Hotel Biogor: De(l)o prirode kao nova turistička atrakcija Srbije
Voda je glavna okosnica ovog luksuznog kompleksa u prirodi, koji je izgrađen pored termalnog izvora i na njega se oslanja kao na resurs u različitim sferama.
U kotlini Kučajskih planina, u malom mestu Sisevac – poznatom po izvoru reke Crnice, termalnim vodama i još uvek dobro očuvanoj prirodi – arhitekte Dejan Ilić i Teodora Ćirić iz Projektnog biroa Domus iz Paraćina projektovali su Hotel Biogor, novu turističku atrakciju Pomoravskog okruga.
Objekat je projektovan kao rekonstrukcija i dogradnja postojećeg restorana sa pripadajućim apartmanima i zajedno ostvaruje novu celinu, koja prepoznaje i poštuje prirodu i zadati teren. Prostiranje objekta uslovljeno je tokom reke, koja je, ističu autori, jedan od glavnih motiva korišćenih za inspiraciju prilikom dizajniranja Biogora.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Voda kao glavna okosnica
Kako objašnjavaju paraćinske arhitekte, nastojalo se da korišćeni materijali budu specifični za dati kontekst, te su tako na fasadi objekta dominantni crveni kamen, specifičan za mikrolokalitet, i drvo. U enterijeru je svedena paleta upotrebljenih materijala – metal, kao referenca na industrijsko nasleđe lokacije, drvo i grubi malter.
Hotel Biogor je izgrađen pored termalnog izvora i na njega se oslanja kao na resurs u različitim sferama. „Voda je glavna okosnica ovog luksuznog kompleksa u prirodi“– kažu za Gradnju iz Projektnog Biroa Domus.
Čitav „podzemni grad“ osmišljen je kao prostor za wellness i spa – osvetljen je kroz lanterne u plafonu, što zajedno sa otvorima koji kadriraju jezero doživljaj čini dodatno specijalnim. „Fluidne i organske forme se sa objekta prenose na parter i korisnika vode kroz prostor sa lakoćom i približavaju mu prirodu“, navode autori.
Lobi kao ušće tokova
Karakter ovom prostoru daju dupla visina, i galerija koja ga definiše. Lobi se manifestuje kao proširenje i spajanje više tokova kretanja i mesto okupljanja. Zbog visine i položaja otvora ostvaruje se efekat bazilikalnog osvetljenja.
Tom osećaju sakralnog, dodatno doprinosi oblikovanje i osvetljenje plafona, dok podela na segmente koji se preklapaju posmatrača dovodi do pomisli da se sve kreće, da je fluidno, objašnjavaju dalje autori.
U ovom prostoru postoje dve važne tačke, a to su recepcioni pult i kamin. Glavni motiv oblikovanja recepcionog pulta je gnezdo – mesto okupljanja, dok je forma kamina savremena interpretacija ognjišta na drva tradicionalne srpske arhitekture.
Ortogonalnih struktura skoro i da nema, ili se vešto kriju kako ne bi poremetile dojam da sve „teče“.
„Obe strukture se utapaju u prostor, polaze iz i vraćaju se u njega, i oblikovane su tom snažnom linijom toka. Ortogonalnih struktura skoro i da nema, ili se vešto kriju kako ne bi poremetile dojam da sve ‘teče’“ – ističu iz Domusa.
Na zidovima u ovom prostoru postoji svojevrstan jezik, koji se provlači kroz sve prostore vezane za lobi, poput galerije, lobi bara, restorana i stepeništa. Zidna obloga služi da prati posetioca, da ga usmeri i skrene pažnju na to u kom trenutku se menja namena prostora u kome se nalazi.
„Na drvetu se pojavljuju motivi koji su apstrahovani i geometrijski, uklapaju se jedan u drugi i predstava su važnih elemenata lokalnog sveta – list, riba, cvet“ – objašnjavaju autori.
Atraktivan pogled iz svake sobe
Hotel je kategorije 4 zvezdice, ukupno ima 40 dvokrevetnih soba, 5 porodičnih soba, 4 apartmana i jednu sobu za osobe sa posebnim potrebama.
Iako postoje razlike u tipologiji hotelske sobe u odnosu na broj ljudi koji ona može da primi, u projektovanju su ipak donete odluke koje se primenjuju na sve tipove soba. Pozicija hotela omogućava atraktivan pogled iz svake sobe.
