Od stambenih naselja koja izgledaju kao geta, iako to nisu, do staklenih nebodera kao simbola finansijske moći grada kog zovu i azijskim Njujorkom.
Dok sam čekala let za Hongkong na aerodromu u Hanoju, počelo me je hvatati uzbuđenje. Koliko su mi samo nahvalili ovaj grad prijatelji i poznanici koji su ga posetili dok su živeli u Kini! Isplanirala sam da u njemu ostanem pet dana, pa da odatle uđem u „pravu“ Kinu. Upozorena sam da je grad preskup, ali da vredi svakog hongkonškog dolara.
Nekoliko dana pre leta, dok sam ležala polubolesna u hotelskoj sobi u Tamkoku u Vijetnamu i nadala se da nisam pokupila malariju, uspela sam da pogledam jedan zanimljiv dokumentarac. Posetiću grad u kojem su nekretnine najskuplje na svetu. Jedan kvadrat stana u Hongkongu košta u proseku 25.000 do 30.000 američkih dolara, a van proseka mnogo više.
Iako zgrožena ovom informacijom jer znam da ne postoji na svetu niti jedna nekretnina koja može da opravda ovu cenu, jedva sam čekala da vidim kakve su to zgrade i grad u kojem žive samo milioneri.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Prvi utisci stečeni u polumraku
Let azijskim Vizerom iz Hanoja do Hongkonga prošao je sa blagim turbulencijama. Dok avion sleće ka pisti, moje arhitektonsko oko procenjuje koliko smo metara iznad površine mora. Aerodrom u Hongkongu je više nego dobro isprojektovan, ali zar su ga baš na vodi morali napraviti?
Po sletanju, nelagodni osećaj u stomaku prolazi prvim pozitivnim iskustvom u ovoj zemlji. Građani Srbije mogu se u Hongkongu zadržati do 15, a u Kini do 30 dana bez vize.
Ulazak u Hongkong je mnogo manje komplikovan od ulaska u Nemačku za jednog Balkanca – nisu me pitali kod koga idem, koliko novca imam i gde mi je povratna karta, koju u tom momentu nisam ni imala. U polumraku, na putu do smeštaja, vidim siluete nebodera, svetleće reklame na kineskom jeziku i već slutim kakav je to tip grada.
Svaka vam čast za dobru infrastrukturu, ali da li je moguće da vi plaćate kvadrat stana preko 25.000 dolara u ovim horor zgradama?
Nisam još bila u Njujorku, ali sam sigurna da je Hongkong njegova azijska verzija, bar što se tiče gustine izgrađenosti i jednog karakterističnog tipa taksi vozila. Ovaj grad od 7,3 miliona stanovnika prostire se na kopnenom delu jugoistočne Kine, na velikom Hongkong ostrvu i na još oko 200 malih ostrva.
Centralni poslovni deo na ostrvu Hongkong i šire urbano područje na kopnenom delu grada, u kojem sam ja odsela, gledaju jedno u drugo preko Viktorijinog zaliva. Pored čiste, tirkizne boje zaliva, primetila sam odmah da nema mostova koji bi povezivali ova dva dela grada.
Ceo gradski saobraćaj odvija se preko trajekata, podzemne železnice i tunela ispod zaliva. Svaka vam čast, Kinezi, ili bolje je reći – Hongkonžani, za dobru infrastrukturu koja definitivno prevazilazi evropske standarde, ali da li je moguće da vi plaćate kvadrat stana preko 25.000 dolara u ovim horor zgradama?
Neboderi od betona obojeni u širokom spektru boja
Jedan prijatelj mi je rekao kako nigde nije video tako dobar miks nove i stare arhitekture, a jedna prijateljica mi je pričala o fascinantnoj arhitekturi Hongkonga projektovanoj po feng šuiju. Moje zapažanje arhitekture ovog grada bilo je totalno drugačije od njihovog.
Arhitektura azijskog Njujorka je vidno podeljena u dva tipa zgrada koje pripadaju savremenoj arhitekturi. Prvi tip zgrada su stambene zgrade nastale u periodu masovnih migracija Kineza u Hongkong između 60-ih i 90-ih godina prošlog veka. Zbog ekstremne gustine naseljenosti, gradilo se funkcionalno, brzo i jednostavno, ignorišući estetske i socijalne aspekte arhitekture.
Rezultat takve gradnje su gusto izgrađeni neboderi od betona koji dostižu visinu i do 50 spratova. Kako bi se ublažio neatraktivni izgled, zgrade su obojene u širokom spektru boja. Pomislila sam kako bi se ovaj koncept kolorita bar delimično mogao primeniti na Novom Beogradu.
Pored neprivlačnog koncepta stanovanja, ni stanje fasada ovih zgrada se ne uklapa u grad sa najskupljim nekretninama na svetu.
Ali džabe boje na ovoliku spratnost i gustinu izgradnje! Pomisao da živim u roze zgradi, da prostirem veš na malom balkonu 50-og sprata i da sa prozora gledam komšije iz susednih nebodera, je depresivna, a računica da takav dvosobni stan košta oko 2 miliona dolara je apsurdna.
Uostalom, da li se stanari u tim zgradama između sebe i znaju? Što je veća gustina ljudi na određenoj površini, to je veća i otuđenost u međuljudskim odnosima. Pored neprivlačnog koncepta stanovanja, ni stanje fasada ovih zgrada se ne uklapa u grad sa najskupljim nekretninama na svetu.
