Igor Mikitišin: Deklaracijom protiv neplanske gradnje

“Niko nije protiv progresa, razvoja i gradnje. Samo ono mora biti plansko, utemeljeno na zakonima i jasno definisano po pravilima.”

Struka je rekla svoje! To je zaključak velikog stručnog skupa održanog 23. aprila u Beogradu gde je 350 arhitekata nedvosmisleno izrazilo svoj stav povodom najava za devastiranje i uklanjanje Beogradskog sajma i Generalštaba.

Rezultat ovog skupa, koji je inicirala medijska platforma za promociju arhitekture Sfera a potom podržale brojne arhitektonske organizacije, bilo je formiranje Radne grupe koja je potom izašla sa Deklaracijom o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba koju je do sada potpisalo preko 5.500 ljudi.

Deklaracija je podigla veliku prašinu u stručnoj javnosti ali i u masovnim medijima pa stoga pitamo arhitektu Igora Mikitišina, jednog od autora podcasta Sfera, da li je očekivao ovakav odziv.

“Poslednjih dana citira se da nekih 350 arhitekata i inženjera, od registrovanih 16.000 u celoj Srbiji, koji traže da se Generalštab i kompleks Beogradskog Sajma sačuvaju i rekonstruišu. Stalno se spominju te brojke kao da na skupu 23. aprila nisu bili predstavnici svih organizacija u arhitekturi koje postoje u državi, a samim tim i skoro svi arhitekti iako nisu bili u prostoriji. Na kraju krajeva javnu raspravu na Youtube kanalu je za 30 dana pogledalo više od 11.000 ljudi.”

Srodni članci na portal Gradnja:

• Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba

Celokupna arhitektonska i inženjerska struka sakupila pod jedan šator sa jasnim ciljem zaštite graditeljskog nasleđa Beograda.

Šta je cilj potpisivanja Deklaracije?

Cilj potpisivanja Deklaracije je da se ne menjaju teze u javnoj sferi i medijskoj sferi. Ovo je prvi put u istoriji, kako kažu kolege, da imamo konsenzus. Starije kolege, akademici, profesori ne pamte ovakvo jedinstvo u struci.

Propuštena je prilika sa Beogradom na vodi. Propuštena je prilika sa Beogradskim metroom. Propuštena je prilika sa Savskim trgom. Zbog toga verujemo da se zbog toga ovog puta celokupna arhitektonska i inženjerska struka sakupila pod jedan šator sa jasnim ciljem zaštite graditeljskog nasleđa Beograda.

A da može drugačije, govori  primer SPENS-a, modernističkog bisera u Novom Sadu. Sinergijom građana i struke, i pametnom i temeljitom analizom stručnog tima došlo je do toga da predstavnicima vlasti i donosiocima odluka predoče i drugačiji pristup od ad hoc rešenja – srušiti i izgraditi stanovanje. Danas kao rezultat imamo projekat za rekonstrukciju SPENS-a na ponos i struke i donosioca odluka i građana.

Šta se traži Deklaracijom?

Ne traži se ništa nenormalno. Traži se samo da se ekspertski pristupi planiranju desne obale Save, kada smo već propustili to sa Beogradom na vodi i područjem Savskog Amfiteatra. Da se razmisli kako će deo gde je Beogradski Sajam izgledati, zadržavajući kompleks u celini, pogotovo hale 1, 2 i 3 koje su svetska dela arhitekture, priznata u celom svetu. Da ako je već konačno došlo do pitanja njihovog rešavanja da se radi kvalitetno, a ne ad hoc metodom. Pogotovo da se kao nacionalni interes, ne podmeće “luksuzno stanovanje”.

Stalno se spominju te brojke kao da na skupu 23. aprila nisu bili predstavnici svih organizacija u arhitekturi koje postoje u državi.

