Idealno za Mali metro? Ovaj beton uklanja zagađeni vazduh iz tunela

Fotokatalitički beton za svega 24 sata smanjuje nivo azot-oksida za skoro petinu, dok rešenja za grafenom redukuje zagađenje za 75 posto.

Grad Beograd odlučio je da objedini dva velika infrastrukturna projekta, izgradnju novog Savskog mosta i tunela od ulice Gavrila Principa do Bulevara despota Stefana u jedan projekt pod nazivom Mali metro.

Pošto znamo koliko je neprijatno proći kroz Terazijski tunel zbog ogromnog zagađenja, bilo bi dobro porazmisliti o ekološkim aspektima novog beogradskog tunela pre nego što krene gradnja.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Novi recept: Beton od biouglja apsorbuje više CO2 nego što ga emituje

Fokus na beton

Iako bi nabolje rešenje bilo da pređemo na električna vozila što je pre moguće, znamo da će ipak ta tranzicija u Srbiji potrajati decenijama. U međuvremenu, od izuzetnog je značaja pronaći druge načine da se zagađenje vazduha, izazvano automobilima, bar u određenoj meri umanji.

Na dobrom tragu su inženjeri iz Koreje koji su se, kako je i logično, fokusirali na najčešće korišćeni materijal na svetu da im u ovoj ideji pomogne. Da, niste pogrešili. U pitanju je beton.

Veštačka rasveta je postavljena duž zidova kako bi se podstakle hemijske reakcije koje se svetlošću aktiviraju u betonu.

Betonski sistem za prečišćavanje vazduha oslanja se na premaz od titanijum dioksida, koji reaguje na sunčevu svetlost, kako bi proizveo molekule poznate kao reaktivne vrste kiseonika, a koji imaju jaku oksidacionu moć. Ovi molekuli razlažu zagađivače vazduha poput isparljivih organskih jedinjenja, oksida azota, oksida sumpora i amonijaka i sprečavaju stvaranje finih čestica, piše NewsWise.

Sunčeva svetlost u tunelu? Da to je bio problem, ali ne nepremostiv.

Istraživači sa Korejskog instituta za građevinarstvo i građevinsku tehnologiju razvili su ovu vrstu fotokatalitičkog betona i testirali je u saobraćajnom tunelu, gde je zagađenost dodatno veća zbog loše cirkulacije vazduha. S obzirom na to da u tunelu ima minimalno sunčeve svetlosti, veštačka rasveta je postavljena duž zidova kako bi se podstakle hemijske reakcije koje se svetlošću aktiviraju u betonu.

Zagađenje manje za 18% tokom 24 sata

Nakon sprovedenog testiranja, tim je otkrio da su nivoi azot-oksida opali za oko 18% tokom 24 sata, a krajnji produkti reakcije bile su soli, formirane delom zbog prisustva kalcijuma u betonu. Ove soli kiša je zatim brzo sprala, a ovakav sistem mogao bi da funkcioniše neograničeno, bez potrebe za dodatnim održavanjem, osim samog konvencionalnog održavanja betona.

Problem komercijalizacije

Tim planira da nastavi istraživanje ove tehnologije kako bi pomogao da se sistem komercijalizuje, te se nadaju da će se dodatnim istraživanjem naknadno povećati i efikasnost, s obzirom na to da su drugi naučnici uspeli kroz različite metode da smanje nivo azot-oksida za 45%, pa čak i za neverovatnih 70% uz „saradnju“ sa grafenom.

„Tehnologija izgradnje koja koristi fotokatalizatore može imati trenutni efekat na smanjenje finih čestica u našem životnom okruženju. Naš plan je da izgradimo sistem saradnje sa lokalnim samoupravama i javnim korporacijama, kako bismo uspeli da sistem proširimo i na druge lokacije, te kako bismo postigli njegovu komercijalizaciju i distribuciju sa praktičnim efektima.“, rekao je dr Jong-Won Kwark, glavni istraživač na projektu.