Baš zbog velikog koeficijenta naseljenosti, previsokih cena nekretnina i kirija, Hongkonžani žive u manjim, a često i u mikrostanovima.
Na fasadama se skupila prljavština, stolarija je dotrajala, klime su načičkane ispod prozora. Pojedina stambena naselja izgledaju kao geta iako to nisu. Žao mi je što nisam imala priliku da uđem u neku od ovih zgrada i pogledam stanove iznutra, ali i sa ulice može se jasno primetiti da su stanovi daleko od luksuza.
Naprotiv, baš zbog velikog koeficijenta naseljenosti, previsokih cena nekretnina i kirija, Hongkonžani žive u manjim, a često i u mikrostanovima.
Stakleni neboderi kao simboli finansijske moći
Nasuprot ovim neobičnim, da ne kažemo ružnim, stambenim kompleksima, poslovne zgrade koje spadaju u drugi tip zgrada dominantne arhitekture opravdano predstavljaju simbole finansijske moći ovog grada.
Iako nisam veliki fan staklenih nebodera, u nekima se mogu uočiti jedinstvena rešenja arhitekture. Od svih njih bih izdvojila najvišu zgradu – zgradu Međunarodnog trgovačkog centra. Ipak, ni ona me nije toliko privukla da bih je posetila iznutra. Dovoljno mi je bilo da je fotografišem sa suprotne strane.
Svaka fotografija panorame na internetu je bolja od one koju sam ja videla svojim očima.
Ovaj miks obojenih stambenih nebodera i poslovnih staklenih zgrada oblikuje najpoznatiju panoramu grada, viđenu sa vrha Victoria Peaka, najviše tačke na ostrvu Hongkong.
Ni sada ne znam da li se moj višesatni, naporni hiking do vrha isplatio za taj pogled. Tih dana je žičara bila zatvorena i zbog nedovoljne informisanosti krenula sam peške do vrha, zaboravljajući da nije isto pešačiti 10 km na ravnom i 10 km uzbrdo.
Gradnja po feng šuiju u praksi
Prvih par kilometara strmog puta prolazila sam pored gusto izgrađenih zgrada koje su se postepeno proređivale u bujnom zelenilu ostrva. Takvu lepu lokaciju grada još nisam nigde videla. Međutim, zbog čudnog vremena u Hongkongu nisam jasno mogla da vidim boje grada gledane u daljini. Svaka fotografija panorame na internetu je bolja od one koju sam ja videla svojim očima.
„Moderni neboderi Hongkonga su građeni po feng šuiju“ pročitala sam. Moje naknadno guglanje mi govori da se urbanističko i arhitektonsko projektovanje grada zaista oslanja na principe ove istočnjačke filozofije. U praksi se moj zapadnjački mozak susretao sa problemima pri kretanju u prostoru.
Primeri starije arhitekture iz perioda početka razvoja grada postoje, ali su oni malobrojni i gotovo neprimetni.
Neretko se dešavalo da mi objekat koji želim da posetim stoji pred nosom, a da mi treba najmanje pola sata da dođem do njega jer nema jasan pristup. Kretanje pešaka se delimično odvija na odvojenom nivou od saobraćajnih ulica, prolazeći kroz same nebodere grada. Google mapa tek nije mogla da mi pomogne u pronalaženju stepeništa zgrade mog smeštaja kada se lift pokvario.
Hongkong je do polovine 19. veka bio malo ribarsko mesto koje je tek u prošlom veku ekonomski i urbanistički buknulo. Primeri starije arhitekture iz perioda početka razvoja grada, koje mi je spomenuo prijatelj pre mog putovanja, postoje, ali su oni malobrojni i gotovo neprimetni.
Sloboda reflektovana u ceni krova nad glavom
Hongkong nije mesto za razgledanje stare tradicionalne kineske arhitekture, niti sam ga zbog toga posetila. Uostalom, arhitektura nije ni bitna u odnosu na status ovog autonomnog grada u državi Kini.
Ukoliko bi neki Kinez poželeo da ima slobodu mišljenja i pravo da iznese to mišljenje javno, morao bi da napusti svoju državu ili bar da se preseli u Hongkong. Onda možda i taj vid slobode ima cenu koja se reflektuje u ceni krova nad glavom. Trideset i pet hiljada evra po kvadratu stana? Zašto da ne.
Foto-galerija
Ako je sudeci po slikama, Njujork je definitivno prestonica gradova…
Verovatno i u HK kao i NY treba vremena (godina+) da se razume zasto je nesto gradjeno tako jeste i kako zaista grad funkcionise, pa samim tim sve postane „romanticnije“…
Kao neko ko prodaje zgrade u NY, nudim Jovani besplatnu uslugu „vodica kroz dzunglu betona“, ukoliko se ikada odluci za turu na drugoj strani 🙂
Rado. Ne moraš dva puta reći. 😉
..em ti ekonomsku moć ako ljudi žive k’o miševi
Hong Kong nije nikakva „oaza slobode“ u okviru „represivne Kine“ već samo bivša (?) kolonija V. Britanije oteta od Kine. I kao posledica toga je autonomna. Navešću samo jednu staru iračku poslovicu: ako vidiš dve ribe da se svađaju na Tigra, znaj da su Englezi u blizini.