Gradovi posle pandemije: integrisane ulice kod nas i u svetu
Pandemija koronavirusa dovela je do potrebe da se iznova promišlja planiranje gradskog tkiva, kako bi se u budućnosti lakše mogao odvijati gradski život u slučaju različitih nepogoda.
U novim studijama izvedenim tokom pandemije, prepoznata je potreba za pronalaženjem novog načina odvijanja saobraćaja. Prednost u ovom slučaju imaju pešački i biciklistički modaliteti saobraćaja, zbog čega se promišlja davanje prednosti ovim vidovima kretanja u odnosu na kolski saobraćaj i korišćenje javnog prevoza.
Iako različiti principi planiranja gradova u cilju smanjenja zagađenosti nisu nepoznati, nakon pandemjie koronavirusa, porasla je potreba za intenziviranjem implementacije različitih projekata koji istovremeno doprinose smanjenju zagađenosti vazduha, ali i suzbijanju infekcija. Među ovim projektima, često se izdvaja potpuna promena tipologija ulica iz kolskih u pešačke.
Promena tipologija ulica iz kolskih u pešačke su projekti koji istovremeno doprinose smanjenju zagađenosti vazduha, ali i suzbijanju infekcija.
Kako bi se dobilo više kvalitetnog javnog prostora koji omogućava održavanje fizičke distance, brojni gradovi su tokom pandemije pribegli privremenoj prenameni saobraćajnica u pešačke zone. Na ovaj način, omogućeni su optimalni kapaciteti javnog prostora po glavi stanovnika, na način kojim se usvajaju preporuke Svetske zdravstvene organizacije, kada je u pitanju fizičko distanciranje i način boravka u javnim prostorima.
U zemljama gde je stepen motorizacije visok, nije uvek moguće automobile u potpunosti isključiti iz ulica, već je potrebno pronaći tačnu meru u kom svi vidovi saobraćaja mogu da postoje simultano, ali da je pešačko kretanje dominantno.
Integrisani tip ulice
Tip ulice koji istovremeno podstiče pešački saobraćaj, ali ne isključuje u potpunosti kolski, je integrisani tip ulice. Ove ulice se lako mogu prepoznati u gradskom tkivu, po svom popločanju prilagođenom pešačkom kretanju, kao i po niskom ograničenju brzine motornih vozila. Na taj način, sa aspekta kolskog saobraćaja, ove ulice imaju ulogu prečica između većih saobraćajnica, dok iz ugla pešačkog saobraćaja omogućavaju kreiranje linearnih celina za kretanje i zadržavanje.
Primeri dobre prakse u Beogradu
Nedavne rekonstrukcije ulica u Beogradu upravo su pokazale tendenciju da se ulice niskog intenziteta saobraćaja prenamene u integrisane ulice, čime se dobijaju potpuno funkcionalni, i bezbedni potezi visoke estetske vrednosti. Pešačko kretanje izlazi iz okvira tesnih trotoara, dok se zagađenje izduvnim gasovima i bukom značajno smanjuje.
Iako je do sada bio princip da se u integrisane ulice pretvore prvo jednosmerne ulice u blizini škola, kako bi se povećao stepen bezbednosti, moguće je prepoznati i različite gradske celine u kojima bi ovakav sistem ulica oplemenio stambena naselja.
Broj integrisanih ulica u Beogradu raste iz godine u godinu, i doprinosi stvaranju afirmativne slike grada.
Formiranjem integrisanih ulica kao prostranih mesta kretanja i zadržavanja, doprinosi se kreiranju prostora pogodnih za održavanje fizičke distance, dok se u stambenim naseljima ove ulice mogu koristiti i kao prostori za igru i rekreaciju.
Iako je ovaj vid korišćenja ulica karakterističan za ruralne sredine, uvođenjem u urbano tkivo podstiče se učvršćivanje društvene zajednice, dok se istovremeno formiraju prijatne ambijentalne celine. Atraktivno popločanje i mobilijar, prilagođeni potrebama stanovnika i pešaka kreiraju prijatnu sliku grada, pri čemu se podiže i nivo vizuelnog komfora korisnika.
Iskustvo pitome sredine
Broj integrisanih ulica u Beogradu raste iz godine u godinu, i doprinosi stvaranju afirmativne slike grada. Uglavnom se nalaze u starim delovima gradskog tkiva, pri čemu se materijalizuje duh mesta, pa ambijenti postaju prepoznatljivi i duboko povezani sa nasleđem.
Prolazeći kroz ovakve ulice, korisnik prostora doživljava potpuno izmeštanje iz negativnih aspekata centra grada – buke, sivila betona i zagađenog vazduha, i doživljava prostorno iskustvo pitome sredine sa kamenim pločama, drvećem i mestima za odmor.
Ovakav ambijent sada pružaju ulice Rajićeva, Mišarska, Kosančićev venac, Gračanička i Koče Kapetana, koje su nedavno rekonstruisane iz jednosmernih ulica niskog stepena atraktivnosti u integrisane ulice raskošnog ambijenta.
Dvojni režimi korišćenja ulica
Prepoznajući kvalitet ove tipologije ulica, moguće je prepoznati i druge ulice u gradu u kojima je intenzitet kolskog saobraćaja nizak, a rekonstrukcijom bi postale atraktivne prostorne celine.
Promena tipologije privlači i drugačiji karakter života na ulici, zbog čega se često u integrisanim ulicama aktiviraju prizemlja, koja postaju živopisna i vizuelno i funkcionalno komuniciraju sa prolaznicima.
Iako nekada nije moguće sve ulice prilagoditi integrisanoj vrsti upotrebe, moguće je kreirati dvojne režime korišćenja ulica, kao što je primer u različitim evropskim gradovima, kada pojedine ulice zbog manjeg intenziteta saobraćaja vikendom, postaju po svojoj funkciji integrisane, iako na njima nema fizičkih intervencija.
Kad ste već ovde…
