Šišović: Ako je kupcu i dalje svejedno kakav stan kupuje, ni jedna legislativna izmena nas neće spasiti
Naša panelistkinja smatra da sistemski treba podizati svest korisnika o suštinskoj važnosti kvalitetnog stambenog prostora za svakodnevni život.
Na konferenciji portala Gradnja BuildUp 2024: Stanogradnja – od plana do stana Powered by EuroDOM, koja će se održati 11. decembra u Domu omladine Beograda, kroz panel “Imamo li stan?” pokušaćemo da sagledamo arhitektonsku perspektivu u velikim stambenim kompleksima, odnosno da analiziramo odnos tržišta nekretnina i arhitekture.
Među renomiranim arhitektama koje će učestvovati u ovoj diskusiji naći će se i Grozdana Šišović iz beogradskog arhitektonskog studija re:a.c.t, koja se na početku kraćeg razgovora za Gradnju osvrnula na trenutni kvalitet stanova koji se projektuju i grade u Beogradu, kao i na ključne izazove u održavanju kvaliteta u uslovima tržišnog pritiska i zahteva investitora.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nedostatak kriterijuma kao najveća prepreka
Kako navodi Šišović, kvalitet novih stanova u srpskoj prestonici je šarenolik, ali zabrinjava veliki broj nekorektno projektovanih sklopova stambenih etaža koji ne dopuštaju funkcionalno koncipiranje osnove stana.
„Najveća prepreka je nedostatak kriterijuma – malo je kome od učesnika u celom procesu projektovanja i investiranja, pa sve zaključno sa kupcem, stalo do kvalitetnog stana – odnosno prostorni kvalitet stana u velikom broju slučajeva očigledno nije polazni parametar u procesu projektovanja“ – smatra sagovornica Gradnje, te dodaje da je stanogradnja prepuštena tržištu:
„Krajnji korisnik traži stan koji može da priušti, a investitoru je jedini zadatak da ostvari što veći profit kroz maksimalno iskorišćenje urbanističkih koeficijenata – i kao što smo svedoci, u toj računici najčešće prvi strada elementarni stambeni komfor. Dolazimo do toga da na pritiske možete jedino odgovoriti tako što nećete projektovati mimo pravila struke, pa makar po cenu da ne projektujete uopšte“, kaže Šišović.
Dolazimo do toga da na pritiske možete jedino odgovoriti tako što nećete projektovati mimo pravila struke, pa makar po cenu da ne projektujete uopšte.
Što se tiče unapređenja zakonodavnog okvira ili drugih sistemskih rešenja koja bi zaštitila kvalitet stambenog prostora, učesnica BuildUpa 2024 navodi da je unapređenje očigledno neophodno ali da, ipak, ne postoji bolje sistemsko rešenje od sistemskog podizanja svesti korisnika o suštinskoj važnosti kvalitetnog stambenog prostora za svakodnevni život.
„Čini se da bez te promene, ako je kupcu i dalje svejedno kakav stan kupuje, ni jedna legislativna izmena nas neće zaista spasiti. Utoliko pre što pravilnik postoji a deo problema leži i u njegovoj nedoslednoj primeni. Osnažiti struku i strukovne organizacije, stimulisati je da obavlja svoju edukativnu ulogu i sankcionisati nepoštovanje standarda. I naravno, promovisati model arhitektonskog konkursa“ – poručuje Šišović.
„Beogradski stan“ u savremenom kontekstu
Na pitanje šta današnji „beogradski stan“ može naučiti iz tradicije projektovanja stanova između dva svetska rata, učesnica panela „Imamo li stan?“ odgovara da – bez obzira na to što je salonski stan po svojoj strukturi koncept koji je u funkcionalnom i tehnološkom smislu proizvod jednog prethodnog, pred-modernog vremena – neke od njegovih odlika su uzor funkcionalnosti i za današnje pojmove.
„Na primer, nigde u salonskom stanu nećete naći da se u toalet ili kupatilo ulazi direktno iz dnevne zone – trpezarije ili daleko bilo, salona, dok u novim ‘luksuznim’ naseljima arhitekti čak prave i ovakvu elementarnu grešku, kao i druge funkcionalne propuste u projektu radi benefita ‘pakovanja’ što većeg broja stambenih jedinica u raspoloživi gabart sklopa“, kaže naša sagovornica i dodaje:
„Minijaturne nevetrene kuhinje, poddimenzionisane sobe i skučeni prostori dnevnog boravka, takođe su specijalnost nove investitorske izgradnje, koja nije zainteresovana da izvlači pouke niti iz naprednih modernističkih koncepata stanova, kojima je naše nasleđe prebogato, niti iz standarda komfora salonskog stana“.
Biografija
Grozdana Šišović je suosnivač beogradskog arhitektonskog studija re:a.c.t čija je praksa obeležena mnogim nagrađenim i publikovanim projektima i višedecenijskim uspešnim učešćem na arhitektonskim konkursima.
U zvanju vanrednog profesora Departmana za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu bavi se edukacijom i istraživanjem u polju arhitektonskog projektovanja i savremene arhitekture, sa teorijskim fokusom na temama kritičke pozicije u arhitekturi i afirmacije njenog potencijala kao složene i važne kulturološke prakse.
Prijavite se na vreme!
Konferenciju BuildUp 2024 organizuje portal Gradnja.rs uz podršku vodećih kompanija kao što su EuroDOM, Rehau, Alumil, Velux, Xella i Tarkett.
Prijave su još uvek otvorene! Ne propustite priliku da postanete deo najvažnijeg arhitektonskog događaja godine. Informacije o svim panelima, učesnicima kao i prijave na: www.buildup.rs.
