Lagane konstrukcije balkona za novi sjaj starog hotela u Lipici
Nova strukturalna membrana koja obavija hotel Maestoso stvara međuprostor između zgrada i pejzaža, a pritom smanjuje prisustvo objekta u prostoru.
Renomirani ljubljanski biro Enota, najpoznatiji na ovim prostorima po Termi Olimia, potpisuje projekat rekonstrukcije Hotela Maestoso, smeštenog na području Ergele Lipica, jednog od najistaknutijih prirodnih i kulturnih spomenika u Sloveniji.
Ergela je osnovana 1580. godine kada je na Habzburškom dvoru doneta odluka da se konji, ključna strateška roba tog vremena, uzgajaju na sopstvenoj teritoriji. Dvesta godina intenzivnog uzgoja i selekcije poželjnih osobina na kraju je proizvela renomiranu rasu lipicanera.
Istorijsko izgrađeno jezgro Lipice, osmišljeno oko renesansnog dvorca, dobilo je izgled skladne celine u prvim decenijama 17. veka. Kroz vekove je nastavilo da se razvija sve dok nisu izgrađene velike turističke smeštajne zgrade 1970-ih, pošto je izuzetnost Ergele Lipica izazvala interesovanje posetilaca iz celog sveta.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Amfiteatar kao ideja vodilja za grčki hotel ukopan u terasasti pejzaž
- Hotel Pino Nature sagrađen odgovorno prema planini Trebević
Nadmoćno prisustvo postojeće zgrade
Hotel Maestoso najveći je od svih smeštajnih objekata u Lipici. On je takođe i primarni kontakt posetilaca sa okruženjem ergele.
Njegov relativno agresivan izgled – zbog upotrebe arhitektonskih elemenata određenog perioda – predstavlja snažan, čak i ometajući kontrast sa glatkoćom staza koje posetioci koriste za pristup kompleksu kao celini.
Karakteristična linija belih ograda, koja se talasa između zelenih staza drveća i ostatka održavanog prirodnog pejzaža sa stadima proslavljenih belih konja, završavala se ne baš previše graciozno – na parkingu sa nadmoćnim prisustvom postojeće hotelske zgrade.
Intervencijom je predloženo „čišćenje“ fasade hotela od svih dodatih arhitektonskih elemenata.
Kako navode arhitekte iz Enote, osnovna smernica u projektovanju renoviranja i proširenja hotela bila je pronalaženje načina da se ublaži prisustvo zgrade u prostoru.
Tako je, umesto uobičajene težnje za što prikladnijim izgledom, centar pažnje postao pokušaj dematerijalizacije izgrađenih masa.
Intervencijom je predloženo „čišćenje“ fasade hotela od svih dodatih arhitektonskih elemenata i objedinjavanje izraza strukture uspostavljanjem nove, lagane nosive konstrukcije balkona, koji su se do sada nalazili samo na delovima zgrada.
Razbijanje monolitne mase
Nova strukturalna membrana koja obavija ceo hotel i prostor za plivanje stvara neku vrstu međuprostora između zgrada i pejzaža.
Međuigra svetlosti i senki razbija monolitne građene mase i, uz predviđeno ozelenjavanje postojećeg volumena penjačicama, u najvećoj mogućoj meri dematerijalizuje objekat i daje mu prepoznatljiv karakter.
Posebna pažnja je posvećena planiranom proširenju smeštajnih kapaciteta, što je doprinelo već značajnoj izgrađenoj masi.
Najvažnije je blo da se svi postojeći uslužni i drugi (ne)korišćeni objekti prenamene – na ovaj način, povećanje kapaciteta se nalazi prvenstveno iznutra, a ne spolja, napominju autori.
Sve strehe su takođe projektovane kao rešetkasta struktura belih drvenih greda laminiranih lepkom.
Da bi objekat bio što bolje povezan sa pejzažom, zahvatom renoviranja predviđeno je i uklanjanje parkinga neposredno ispred zgrade, te je on pretvoren u park kako bi se dobio prostor za proširenje natkrivenih terasa eksterijera programa.
Sve strehe su takođe projektovane kao rešetkasta struktura belih drvenih greda laminiranih lepkom, što daje dodatnu nadogradnju novom, izrazito prepoznatljivom izrazu kompleksa.
Spoljašnje popločavanje je pretežno izvedeno u komprimovanom vezanom pesku, koji meko povezuje funkcionalne površine hotela sa uređenim prirodnim pejzažom ergele.
Topao izraz unutrašnjeg prostora
Enterijer renoviranog dela hotela i bazena osmišljen je kao moderna interpretacija unutrašnjeg prostora konjušnica.
Kao takav, javni program je zamišljen kao posebno fleksibilan prostor, koji se može prilagođavati prema datoj potrebi korišćenjem pregradnih zidova na preklop.
Postojeći objekti su ogoljeni do sirove betonske konstrukcije, koja ostaje vidljiva i služi kao pogodan okvir za minimalne dodatne intervencije obezbeđujući topao izraz unutrašnjeg prostora.
Logično unapređenje hotelskog kompleksa
Kombinovanjem upotrebe materijala koje posetioci povezuju sa materijalima koji se koriste u štalama sa vidljivom instalacionom mrežom bez nepotrebnog prikrivanja, povezuje unutrašnjost svih objekata ergele u neraskidivu celinu.
Sirovo gvožđe, drvene daske, seno, betonski podovi u sobama i podovi od rezanih drvenih panjeva u javnom programu u kombinaciji sa pažljivo osmišljenom rasvetom i malim, pokretnim komadima nameštaja i dekoracije čine topao prostor, koji postaje logično unapređenje jedinstvenog programa i lokacije kompleksa.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
- naziv projekta: Hotel Maestoso
- lokacija: Lipica, Slovenija
- klijent: Holding Kobilarna Lipica
- arhitektura: Enota
- projektni tim: Dean Lah, Milan Tomac, Polona Ruparčič, Nuša Završnik Šilec, Jurij Ličen, Carlos Cuenca Solana, Eva Tomac, Urška Malič, Jakob Kajzer, Sara Mežik, Peter Sovinc, Eva Javornik, Peter Karba, Sara Ambruš, Goran Đokić
- godina projektovanja: 2018.
- završetak radova: 2021.
- površina: 7.785 m2
- plac: 9.970 m2
- troškovi: 11.500.000 evra
- fotografije: Miran Kambič