Tonovi i materijalizacija korišćena u projektovanju enterijera sobe odgovaraju tonovima u ostatku hotela – drvo, metal, kamen. „Korišćenjem drveta uvodi se toplota u prostor“, kažu arhitekte iz Paraćina.
Drvene obloge dizajnirane su tako da reprezentuju stilizovane lokalne pejzaže, oblake, šumu, obronke planina, talase jezera.
Apartmani kao putovanje kroz istoriju
Kako navode autori, Sisevac kroz svoje postojanje trenutno živi svoj četvrti „život“, te je ta analogija iskorišćena za konceptualno rešavanje i postavku unutar četiri hotelska apartmana. Apartmani se povezuju sa periodima nastanka manastira, rudnika, izletničkog naselja i savremenog turističkog mesta, kakav je Sisevac danas i kakvom teži da bude prepoznat na dalje.
Apartman 206 vezan je za srednjevekovno doba, 14. vek, nastanak manastira Sisojevca i Ravanice, dolazak monaha u ovu regiju i oblikovanjem teži da gosta transportuje u to vreme. Kao motivi korišćeni su enterijeri srednjevekovnih tvrđava i kamen kojim se zidao manastir.
“Deo istraživanja posvećen je proučavanju stila i estetike ovog doba kroz komade nameštaja i njihovu funkciju, a kasnije i prevođenje tih ideja u komade koje je bilo neophodno smestiti u savremeno okruženje. „Stoga se i u enterijeru pojavljuju drvene grede, drvena obloga sa slogom zida od kamena i robusni komadi nameštaja sa linijama koje bi scenirale karakter tog vremena“, ističu iz Domusa.
Estetika rudarskih okana, železničke mreže i stanovanja u u vreme industrijske revolucije dali su motive korišćene za stvaranje novog ambijenta.
Apartman 207 vraća u vreme nastanka rudarskog naselja, majdana, železničke pruge. Na smeni vekova, u vreme industrijske revolucije, ovo područje doživljava dodatne promene i priliv stanovništva. Tako su estetika rudarskih okana, železničke mreže i stanovanja u pomenuto doba dali motive korišćene za stvaranje novog ambijenta.
„U oblikovanju se koristi drvo, ali se uvodi i metal kao reprezent doba o kome govorimo. Metal se kombinuje na zidovima i kao deo komada nameštaja. Ovo vreme posebno je po tome što u dizajn uvodi dekorativne elemente inspirisane florom, veza sa tim motivima se postiže fugama na drvenoj zidnoj oblozi“, kažu arhitekte.
Modernizam, procvat dizajna, prečišćene forme, odbacivanje dekorativnih elemenata, geometrizovani šabloni i jarke boje – motivi su koji se pronalaze u Apartmanu 208.
Apartman 208 pak smešta posetioca u najplodniji period ovog mesta, drugu polovinu 20. veka, koje autori nazivaju „doba izletnika“ – period u kome Sisevac postaje prva verzija onog po čemu ga danas prepoznajemo.
„Ovo vreme se vezuje za turizam, izletništvo, radničku klasu, druga Tita, te se u oblikovanju apartmana uvode motivi tog vremena. Čitava infrastruktura radničkog odmarališta menja identitet ovog prostora po treći put“, navode arhitekte Ilić i Ćirić.
Modernizam, procvat dizajna, prečišćene forme, odbacivanje dekorativnih elemenata, geometrizovani šabloni i jarke boje, sve su to motivi koji se pronalaze u ovom apartmanu.
U Apartmanu 209 koriste se zagasitiji tonovi i tamnije drvo kako bi se napravila distinkcija u iskustvu korisnika i apartman odvojio od standardnih soba.
Apartman 209 je vezan za Sisevac danas i Sisevac u budućnosti. Generalna tema u vezi je sa temom samog hotela – savremeni osvrt na ideju povratka prirodi i korišćenje lokalnih motiva u dizajnu.
Tonalitetom se odvaja od ostatka hotela, koriste se zagasitiji tonovi i tamnije drvo kako bi se napravila distinkcija u iskustvu korisnika i apartman odvojio od standardnih soba. Komadi nameštaja su birani i dizajnirani tako da osim udobnosti doprinesu osećaju ekskluzivnosti.
