Gradski park inspirisan rečnim tokom postaće novi zaštitni znak Banjaluke
Park je kreiran za raznolike aktivnosti i interakciju sa sadržajima u njemu, ali na nepretenciozan način koji će pobuditi osećaj slobode u dodiru sa prirodom.
Na ceremoniji održanoj 9. juna u Galeriji nauke i tehnike SANU, Grand Prix na 10. Međunarodnom salonu pejzažne arhitekture dodeljen je za rad Gradski Park u Banjaluci, koji je delo beogradske firme Naturalist d.o.o.
Autorski tim čine Boban Tošić, dipa, Petar Tošić, mia, Teodora Jeremić, mia, Jovan Jovanović, mia i Nevena Petrović, mia, a u redovima koji slede oni će nas do detalja upoznati s čitavim projektom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- 10. Salon pejzažne arhitekture do 28. juna u Galeriji nauke i tehnike
- Park u oblacima: Kako su terase na Beograđanki postale zelene oaze
Jedinstvena i inovativna razglednica Banjaluke
Nagrađeni rad pravljen je za potrebe učešća na Međunarodnom konkursu za izradu idejnog pejzažno-urbanističko-arhitektonskog rešenja za gradski park u Banjaluci, koji je završen 2022. godine.
„Grad je tražio idejno rešenje novog parka kao najveće uređene zelene površine u Banjaluci koja bi pružila različite sadržaje, a istovremeno rešenje koje bi park definisalo kao još jedan zaštitni znak, jedinstvenu i inovativnu razglednicu Banjaluke“ – kažu naši sagovornici .
Dodaju da je njihovo konkursno rešenje nagrađeno i od strane stručne komisije odabrano kao osnovna matrica po kojoj će se izvoditi budući park.
Lokacija s velikim potencijalom
Prostor parka je smešten između reke Vrbas, studentskog kampusa, naselja Borik i naselja Frana Supila. Površine je 18 hektara.
Zbog svog položaja u neposrednoj blizini centra grada i mogućnosti da okolinu poveže sa obalom Vrbasa, ova lokacija, naglašavaju autori, ima velik potencijal.
Vrednost sagledavanja parka ogleda se i u očuvanju ovog pojasa i zaštite od trajne devastacije usled eventualne nekontrolisane ili neprimerene izgradnje.
„Vrednost sagledavanja ove površine kao multifunkcionalnog parka ogleda se i u očuvanju ovog pojasa i zaštite od trajne devastacije usled eventualne nekontrolisane ili neprimerene izgradnje“ – kažu dobitnici i dodaju:
„Cilj je da se park vizuelno i funkcionalno integriše u širi kontekst, da podstakne dalji razvoj grada i postane znamenitost koja privlači i žitelje Banjaluke i turiste“.
Oblikovni koncept parka inspirisan je Vrbasom, Vrbanjom i pojmovima koje vezujemo za reku – tok, vir, talas, meandar, delta.
Neposredna blizina Vrbasa i Vrbanje lokaciji parka najviše uticala na tok razmišljanja u oblikovanju prostora.
„Oblikovni koncept parka inspirisan je Vrbasom, Vrbanjom i pojmovima koje vezujemo za reku: tok, vir, talas, meandar, delta“ – objašnjavaju naši sagovornici.
Princip za projekat kroz superponiranje pojmova
Projekat parka osmišljen je tako da se metodološki kroz apliciranje pojmova zajedničkih za vodu i njeno kretanje u prostoru dođe do kvalitetnih i funkcionalnih estetskih rešenja.
„Tačka, linija, površina – vir, tok, talas, slede jedni druge, nadovezuju se, menjaju ritam, prepliću se, razilaze… Iz ovih analiza i kroz superponiranje ovih pojmova proistekao je princip za projekat parka“ – kažu dobitnici Gran prija.
Sporedne komunikacije, poput virova, naglašavaju sadržajne celine parka i uvlače posetioce u sadržaje.
Pravci komunikacija formirani su tako da omoguće nesmetanu vezu između celina van i unutar samog parka. Ulazni plato „uvlači“ posetice u park, a na njega se nadovezuje glavna šetališna staza koja formira „meandre“ u okviru kojih su funkcionalne i sadržajne celine parka.
U blizini obale Vrbasa staza se širi formirajući „deltu“ koja se nastavlja mostom preko reke povezujući naselja sa desne obale. Sporedne komunikacije, poput virova, naglašavaju sadržajne celine parka i uvlače posetioce u sadržaje.
