Poznati dizajneri otkrili tajne zanata i ukazali na probleme u praksi na najmasovnijem skupu enterijerista
Od prikaza portala DizajnEnterijera.rs, preko predstavljanja projekata enterijera, do panel diskusije u kojoj su arhitekte delile savete iz prve ruke, ovaj događaj je oborio rekorde po posećenosti.
Konferencijska sala hotela Mona Plaza u Beogradu bila je mala da 13. juna 2023. primi sve zainteresovane za događaj na temu dizajna enterijera, grane koja zajedno sa procvatom građevinske industrije i novogradnje beleži nagli rast.
Skup sa oko 150 gostiju počeo je predstavljanjem portala DizajnEnterijera.rs za koji je urednik Igor Conić rekao da je to niša platforma otvorena za sve u industriji.
„Donosimo kvalitetan i bogat sadržaj o dizajnu enterijera na jednom mestu sa akcentom na domaću praksu“ – naglasio je Conić i pozvao sve prisutne da pošalju svoje radove.
Nakon njegovog obraćanja, reč na skupu dobile su vodeće domaće arhitekte i dizajneri. Učesnici su bili Filip Rašković (FR Interiors), Miloš Milivojević (Studio Miloš Milivojević) i Biljana Turanjanin Pujo (Pujo AD), dok je diskusiju vodila Sonja Brstina (Gradnja.rs).
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kako je dizajn enterijera postao mejnstrim
Na početku manje formalnog dela ovog MeetUpa, moderatorka Sonja Brstina je iznela konstataciju da je dizajn enterijera poslednjih godina postao mejnstrim, odnosno da više nije potreba samo bogatih, već i srednje klase, te je zamolila svoje sagovornike da iz sopstvenog iskustva pokušaju da objasne iz kog razloga je danas potražnja za dizajnerima enterijera toliko velika.
Biljana Turanjanin Pujo: Dizajn enterijera je postao mejnstrim pre tačno pet godina. Šalim se, ali ima u tome puno istine. Ja lično se bavim enterijerima preko 20 godina. Karijeru sam počela u Eurosalonu, prvo u fabrici u razradi tehničke dokumentacije, pa kroz sve nivoe sve do direktora Eurosalona Exclusive gde sam bila zadužena za vrhunske brendove i velike klijente. U jednom momentu karijere, imala sam baš puno privatnih upita, imala sam dovoljno iskustva i otisnula se u preduzetničke vode. Moram da naglasim da sam u početku dobijala zadatke isključivo u vezi prostora koji treba da se rekonstruišu. Za nove stanove sam morala da objašnjavam čemu mi služimo. Da klijentima objašnjavam razliku između stana, enterijera, oblikovanja prostora i opremanja i dekoracije. Dugo, dugo godina je prošlo pre nego su ljudi počeli da zovu da im dizajniramo, recimo, stan u novogradnji. Sada više od 90% enterijera koje radimo, radimo u potpuno novim prostorima, gde od stana ili kuće, pravimo enterijer. Kada govorimo o rezidencijalnim objektima, naši klijenti su ljudi koji shvataju da im enterijer njihovog stana ili kuće podiže kvalitet života. Nudi im oazu i beg od svakodnevnih obaveza i stresa. Na sreću i zadovoljstvo, ljudi kod nas su sada dovoljno informisani i edukovani u tom smislu i što je najvažnije voljni i željni da ulože u životni prostor koji imaju.
Sa hiperprodukcijom kako poslovnih tako i stambenih prostora, potpuno je očekivano da ljudi pre useljenja imaju završen enterijer.
Miloš Milivojević: Teško mi je da odgovorim na ovo pitanje pa bih da napravim jednu malu paralelu jer ne možemo tačno ustanoviti u kom trenutku je došlo do toga da je dizajn enterijera postao mejnstrim. Enterijer je bio nešto što se gradilo godinama, znači, elementi enterijera su se u prostor unosili kroz više godina. Sa hiperprodukcijom kako poslovnih tako i stambenih prostora, potpuno je očekivano da ljudi pre useljenja imaju završen enterijer. Sa druge strane, mislim da je želja pokretač svega, odnosno da sadržaji sa interneta, društvenih mreža, Instagrama, mogu stvoriti želju da imamo nešto što u tom trenutku nismo imali. Paralelno sa tim ljudi su se okrenuli profesionalcima u želji da poseduju nešto što su poželeli. Ja nisam neko ko se previše reklamira na društvenim mrežama, svoje projekte objavljujem samo da ljudi mogu da vide čim se bavim i, u principu, 90% klijenata koji mi se obraćaju su došli preko preporuka.
Sonja Brstina: Filipe, kakva su vaša iskustva po tom pitanju?
