Hala od blata: Najveća zgrada od naboja u Evropi

Da nabijena zemlja nije prevaziđen materijal govori i najnoviji primer iz Švajcarske.

Arhitektonski biro Herzog & de Meuron uradio je više objekata za kompaniju Ricola a njihov najnoviji poduhvat jeste pogon za obradu biljaka, gde se lokalno uzgojene kultrure suše, seckaju, prerađuju i odlažu. Ono što je specifično za ovu halu od bezmalo 2.000 kvadratnih metara jeste što su zidovi napravljeni od naboja.

Gradnja nabojem donosi puno prednosti izgrađenom objektu. Debeli zidovi imaju veliku termalnu masu što stabilizuje temperaturu i vlažnost u objektu a samim tim smanjuje potrebu za klimatizacijom.

Zidovi su napravljeni od lokalne zemlje koja je iskopavana na samo 10 kilometara od objekta a potom je prefabrikovana u panele u privremenoj fabrici u obližnjem gradu. Nijedan dodatni sastojak sem prirodnih i organskih materijala nije korišćen u izgradnji zidova za ovu halu.

Glina, lapor i ostali materijali dobijeni na izvorištu pomešani su a od dobijene strukture pravljeni su paneli pogodni za pravljenje zidova. Zahvaljujući plastičnosti ilovače, spojevi su mogli biti dodatno obrađeni što je strukturi objekata dalo homogen izgled. Kako bi se sprečila erozija, u mešavinu je prodadata mešavina vulkanskog tufa i kreča u osam slojeva.

Naboj se još jednom pokazao kao sjajan materijal. Prirodnije od njega ne može! Prefabrikacija umesto nabijanja zemlje na licu mesta pokazala se kao bolja opcija jer će dobijeni zidovi biti otporniji na atmosferske uticaje (kišu, posebno). Doduše, ovakvi paneli znaju da budu prilično teški pa je potrebno angažovanje teške mehanizacije.

Halu je izvela austrijska građevinska firma Lehm Ton Erde.

Izrada panela od naboja u fabrici.

Pogledajte i ovu vilu u Grčkoj napravljenu od čerpića.