Zahvaljujući domaćem izumu više nećemo morati da peremo fasade
Suspenziju Heromat razvio je tim naučnika na Katedri za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.
Teško je ne primetiti koliko su zgrade u našim gradovima zaprljane što zbog smoga što zbog raznih drugih polutanata koji ostavljaju utisak sivila. Koliko to važi za važne istorijske objekte, toliko je to primetno i u novogradnji. Međutim, da to tako ne mora da bude potvrđuje primer nedavne zaštite murala u Novom Sadu premazanim samočistivom prevlakom zbog koje će njegove boje dugo delovati sveže i jarko. O kakvom se materijalu zapravo radi?
Pod uticajem sunčeve svetlosti, aktiviraju se inkapsulirane čestice u Heromatu koje čiste i razgrađuju organske polutante.
„Fotokatalitička prevlaka sastoji se od čestica koje su u proseku veličine oko 200 nanometara zahvaljujući čemu je ova suspenzija transparetna.“ – kaže dr Jonjaua Ranogajec, šefica Katedre za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu pod čijim vodstvom je realizovan evropski projekat Heromat. Pod uticajem sunčeve svetlosti, aktiviraju se inkapsulirane čestice koje vrše čišćenje i razgradnju organskih polutanata. „Sve što je organsko razgrađuje se do mineralnih komponenata, a kada pada kiša ona to sve spira.“ – dodaje profesorica Ranogajec.
Za razliku od hidrofobnih prevlaka koje odbijaju čestice, prevlaka Heromat je hidrofilna. „To znači da kada se organske materije razgrade, materijal prosto vuče svu prljavštinu – nema efekta lotosa i kotrljanja vode i prljavštine kao kod hidrofobnih prevlaka.“ – kaže dr Snežana Vučetić, asistentkinja na Katedri za inženjerstvo materijala i dodaje da je „dodatna prednost ovog materijala što on dozvoljava da zid diše“. Dakle, poroznost i parapropustljivost se ne menja nanošenjem Heromat prevlake.
Bezbedan gutljaj
Samočistiva prevlaka Heromat nanosi se poznatim tehnikama: i četkom i sprejom, u zavisnosti od potreba, i to u tri sloja. Materijal se veoma brzo nanosi pa je tako Artezov mural Keep growing u Novom Sadu od 165 kvadratnih metra zaštićen u roku od sat i po vremena. Međutim, pošto se radi o aktivnom materijalu potrebno je da prođe duži vremenski period kako bi efekti bili vidljivi. Postupak se ponavlja svakih 10 do 15 godina ali imajući u vidu da proizvod nije skup (značajno jeftiniji od dostupnih hidrofobnih presvlaka) i da potrošnja nije velika (0,15 litara po metru kvadratnom) to ne predstavlja veliki problem. Značaj ovog materijala je velik jer kada se nanese na fasade, kao što su one od kamena ili mermera, one se same pod dejstvom sunca i kiše čiste. To je značajna ušteda, a pritom grad izgleda lepše.
Značaj Heromata je velik jer kada se nanese na fasade, kao što su one od kamena ili mermera, one se same pod dejstvom sunca i kiše čiste.
Supstanca je bezbojna, nije toksična, niti je zapaljiva. Zapravo je potpuno bezopasna pa može čak i da se pije. Pošto su nanočestice inkapsulirane, one se otvaraju samo pod uticajem sunčeve svetlosti koje u naše telo ne može da dopre.
Samočistivu prevlaku Heromat proizvodi novosadski HGP koji je bio i partner u ovom projektu. Pošto se radi o specifičnom proizvodu on se još uvek ne može naći u slobodnoj prodaji ali se može naručiti za potrebe karakterističnog projekta.
Nove opeke starije od originalnih
Iako se samočistiva prevlaka može koristiti i u modernoj građevinskoj industriji, ona je najpre razvijena za potrebe zaštite kulturnog nasleđa koja je i jedan od glavnih pravaca kojim se bavi Katedra za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, – kaže Helena Hiršhenberger, istraživač saradnik. Karakterističan primer korišćenja Heromata jeste zaštita tvrđave u Baču koja je podrazumevala čitav niz prethodnih aktivnosti.
Prvo je uz pomoć mobilne laboratorije, jedine u regionu sa najsavremenijom opremom (poput rendgenskog spektrofotometra, termovizijske kamere, spektroskopije na bazi infracrvenog zračenja, uređaja za merenje otpora sile bušenja i druge neinvazivne metode) određen sastav, struktura, poroznost i boja opeke koja je korišćena za zidanje tvrđave u Baču. Potom su u laboratoriji razvijene iste takve opeke neznatno lošijih karakteristika, a sve u cilju poštovanja principa kompatibilnosti i reverzibilnosti. Naime, ovaj princip moderne konzervacije podrazumeva da je posle određenog vremena od primene zaštite moguće skinuti korišćeni materijal, a da originalni ostane netaknut pod predpostavkom da će se u budućnosti razviti bolji materijali koji će bolje zaštititi kulturno nasleđe.
Starenje materijala vršilo se u komorama za starenje pa su tako napravljene opeke koje su malo lošijih karakteristika od originalnih. Pošto je napravljeno 5.000 novih opeka, koje su „stare“ koliko i originalne, naneta je samočistiva prevlaka Heromat kako bi se testiralo njeno dejstvo. Potom su modeli izloženi u realnim atmosferskim uslovima na panelima okačenim na zidine tvrđave. „Tek kada smo dokazali da razvijeni nanomaterijal ne škodi originalnim uzorcima, moglo se krenuti sa njegovom primenom.“ – kaže dr Snežana Vučetić. Tvrđava u Baču uskoro će sinuti novim, starim sjajem dok čeka da bude uvrštena na listu svetske kulturne baštine UNESCO.
Foto: privatna arhiva, Igor Conić