Filip Rašković: Ja sam imao sreće da, kada jednom počnem saradnju sa nekim klijentom, to se dalje nastavlja kroz njihov rast, razvoj i kroz život i negde sam imao privilegiju da ti klijenti imaju mogućnosti da imaju više enterijera iza sebe. Imam uglavnom stalne klijente i uglavnom su svi oni, ukoliko to pre nisu bili, postali moji prijatelji. Iskreno, to je poprilično teško, jer jako je teško napraviti granicu između posla i prijateljstva, ali, s druge strane, kada jednom dobro uradim projekat za klijenta to se nekako nastavlja čitavog života.
Mnogoljudnost za raznovrsnost
Sonja Brstina: Biljana ima biro sa skoro 30 zaposlenih, dok Miloš i Filip rade uglavnom samostalno. Kako biste, svako iz svoje perspektive, objasnili našim mladim kolegama kako započeti? Da li je za početak karijere bolje zaposliti se u nekom birou i ispeći zanat ili se udružiti sa nekim i otvoriti biro?
Biljana Turanjanin Pujo: Mi smo pošli od premise da moramo da budemo mnogoljudni da bi mogli da radimo velike i raznovrsne poslove. Raznovrsnost projekata nam daje šansu da eksperimentišemo i da sami sebe razvijamo. Zamka je da veliki biro zahteva dodatno ljudstvo koje nije proizvodno, a to znači povećanje troškova administracije. U malim biroima ovo obično radi preduzetnik u „slobodno vreme“. Kako god da je biro organizovan uvek se javlja problem broja međusobnih veza komunikacije. Ako je tim od dva čoveka jedna je veza, tim od tri čoveka ima tri međusobne veze komunikacije, tim od četiri čoveka ima šest itd. Po skramu koji smo preuzeli od firmi koje se bave razvojem softvera, idealan tim ima između tri i maksimalno osam ljudi. Tim je samodovoljan da obavi sve zadatke iz datog projekta ili dela projekta. U timu postoji osoba koja je zadužena ne da rukovodi timom, nego da rešava probleme koji stoje kao prepreka efikasnosti. Tako smo i mi odlučili da napravimo hibridni model organizacione strukture. Imamo funkcionalne delove, a imamo i timove posvećene projektima. Idealan tim ima dizajnera, dva-tri 3D modelara, inženjera arhitekture i jednog sa primenjene umetnosti.
Veliki klijenti u startu imaju očekivani strah da dizajner koji radi kao pojedinac možda nema kapacitet da iznese neki veliki i obiman projekat.
Miloš Milivojević: Mislim da je jako bitno da čovek bude iskren prema sebi. Ja sam odavno shvatio da sam u nekim delovima posla jako dobar timski igrač, dok sam u kreativnom delu ipak samostalan, nekako mi taj timski rad u kreativnom delu posla prirodno ne leži. Što se tiče tog dogovaranja poslova, očekivano je da tako i bude, jer planeta na kojoj živimo nekako je formulisana tako da veliki sarađuju sa velikima, a mali sa malima, ne mislim tu na ideje nego na veličinu biroa. Dešavalo mi se u praksi da na neki način imam problema sa velikim klijentima, zato što oni u startu imaju taj očekivani strah da možda pojedinac nema taj kapacitet da iznese neki veliki i obiman projekat. Naravno, mi ne funkcionišemo kao pojedinci, mi zadužujemo grupe, angažujemo spoljne saradnike, a sve kako bismo zadovoljili potrebe klijenta. U tom trenutku najbitnije su naše pregovaračke sposobnosti kad ugovaramo te poslove.
Filip Rašković: Mislim da je to stvar odluke, šta vam više prija i gde se bolje snalazite, treba da profilišete šta želite. I to je moj savet za mlade kolege – da što jasnije sebi postave zadatak i cilj. Postoje, naravno, i ograničenja jer u jednom trenutku shvatite šta znate da radite, a šta ne znate da radite. Nas arhitekte dele na umetnike i biznismene, a idealno je kad imate oba, u sebi ili u timu, a ukoliko nemate onda angažujete nekoga ko će da se brine oko biznisa. Imao sam i sreću da su mi moji klijenti čak na neki način bili mentori u karijeri, jer sam radio za ljude koji su dosta uspešni u svojim poslovima, u svojim branšama i onda sam preko toga ispipavao šta je to što od njih mogu da naučim i šta je to što mogu da primenim u svom poslu.
Do znanja i veština ne može se preko noći
Miloš Milivojević: Putevi svih nas su različiti i ja sam se nekako odlučio da ipak budem preduzetnik. Trenutno zadovoljavam moje kapacitete kao jedina osoba zaposlena u svom birou, a sa druge strane postoji taj problem saradnje s pravnim i fizičkim licima. Preduzetnički rad omogućava laku saradnju sa drugim firmama, ali isto tako i tešku naplatu od fizičkih lica.