„Krajnji proizvod je odgovor na pitanje – koji je to novi identitet koji se kreira za ovo mesto, i šta želimo da on postane? Ne možemo da negiramo istoriju mesta, jer je to njegov duh, ali možemo da utičemo na stvaranje novih sećanja“, ističu arhitekte
Prostor za uživanje
Bar je deo prostorne celine rezervisane za wellness & spa zonu. Karakteriše ga šuma stubova, koja ga ujedno odvaja od komunikacija i osvaja prostor u korist bara. „Prolaskom kroz ovaj prostor simulira se prolazak kroz lokalni ambijent – šuma, stenoviti zidovi u klisuri reke Ravanice, niše u pećini“.
Ambijentalna celina Masaža takođe je deo prostorne celine wellness & spa, i sastoji se od četiri prostorije različite namene i čekaonice. Oblikovno koristi elemente koji se pojavljuju u lobiju, ali se oni reinterpretiraju kako bi se posetiocu sugerisalo da je izmešten iz prvobitnog ambijenta.
Relax zona ispod zemlje
Iz prostora bara stupa se u ambijentalnu celinu definisanu kao „relax zona“. Za njen doživljaj je potrebno izmestiti se ispod zemlje, te je putovanje važno za krajnji ishod. Tačnije, ovaj ambijent čine komunikacija koja korisnika spušta na nivo podzemnog naselja u kome se nalaze spa sadržaji.
„Ponovo se kroz jezik vraćamo na fluidne linije uvedene na početku. Podzemne strukture poput pećine i zemunice, prirodne u odnosu na rukom stvorene, inspirisale su ove prostore“, objašnjavaju naši sagovornici.
Obrada zidova koridora simulira stenu i dodatno naglašava valovitost putanje. Suprotno očekivanom da su prostori ispod zemlje mračni, prirodno svetlo se ovde dovodi kroz lanterne i njihovim pozicioniranjem kontroliše se količina svetlosti tako da doprinosi dinamici u prostoru.
Na kraju, kao poslednji element koriste se niše u zidu postavljene ritmično, kao mala vizuelna iznenađenja koja korisniku skraćuju doživljaj dužine hodanja.
Ideja „podzemnog naselja“ zasnovana je na tipologiji „zemunice“, a potom dekonstruisana i oblikovana kroz aktuelni kontekst.
„Podzemno naselje“ podrazumeva grupaciju „kuća“, sauna, oko centralnog „trga“, komunikacije, pod jednim svodom. Ideja je zasnovana na tipologiji „zemunice“, a potom dekonstruisana i oblikovana kroz aktuelni kontekst. Centralno mesto osvetljeno je lanternom i obeleženo izvorom vode i mestom za predah.
„Obrada poda i plafona se ne razlikuju u odnosu na obradu u koridoru, ali se sada uvodi drvo kao obrada pojedinačnih prostorija sauna. Tom odlukom se daje signal da su ti sadržaji međusobno povezani, međutim enterijer svake pojedinačne saune se razlikuje u odnosu na tipologiju“ – kažu autori.
Osim vidljivih definisanih prostora, u svakoj od niša krije se dodatni sadržaj poput đakuzi kade, tuševa, leda.
Finska sauna suptilno uvodi elemente nordijske kulture i dizajna. Bio-sauna se oslanja na stereotip saune. U slanoj sauni koristi se element slane cigle i poigrava se sa simetrijom. Aroma sauna dekonstruiše ideju saune i izmešta je u pomalo futuristički ambijent, koristeći crvena svetla i motiv cveta kroz centralnu strukturu. Parno kupatilo vezuje se za antičko rimsko nasleđe.
U tepidarijumu se kroz parametrijski dizajn i ručno oblikovanje vaja unikatna ergonomska struktura za sedenje. Osim vidljivih definisanih prostora, u svakoj od niša krije se dodatni sadržaj poput đakuzi kade, tuševa, leda. Karakteristično za čitav ambijent je otvaranje ka spolja, kako nije čitava struktura ukopana ispod zemlje.
„Orijentacija ka zapadu i kadriranje kroz otvore, iz svake saune donosi potpuno novo iskustvo. Najsnažniji utisak se može vezati za mirnu sobu, u kojoj se orijentacijom nameštaja pogled usmerava ka vizuri jezera“, navode na kraju Dejan Ilić i Teodora Ćirić iz Projektnog biroa Domus.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Hotel Biogor
Sisevac, Opština Paraćin
Dejan Ilić, dia, Teodora Ćirić, mia
Nikola Branković, dia, Filip Jocić, mia
Projektni biro Domus, Paraćin
Libra consulting, Joco Mijanić, Nikola Rudić
