pravima oduzeto je pravo autoru realizovanog dela arhitekture da zabrani, odnosno, ne dozvoli davanje fasade u zakup. Ova inicijativa ima za cilj da to promeni.
Ko li se ovog meseca oglašava na kuli Geneks? A na palati Albanija? Postalo je nekako normalno da fasade objekata u našim gradovima postanu komercijalne oglasne table.
Pored toga što ovakvo oglašavanje narušava izgled zgrada, od kojih se neke utvrđene i za spomenike kulture, postavlja se pitanje šta je sa autorskim pravima?
Ovakav Zakon može da dovede da reklame osvanu i na zidinama Kalemegdanske tvrđave.
“Dozvolivši neprimerene komercijalne bilborde na fasadama zakonom zaštićenih spomenika kulture, naše društvo je pokazalo nezainteresovanost, a zaštita spomenika prepuštena je pojedincima, neformalnim grupama građana i udruženjima, posebno njihovim autorima, potomcima i fondacijama – nosiocima autorskih prava.” – kaže Slobodan Maldini na svom Facebook profilu.
Da bi arhitektonska kulturna dobra sačuvala od eksploatacije u svrhu marketinških kampanja, potrebno je, kaže on načiniti prvi korak – promeniti sadašnji Zakon o autorskim i srodnim pravima u Članu 23, gde je neobjašnjivo oduzeto pravo autoru realizovanog dela arhitekture da zabrani, odnosno, ne dozvoli davanje fasade svog arhitektonskog dela u zakup.
“U protivnom, zloupotreba Zakona može da dovede do ekstremnih slučajeva, kao na primer da komercijalne reklame osvanu na zidinama Kalemegdanske tvrđave, monumentalnim zdanjima Starog i Novog dvora, palate „Srbija“ ili na kupoli samog Doma narodne skupštine Republike Srbije.” – kaže Slobodan Maldini.
https://www.facebook.com/slobodan.maldini/posts/10225325810959921
Popravljanje položaja arhitekata
Pošto je u pripremi novi Zakon o autorskom i srodnim pravima, Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) na čelu sa arhitektom Slobodanom Maldinijem podnela je inicijativu da se u Zakon ugrade rešenja koja bi popravila položaj autora iz arhitektonskog delokruga.
U članu 22. stav 1. važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela drugome na korišćenje na ograničeno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.
U članu 23. stav 1. tačka 1. istog zakona je propisano da autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o građevinski realizovanom delu arhitekture.
“Iako je više nego jasno da je opravdani razlog za uvođenje navedenog izuzetka usmeren na davanje u zakup prostorija unutar objekta (stanovi, poslovni prostori i dr.), ovde imamo očiglednu zloupotrebu nedovoljno jasne zakonske formulacije po kojoj se i opisani vid korišćenja autoskog dela arhitekture podvodi pod davanje u zakup građevinski realizovanog dela arhitekture, iako je u pitanju spoljašnji, fasadni deo objekta.” – navodi se u inicijativi.
Dalje se kaže da na ovaj način, lica koja ostvaruju zaradu korišćenjem dela izbegavaju da od arhitekata traže dozvolu za predmetnu upotrebu dela i ne plaćaju nikakvu autorsku naknadu. Postojeća zakonska formulacija im to omogućava, kaže se u inicijativi.
https://www.facebook.com/asocijacijasrpskiharhitekata.asa/posts/3128698577348704
Izmena Člana 23.
Zbog toga se inicijativom predlaže da se ukloni osnov za napred opisane zloupotrebe prava na davanje primeraka dela u zakup, tako što će u Zakonu odredba člana 23. glasiti:
Autor nema isključivo pravo iz člana 22. stav 1. ovog zakona ako je reč o:
- građevinski realizovanom delu arhitekture, i to isključivo kada se radi o unutrašnjim delovima istog (stambene jedinice, poslovni prostori i dr.);
- delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;
- delu koje je nastalo ili je umnoženo radi davanja u zakup kao isključivog oblika iskorišćavanja dela, ugovorenog između autora i vlasnika primerka dela.
