Gradnja vetroparkova u Srbiji od 2013.

Srbija bi za dve godine mogla da dobije prve velike vetroparkove ukoliko država stvori odgovarajući pravni okvir za investitore, ocenili su članovi Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA).

Portparol SEWEA Maja Turković kazala je novinarima iz Srbije prilikom obilaska vetroparkova u Austriji da četiri kompanije, članice tog udruženja u prvoj fazi planiraju gradnju vetroparkova u Srbiji snage preko 400 megavata, u koje će investirati oko 700 miliona evra.

„Sva četiri investitora okupljena u udruženju su pred dobijanjem lokacijske dozvole za gradnju i to je kritičan trenutak kada mora da se obezbedi pravna sigurnost jer su dalje investicije ogromne“, kazala je Turković.

Sevea je predložila srpskim vlastima, istakla je, da se ugovor o otkupu struje potpisuje nakon dobijanja lokacijske dozvole uz obezbeđivanje bankarske garancije investirora za neodustajanje od posla od 15.000 evra po megavatu snage.

„Na taj način država se obezbeđuje od špekulanata i neozbiljnih investitora“, kazala je Maja Turković i dodala da pod postojećim uslovima investitori ne mogu da dobiju kredite za vetroparkove.

Srbija će, kako je naglasila, do kraja ove godine dobiti zadatak od Evropske unije o tome koliki udeo struje mora da proizvodi iz obnovljivih izvora.

„Jedino vetroparkovi mogu da povećaju učešće obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji struje na srpskom tržištu jer korišćenje ostalih obnovljivih izvora u Srbiji ne može značajnije da podigne taj udeo“, kazala je ona.

Maja Turković je navela da država mora da pruži garancije investitorima da će moći da ostvare pravo na korišćenje povlašćenih (feed in) tarifa za otkup struje u trenutku kada se obezbeđuje finansiranje projekata, a ne kada se izgradi vetropark.

Prema njenim rečima, Sevea je uputila nadležnom ministarstvu amandmane na nacrt zakona o energetici, koje se odnose na uređenje oblasti obnovljivih izvora energije i dobila uveravanje da će neke od tih primedbi biti usvojene.

Nacrt zakona o energetici trebalo bi da bude završen u narednih par sedmica i upućen Vladi Srbije, a zatim Skupštini Srbije koja bi trebalo da ga usvoji do juna ove godine, najavili su ranije autori tog zakona.

GDE KO ŠTA GRADI

Kompanije Energovind (Energowind), Energogrin MK fintel vind (Energogreen/MK Fintel Wind), Vetropark Inđija/Kelag i Kontinental vind partners (Continental Wind Partners), osnivači Sevea u prvoj fazi gradiće vetroparkove u Inđiji, Kovinu, Čibuku, Plandištu i Vršcu, dodala je Maja Turković.

„Srbija ima značajan potencijal za izgradnju vetroparkova“, ocenio je Karl Hajnc Fatrdla (Karl Heinz) direktor prodaje za region jugoistočne Evrope u kompaniji Vestas, specijalizovanoj za proizvodnju vetroturbina.

Direktor kompanije Rajfazen enerdži end invajroment (Raiffeisen Energy and Environment) Ronald Lauš (Lausć) ocenio je da je fid in tarifa od 9,5 evro centi po kilovat satu struje dobijene iz energije vetra, koja je određena u Srbiji, isplativa za investitore.

Fid in tarifa za struju proizvedenu iz vetra u Austriji u ovoj godini je 9,7 evro centi po kilovat satu, kazao je on i dodao da se ta kompanija, ogranak Rajfazen lizinga, bavi razvojem i investiranjem u obnovljive izvore energije u centralnoj i istočnoj Evropi.

Rajfajzen enerdži end invajroment je zainteresovan i za investicije u Srbiji, kazao je on novinarima iz Srbije, koji su obišli vetropark Berg, pored Beča, koji je u vlasništvu te kompanija.

Lauš je istakao i da sa austrijskom komapnijom Kelag razmatraju ulaganje u minihidrocentrale na srpskom tržištu.

Novinari iz Srbije imali su priliku i da obiđu vetropark Bruk, čiju gradnju su 2000. godine finansirali stanovnici istoimenog sela, koji su želeli da doprinesu očuvanju životne sredine.

Pet vetroturbina u vetroparku proizvodi više struje nego što je potrebno meštanima, a udruženje Energetski park (Energie park) prodalo je 2008. godine vetropark kompaniji Ferbund.

Članice Srpskog udruženja za energiju vetra planiraju da ukupno investiraju oko 1,5 milijardi evra u izgradnju vetroparkova snage oko 1.000 megavata, čime bi godišnje moglo da se proizvodi oko 2,5 milijardi kilovat sati struje.

Jedna vetrenjača, snage tri megavata sa prosečnim godišnjim korišćenjem od 2.500 sati, može da proizvede dovoljno struje za snabdevanje oko 1.250 domaćinstava u Srbiji.

Jedini proizvođač struje na srpskom tržištu Elektroprivreda Srbija (EPS) godišnje proizvede oko 35 milijardi kilovat sati električne energije i ima instalisane kapacitete od oko 8.400 megavata.

Sevea okuplja investitore iz Austrije, SAD, Italije i Srbije.