Preduzetnički rad omogućava laku saradnju sa drugim firmama, ali isto tako i tešku naplatu od fizičkih lica.
Biljana Turanjanin Pujo: Oni koji nemaju izražen preduzetnički duh obično ostaju na prvoj ili drugoj stepenici lestvice. Šta je poenta i ujedno savet mladim kolegama je da moraju biti strpljivi. Ne može se preko noći steći znanje i veštine. Još jedna opaska za preduzetnike, pogotovo u malim firmama, mi smo u radno vreme arhitekte, a posle radnog vremena preduzetnici – obavljanje administrativnih poslova, finansija, marketinga itd. Radni sati su jako dugi.
Sve manje dobrih, stručnih majstora
Sonja Brstina: Da li projektanti rade nadzor i u kojoj meri? Da li ga vi u ponudi postavljate kao posebnu stavku? Rad po sistemu „ključ u ruke“ – da ili ne?
Filip Rašković: Ja učestvujem u izvođenju projekata jer sam onda sigurniji da će to biti baš onako kako smo zamislili, kakva je osnovna ideja bila. Mislim da je to teži put, jer kada stvorite ideju a neko drugi to prenese, onda postoji rizik da to ne bude onako kako ste vi ili kako je klijent želeo. Kod nas, mislim da generalno imamo problem sa izvođačima, mislim da je sve manje dobrih, stručnih majstora koji se bave tim poslom, a problem je zapravo u nedostatku edukacije i nedostatku zainteresovanosti ljudi da uopšte upišu neku stručnu školu. Problem je malo i u sistemu, što nije previše posvećen unapređenju stručnih škola, da budu zanimljivije. Na primer, u vreme kada sam ja upisivao srednju školu, zanatske škole su upisivali samo oni koji imaju najlošiji prosek. Ako bismo to na neki način promenili, da imamo dobre zanatlije od starta, verujem da bi više ljudi ostajalo ovde i da bi cene majstora možda bile pristupačnije. Vezano za „ključ u ruke“, uvek je, po mom mišljenju, bolja opcija da ispratite ceo proces, ali ako kapaciteti to ne podržavaju, onda angažujete nekog ko će time da se bavi.
“Ključ u ruke” je potpuno neprihvatljiv za enterijere, pogotovo za prostore u kojima klijenti uređuju prostor za svoje lične potrebe.
Miloš Milivojević: Za sve projekte koje sam realizovao radio sam nadzor i nekako se u praksi pokazalo da je to jedini put da se dostojno realizuje neki projekat. Savremene tehnologije su nam omogućile da se to radi na nekad nezamislive načine. Imao sam prilike da radim nekih par projekata u inostranstvu, koje sam, naravno, radio onlajn, gde su majstori bili zaduženi da se na kraju radnog dana javljaju preko kamere i onda vi možete jednom mesečno da odete i dodatno iskontrolišete šta se dešava na terenu. Što se tiče organizovanja posla po principu „ključ u ruke“, time se ne bavim jer ne želim da odgovaram za rad drugih, volim da je svako odgovoran za svoj deo posla, a niti imam vremena da organizujem sve te izvođače. Bavim se čistim projektantskim nadzorom i to je to.
Biljana Turanjanin Pujo: Činjenica je da nema dovoljno kvalifikovanih izvođača. Mi smo prestali da se bavimo izvođenjem onog trenutka kada smo shvatili da ne možemo da garantujemo isporuku u razumnom roku i zahtevanom kvalitetu. Naravno, neuporedivo je veći novac u opticaju u izvođenju, nego što je u projektovanju, ali po našem shvatanju, nije vredno truda. Mi nudimo autorski nadzor, naravno, i naplaćujemo ga srazmerno stvarnom angažmanu. Odvojen je od samog projektovanja. “Ključ u ruke” je tek potpuno neprihvatljiv za enterijere. Pogotovo za prostore u kojima klijenti uređuju prostor za svoje lične potrebe. Tu je toliko opcija za nabavku koja nema nikakve veze sa dizajnom, a u ogromnom rasponu cena da je to nemoguće predvideti i ispratiti. Poverenje koje imamo kod klijenta nam je omogućavalo da budemo „sa njegove strani stola“ kao pomoć i konsultanti, a ne na suprotnoj strani stola kao izvođači. Time smo omogućavali najbolje rešenje za klijenta, a naplata naših usluga je bila transparentna. Kada su počeli problemi sa nedostatkom majstora, projekti su počeli da se razvlače, jer je bilo vrlo teško usaglasiti dolaske majstora različitih struka u isto vreme na gradilište, odnosno efikasno vođenje projekta u vremenskom smislu. Tada smo počeli da preporučujemo klijentima da umesto pojedinačnih izvođača ugovaraju generalne izvođače. Generalni izvođač ima svoje radnike različitih struka i njemu je u interesu da brzo završi posao. Time se postiže efikasnost, ali se zbog marže koju uzima generalni izvođač gubi naš uticaj kao projekt menadžera te smo se povukli na poziciju autorskog nadzora.