Na ovaj način se postiže svrha postojanja pravne norme, sužava se izuzetak na konkretan vid korišćenja i omogućava autorima – arhitektama ali i njihovim naslednicima da imaju pravičnu kontrolu nad ekspoatacijom njihove intelektualne svojine, zaključuje se u inicijativi.
ja nikad u svom životu neću zaboraviti ogromni bikini na zgradi kapija beograda kad se ulazi u beograd takva reklama se ne zaboravlj! mislim da je to za rubriku bizarre….. slobodan maldini je gospodin, koristi eufemizam , ja bih to brutale kao i novi beograd!
Svojevremeno je autor Geneksa bio prilicno ogorcen pojavom reklame na njegovom delu i svoj stav je jasno prenosio kolegama na sastancima. Svega par nedelja je proslo i gorcina je nestala, a reklama je ostala – arhitekti je placeno i reklama vise nije ruglo. Pre nego moralisemo o ruglu na zgradama treba da se zapitamo – sta bismo uradili na tom mestu, da nama neko ponudi pozamasnu svotu za prvoklasno pozicioniranu reklamu – da li bi na svojoj zgradi dopustili uz naknadu ili bismo ostali verni principima. U slucaju da je naknada dovoljna da se reklama postavi, u pitanju je trgovina, i inicijativa se svodi na ogorcenost autora koji zele novac u dzep, pre nego da ocuvaju estetiku svojij dela i komfor korisnika (preko cijih prozora ponekad prelaze reklame). Osim autora, treba da se pitaju i stanari/korisnici u tom slucaju. Najjednostavnije resenje je potpuna zabrana takvih reklama i promocija murala na njihovom mestu, ako je firma sponzor murala, platila farbu, opremu i honorar autoru murala, a autor i stanari dali odobrenje (postoje i svakakvi murali, neprivlacne boje i prizori) postoji mogucnost da se logo firme integrise u deo murala, cime svi dobijaju. Pitanje reklama na fasadama je pitanje za ceo grad, fasade odrazavaju urbanu kulturu i lepotu grada koji je jelte javno dobro, svima dostupno, stoga je i samo pitanje pogresno postavljeno. Neumesno je i uvodjenje Kalemegdanske tvrdjave u pricu, ciji je „autor“, kao i kod drugih tvrdjava grupa inzenjera koje je tesko utvrditi, i dogradjivana je decenijama/stolecima, tu nema smisla traziti naslednike autorskih prava i uvoditi tvrdjavu u ovu pricu, tvrdjava je spomenik grada i samo grad moze da regulise da se na nju reklame ne smeju postavljati.
Upitajte gospodina Maldinija o sopstvenim marifetlucima kada je bio i clan zirija i autor koji spaja dva projekta na projektu za memorijalni centar Jasenovac!
Ljudi,mi živimo u Srbiji,na Balkanu i ljudi teško žive.Veliki su troškovi izdržavanja velikih zgrada.Mi ne živimo u Beču.Svuda u svetu postoje reklame.Pogledajte sve tržne centre u svetu.Na ulazu svetleća reklama od npr Prade.Šta morališu arhitekte.Jeste li plaćeni za svoj posao?Jeste.Platilo Vam se kao i svim drugim radnicima u građevinarstvu.I šta Vas dalje briga.Zamislite da neko kupi sliku nečiju,i autor kaže:“Zabranjeno Vam je da stavljate tu sliku ovako,onako…itd“.Kratko i jasno:Jesmi li isplaćen pošteno za svoj rad?Jesi.Adio brate.
Najveći broj arhitekata svoj posao završi iz biroa, bez izlaženja na gradilište. I onda, nakon završenog i naplaćenog posla, izgrađenog i predatog objekta koji nije ni posetio, želi da se „nešto pita“ u kasnijoj eksploataciji nečega što nije njegovo. Banalana paralela – dizajner automobila hoće da njega konsultuju kada brendiraju neko vozilo. Da li je neko pomislio prilikom lepljenja nalepnice sa nazivom svoje firme na vozilo da možda vređa nečija umetnička osećanja? Nije. Arhitekta ima pravo da mu se to ne sviđa, ali tu se sve završava.