Traži se da se zanemare odluke bivše vlasti i nekih prethodnih Vlada koje su de facto donele pogrešnu odluku da prvo poslušaju Republički zavod za zaštitu spomenika pa da onda istu odluku povuku posle samo sedam dana. To što je neko pogrešio tad suštinski je nebitno u ovom momentu. Nije ni bitna rečenica gde je struka bila svo ovo vreme? Tada je Sajam bio ugrožen i prodavao se ali se na kraju nije prodao, najverovatnije baš zbog toga što je neko zaštitio upravu tu Halu 1 bar s razlogom jer u suprotnom danas ne bi imali ni Halu 1 akademika Branka Žeželja zaštićenu.

Takođe se traži da se razmatra i identitetsko pitanje, grada pa i države kod oba kompleksa. Da se urade sve analize neophodne za studiju izvodljivosti i opravdanosti a da se iz studije napravi detaljni programski zadatak i da se onda krene u korake realizacije. Tu imamo više pristupa o kojima se može razgovarati, pogotovo za Beogradski sajam. Struka, prvenstveno arhitekti ali i multidisciplinarni tim koji bi bili formirani za ove dve teme mogli bi obraditi sve prostorno, urbanističke, arhitektonske, ekonomske, društvene, ekološke aspekte ponaosob ulazeći dublje u problematiku i izazove rešavanja istog. Mi to sigurno u državi posedujemo takve eksperte.

Kako je došlo do teksta Deklaracije?

Moramo priznati da se u medijima i javnosti potpuno izokrenula funkcija takozvane Radne grupe i ljudi koji su izabrani da sublimiraju stavove svih društava, udruženja, asocijacija i institucija koje su poslale apel u prethodna tri meseca donosiocima odluka da se ne slažu sa time šta se planira i projektuje sa našim arhitektonskim nasleđem.

Radnoj grupi su pomogli preko sto kolega koji su slali svoje predloge kako bi se ovaj prostorno društveni problem mogao rešiti, sa naglaskom na pravni apekt i postojeću zaštitu koju nose oba kompleksa.

Ova radna grupa uopšte nije radna grupa koja mora ili treba da se baci u ovakvom sastavu sanacijom Generalštaba niti da radi projekat rekonstrukcije Sajma.

Ova radna grupa uopšte nije radna grupa koja mora ili treba da se baci u ovakvom sastavu Generalštabom i njegovom sanacijom i restauracijom niti da radi projekat rekonstrukcije niti da predlaže šta će biti i na koji način će se urediti prostor Sajma. Ova radna grupa je izglasana na javnom skupu predstavnika struke da sublimira i formuliše zaključke apela preko 20 stručnih udruženja, asocijacija, društava i institucija koje su konstantno slali svoje dopise i apele donosiocima odluka da ne idu u dobrom smeru i da ne može tako da se radi. Pomenuta Radna grupa je proizašla iz skupa, a skup je uz pomoć medijske platforme za promociju arhitekure SFERA proizašao iz pojedinačnih apela pomenutih organizacija. Pojedinačni pak apeli proizašli su iz donesenih odluka Vlade Republike Srbije bez ikakvih konsultacija sa strukom. Preskočene su sve moguće procedure, i struka je bukvalno izrevoltirana morala, moram priznati, konačno da reaguje za normalne stvari.

Pitaju vas “gde ste bili pre 15 godina”…

Kao mladog arhitektu nemojte me pitati što se struka pobunila sad. Zašto su mnogi koji ćute, gledaju godinama i sležu ramenima izašli sad u javnost rekli da je prelilo čašu? Verovatno je to ozbiljan nakupljeni teret i breme koji se taložio godinama i decenijama. Mi mlađi arhitekti smo stupili u Aulu fakulteta i od prvog dana studija gledamo jedno propadanje esnafa, jednu gubljenje kičme i morala, jednu pogrešnu sliku šta i ko bi arhitekta trebao da bude, kako su nas profesori učili.

Niko nije protiv progresa, razvoja i gradnje. Samo ono mora biti plansko, utemeljeno na zakonima i jasno definisano po pravilima.

A ako i vi želite da potpišete Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba to možete uraditi ovde.