Kada radite bračnim parovima ili partnerima stanove ili enterijere, tu ste jednim delom i psihoterapeut, jer morate da usvojite savete i želje s obe strane.
Sonja Brstina: Da li prilikom odabira materijala i nameštaja idete sa klijentima u kupovinu ili uradite specifikacije za nabavku? Da li vam klijenti daju odrešene ruke ili ipak i sami žele da “zamoče svoje prste” u odabir?
Miloš Milivojević: Kada su neki otmeniji i prestižniji materijali u pitanju odlazim s njima u salone jer to mi nekako daje mogućnost da ih dodatno uverim u ono što je bio naš interni dogovor.
Biljana Turanjanin Pujo: Nekada smo išli, ali smo to prestali i sada pravimo specifikacije, a ako se nešto dodatno bira to onda ide po dnevnici. Zašto smo to promenili? Na primer, dešavalo da sa klijentom provedemo ceo dan birajući dušeke.
Filip Rašković: Ja idem sa klijentima u salone ali imam ograničeno vreme koje dogovorimo za posetu, jer to stvarno može da se pretvori u dvocifren broj, tako da zavisi od veličine projekta koliko je poseta salonu uključeno u cenu. Ukoliko se za sat vremena ne odlučite za stolicu, možemo da se dogovorimo da dođemo ponovo, po novoj ceni, jer morate na neki način da ograničite svoje vreme. Takođe, kada je više ljudi uključeno u projekat, kada radite bračnim parovima ili partnerima stanove ili enterijere, tu ste jednim delom i psihoterapeut, jer morate da usvojite savete i želje i sa jedne i sa druge strane.
Može li nam AI pomrsiti račune?
Sonja Brstina: Kakva nam je sudbina? Koji su po vama najučestaliji i najveći problemi današnje scene i kako vide razvoj ove grane arhitektonske profesije u bliskoj budućnosti?
Biljana Turanjanin Pujo: Sudbina nam je svetla (smeh). Ako gledamo po tržištima, Beograd je najveće tržište u Srbiji i ono je dominantno u stanogradnji (govorim o rezidencijalnim objektima), što je nepovoljno za nas. Ako govorimo o tržištu u regionu, ono je dominantno u vilama namenjenim za izdavanje, što je za nas puno bolje. S tim da nam je „scena“ prilično plitka, jer kao i u ostatku regiona nema dovoljno kvalifikovane radne snage. Ako posmatramo šire tržište, kolike god da su veličine naših firmi, to je jako malo ljudi za ozbiljne projekte, kao što su hoteli sa više stotina soba i slično, kakvi se grade od Dubaija do Vijetnama i Kine. Nastup na tim tržištima i vođenje posla na dnevnoj bazi je jako skupo. Ti troškovi diktiraju veličinu projekta sa jedne strane, a sa druge kod nas nema dovoljno velike firme koje bi iznele dovoljno veliki projekat da bi bio isplativ. Nas je dvadeset i četvoro u birou i još tražimo kvalitetnih ljudi da bi odgovorili zahtevima tražnje i stranim tržištima. Jedino rešenje koje vidim u tom smislu je ukrupnjavanje biroa, i sa druge strane stvaranje novog domaćeg strateškog partnera tipa nekadašnjeg Energoprojekta koji bi nas angažovao po difoltu u prekomorskim projektima i preuzeo na sebe troškove održavanja mreže predstavništava i dobijanja posla.
Sonja Brstina: Filipe, spomenuli ste uticaj veštačke inteligencije u dizajnu enterijera… Može li nam AI pomrsiti račine?
Filip Rašković: Moje mišljenje je da ne može, jer ono što što nas izdvaja od veštačke inteligencije jeste da mi možemo da stvorimo emociju kod osobe kada stupi u svoj novi prostor. AI to ne može… za sada (smeh).
Sponzori događaja
MeetUp događaj organizuje portal Gradnja.rs i DizajnEnterijera.rs sa svojim partnerima. Zlatni partneri događaja su kompanije Tarkett, Alumil i Radin AG, dok su kompanije EuroDOM, Pinoles, MaraHome i TECE podržale ovaj skup arhitekata i dizajnera enterijera kao srebrni partneri.
Megaprojekti: MeetUp u najavi
Portal Gradnja.rs organizuje naredni MeetUp 25. septembra 2023. na temu Megaprojekata.
Ostanite sa nama za sve detalje!
Foto-galerija