„Čitava površina ’talasa’ i po vertikali formirajući ’procepe’, u kojima se nalaze objekti koji imaju zeleni krov i koji poput talasa izranjaju iz terena“ – navode autori.
Prostor po meri čoveka
Rešenje prioritet daje odnosu ljudi i prirode, njihovoj sinergiji, održivom razvoju, prostor se formira „po meri čoveka“.
„Vodilo se računa o principima održive arhitekture koja podrazumeva racionalno korišćenje resursa raspoloživog stanja (npr. pravljenje brdašaca od postojećeg deponovanog materijala na lokaciji), racionalnu upotrebu energije, upotrebu ekoloških materijala, sadnju autohtonog drveća…“ – kažu naši sagovornici.
Osećaj slobode u dodiru s prirodom
Park je zamišljen kao moderan multifunkcionalni prostor za rekreaciju, kulturu, zabavu i učenje.
„Kreiran je za raznolike aktivnosti i interakciju sa sadržajima u njemu, ali na nepretenciozan način koji će pobuditi osećaj slobode u dodiru sa prirodom“ – naglašavaju iz tima.
Pojedini prostori su višenamenski, pa u njih mogu, po potrebi, biti smeštene galerije, koncertni prostori, umetničke radionice…
Neki od objekata imaju jasno definisanu namenu, poput restorana i kafea, a pojedini prostori su višenamenski, pa u njih mogu, po potrebi, biti smeštene galerije, koncertni prostori, umetničke radionice, škole muzike, plesa…
Na pojedinim mestima teren je izdignut tek toliko da omogući formiranje parkovskih elemenata (zidići za sedenje, česme itd).
„Divlji“ i „urbaniji“ elementi
Kada je u pitanju planiranje zelenila u parku, ono je, navode autori, išlo u dva pravca.
„Prvi dominantni pravac odnosi se formiranje prirodnog i pomalo ’divljeg’ ambijenta na lokaciji sa šumarcima i grupacijama žbunja. Drugi obuhvata zelenilo oko objekata i na samom ulasku u park kome je dat ’urbaniji’ pečat“ – objašnjavaju sagovornici Gradnje.
Pejzažni stil u uređenju omogućava integrisanje postojećih kvalitetnih šumaraka u novoprojektovane površine.
Ističu i da je očuvanje postojećeg kvalitetnog drveća bila važna smernica prilikom prostornog planiranja.
„Pejzažni stil u uređenju omogućava integrisanje postojećih kvalitetnih šumaraka u novoprojektovane površine“ – kažu iz tima i dodaju:
„Izbor novog sadnog materijala je prilagođen, pre svega uslovima sredine, podzemnim vodama kraj Vrbasa i povremenom plavljenju, kao i afirmaciji ambijentalnih kvaliteta novoprojektovanih sadržaja“.
Različite boje i oblici krošnji
U izboru vrsta preovladava listopadno drveće i žbunje, u grupacijama u pejzažnom, neformalnom stilu.
„Deo površina u parku je pod četinarskim i zimzelenim drvećem i žbunjem, što doprinosi atraktivnosti parka i u zimskim mesecima“ – naglašavaju iz studija.
Kolorit i tekstura zelenila u okviru parka su postignuti sadnjom drveća i žbunja različitih boja i oblika krošnji. Na ulasku u park planiran je drvored kestenova kao omaž starim banjalučkim drvoredima.
U priobalnom delu je predviđena sadnja žalosnih vrba, močvarnih čempresa i močvarnog hrasta u grupacijama.
„Pojedine pozicije, naročito uz staze i na raskrsnicama, su akcentovane grupacijama visokih i srednje visokih trava i visokih i srednjih perena“ – objašnavaju iz tima.
U priobalnom delu je predviđena sadnja žalosnih vrba, močvarnih čempresa i močvarnog hrasta u grupacijama.
„Iznad objekata se nalaze zeleni krovovi, a kod objekata u ’procepima’ oni su vizuelno nastavak zelenih površina. Na njima je planirana sadnja ukrasnih trava i perena“ – kažu autori.
Dinamična vodena instalacija
Navode na kraju da je inspiracija za park – Vrbas i voda uopšteno, dodatno akcentovana formiranjem jezera u centralnom delu parka sa vodenim biljkama i dominantnim vodoskokom.
„Na ulaznom platu, u urbanijem delu parka, predviđena je dinamična vodena instalacija – fontana iz pločnika u vidu vodenog igrališta sa prskalicama koje mogu imati promenljive visine i periodičan režim rada“, kažu dobitnici Velike nagrade 10. Međunarodnog salona pejzažne arhitekture.
