Herzog & de Meuron projektovali istraživački centar AstraZenece
Arhitekta i direktor projekta Tomislav Dušanov i njegovi saradnici dobili su od farmaceutskog giganta jasan zadatak – da nauku stave u centar pažnje.
Švajcarski studio Herzog & de Meuron završio je projekat zgrade pod imenom The Discovery Centre, ustanove za istraživanje i razvoj u vlasništvu kompanije AstraZeneca u Kembridžu.
Istraživački centar, koji je osmišljen u obliku trouglaste trzalice za gitaru, ima krov u obliku zubaca, nalazi se u sredini kampusa za biomedicinska istraživanja i dizajniran je u odnosu na okolinu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Otvaramo vrata instituta u Moskvi kojeg su Putevi Užice podigli po projektu Herzog & de Meuron
- Fajzerovo novo sedište biće smešteno u supervisokom neboderu
Zadatak je bio stvoriti zgradu koja stavlja naglasak na istraživanja, umesto da budu skrivena od pogleda prolaznika.
„Pre osam godina, kada je AstraZeneca raspisala konkurs za ovaj projekat, imali su novu viziju kompanije“, rekao je za portal Dezeen arhitekta i direktor projekta biroa Herzog & de Meuron Tomislav Dušanov.
„Hteli su da fokus u svojoj kompaniji suštinski prebace na nauku – stavite nauku u središte svega; učinite nauku vidljivom.“
Tačnije, zadatak kompanije AstraZeneca za arhitekte bio je da stvore zgradu koja stavlja naglasak na naučna istraživanja koja se odvijaju unutar objekta, umesto da budu skrivena od pogleda prolaznika.
„Dakle, ovo je bila poslovna ideja koju smo morali da pretvorimo u arhitektonsku ideju”, zaključuje Dušanov.
Stvaranje uličnog pejzaža
Poznata i po skraćenici DISC, zgrada Istraživačkog centra visoka 20 metara dizajnirana je u obliku trougla kako bi se u potpunosti iskoristila data lokacija.
„Zauzimanjem čitave lokacije napravili smo fasade duž svih okolnih ulica, što je nešto što nećete videte kod zgrada u okolini“, objasnio je Dušanov.
„Ostale zgrade su neka vrsta objekata koji se nalaze unutar zelenih polja, dok mi donosimo trunku urbanog kvaliteta poravnavanjem sa ulicom i stvaranjem uličnog pejzaža”, dodaje arhitekta.
Napravili smo zastakljenu fasadu koja reflektuje sve oko sebe, ali smo i zgradu razbili na delove, skoro kao kuće u nizu.
Trospratni DISC ima betonsku konstrukciju sa potpuno zastakljenom drvenom fasadom. Gornji spratovi zgrade, koji imaju stepenastu staklenu fasadu, nalaze se na šest pravougaonih staklenih kutija koje su grupisane u tri para oko otvorenog dvorišta.
Ove kutije prolaze vertikalno kroz sve spratove i u njima su smeštene laboratorije, koje zauzimaju 19.000 kvadratnih metara površine od ukupno 55.000 kvadratnih metara.
„Imamo samo trospratnu strukturu, koja je stvorila ovu veoma nisko postavljenu horizontalnu zgradu, a koja je na neki način i odgovor na ideju AstraZenece – ne da se napravi impozantan korporativni farmeceutski centar, već nešto što je više povezano sa susedstvom“, rekao je Dušanov.
„Ne deluje prostrano jer je niska“, dodao je on. „Napravili smo ovu zastakljenu fasadu koja reflektuje sve oko sebe, ali smo i zgradu razbili na delove, skoro kao kuće u nizu”.
Želeli smo da imamo vrlo jednostavnu paletu materijala, koja direktno odražava program zgrade.
Unutar centra, laboratorije imaju prozore od poda do plafona kako bi „nauku učinili vidljivom za zaposlene i posetioce“, rekli su u Herzog & de Meuron.
Radni prostori imaju raspored otvorenog plana, sa kontrastnim bojama i materijalima odabranim za laboratorije, društvene prostore i druge radne prostorije.
“Želeli smo da imamo vrlo jednostavnu paletu materijala, koja direktno odražava program zgrade“, rekao je Dušanov, objasnivši da je, na primer, laboratorija u boji nauke – beloj.
Za ostale prostore mnogo više su korišćeni organski materijali, kao što je prirodni hrast, koji je upotrebljen kako za spoljnu fasadu tako i za fasadu laboratorija, kao i za pod.
Geotermalna energija i nulta emisija CO2
Pored laboratorija i drugih radnih prostora, DISC ima i konferencijski centar, salu, kafić i restoran, koji se nalaze u prizemlju zgrade.
Centar se zagreva sa 174 bušotine koje obezbeđuju geotermalnu energiju i takođe ima četiri hibridna rashladna tornja, kao i toplotnu pumpu. Osim toga, zgrada je projektovana sa visokim nivoom izolacije kako bi se osigurala energetska efikasnost.
Dizajn staklenog krova u obliku zubaca takođe znači da unutrašnjost dobija puno prirodnog svetla.
„Energetska efikasnost je usklađena sa kompanijskim programom Ambition Zero Carbon, kojim se obavezuje na nultu emisiju ugljenika iz svojih operacija širom sveta do 2025. godine, te da ceo njen lanac vrednosti bude negativan na ugljenik do 2030. godine“, saopštila je AstraZeneca.
