In Memoriam: Arhitekta Dejan Babović (1962–2025)
Važio je za tradicionalnog arhitektu, koji je svaki svoj projekat radio isključivo na papirima, uz šinu i lenjire, a kasnije prenosio u kompjuterske programe.
Kada saznate da je preminuo neki arhitekta u poznim godinama, ne osetite neku posebnu tugu jer znate da je na neko lepše mesto otišla jedna ostvarena osoba, koja je ovaj svet obogatila svojim delima.
Ali kada saznate da je preminuo relativno mlad arhitekta, koji je još najmanje par decenija mogao da stvara, onda taj gubitak postane daleko izraženiji.
Napustio nas je arhitekta Dejan Babović, svestrani arhitekta-umetnik i posvećeni sportista, a njegov odlazak duboko je pogodio arhitektonsku scenu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Prvi stručni koraci u Energoprojektu
Rođen 1962. godine u Beranama (tadašnji Ivangrad), studije započinje 1981. u Beogradu. Diplomira 1988. godine kod profesora Svetislava Ličine i kao talentovani mladi arhitekta se ubrzo zapošljava u kompaniji Energoprojekt (1989–1991).
Ovaj gigant je nekoliko decenija bio rasadnik vrednih i talentovanih inženjera, pa je arhitekta Babović bio predstavnik poslednje mlađe generacije koja je u tom radnom okruženju napravila svoje prve stručne korake.
Nakon par godina rada u privatnom birou Mecon, od 1994. godine postaje samostalni autor. Do početka 2000-ih godina, najveći broj dela realizuje sa suprugom arh. Antonietom Alderete Babović.
Tih godina, bilo je nezamislivo da se u Beogradu otvori neki novi klub ili kafe, a da enterijer istog ne bude projektovan od strane kreativnog arhitekte.
Njegov stvaralački uspon poklopio se sa prodorom High Tech stila, a on postaje jedan od njegovih najznačajnijih protagonista. Tih godina, bilo je nezamislivo da se u Beogradu otvori neki novi klub ili kafe, a da enterijer istog ne bude projektovan od strane kreativnog arhitekte.
Space Cafe (2003), Cafe Escape (2004), Mon sheri (2006) i Devetka (2008), samo su neki od tada kultnih ugostiteljskih objekata, koje potpisuje arh. Babović. Isto je bilo i sa stanovima, poslovnim zgradama, bankama i buticima, a posebno mesto u ovom nizu zauzimaju benzinske pumpe „Sheer Box“.
Ovi objekti bivaju izgrađeni oko 2002. godine, gde novobeogradska benzinska pumpa osvaja nekoliko vrednih arhitektonskih nagrada. Na ovom objektu arhitekta Babović briše granicu između utilitarnog i estetskog i projektuje zgradu koja ostvaruje genijaln spoj tehnologije i arhitektonske forme.
Njegovo najupečatljivije delo predstavlja poslovno-stambeni objekat na uglu ulica Paje Adamova i Neznanog junaka na Senjaku.
Njegovo najupečatljivije delo, u kojem je zaokružio svoj stvaralački kredo, predstavlja poslovno-stambeni objekat na uglu ulica Paje Adamova i Neznanog junaka na Senjaku, izveden je 2006. godine.
Dualizam u funkciji objekta iskazan je i kroz njegovu arhitekturu. Igra istaknutih i uvučenih masa, ritam prozorskih otvora, dualizam kružnih i kubičnih volumena, kontrast boje i materijalizacije fasadnih površina, samo su neke od karakteristika ovog vrhunskog arhitektonskog dela.
Za svoja ostvarenja iz oblasti arhitekture i enterijera, Dejan Babović biva nekoliko puta nagrađen DaNS-ovom nagradom na Salonu Arhitekture u Novom Sadu, nagradom „Aleksandar Šaletić“, Godišnjom nagradom Kluba arhitekata i Godišnjom nagradom ULUPUDS-a.
Umetnik kome je arhitektura primarna
Važio je za tradicionalnog arhitektu, koji je svaki svoj projekat radio isključivo na papirima, uz šinu i lenjire, a kasnije prenosio u kompjuterske programe. Ovaj pristup ga je sve više odvodio u polje slikarstva, kojem se nakon 2014. godine daleko više posvećuje.
„Dejan Babović je arhitekta kome je umetnost bliska, ali je umetnik kome je arhitektura primarna“, samo je jedna od rečenica kojom je arhitekta Lazar Kuzmanov otvorio slikarsku izložbu Dejana Babovića 2019. godine u Beogradu.
Pored arhitekture i slikarstva, Dejan Babović je bio osoba sportskog duha i posvećeni stonoteniser, čija igra je mogla da parira i profesionalnim igračima. Arhitektonska scena i intelektualni krug grada Beograda izgubili su jednu vrednu, svestranu i retko kreativnu osobu.
