Gradnja kanala Dunav-Morava-Vardar

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja razmatra veliki projekat izgradnje kanala Dunav–Morava–Vardar a planska dokumentacija bi mogla biti spremna već do polovine iduće godine.

Postoji veliko interesovanje stranih investitora za izgradnju novog plovnog puta dužine oko 655 kilometara, koji bi išao najvećim svojim delom tokovima Morave, a bočni kanali protezali bi se do Kraljeva, Niša i Skoplja. Neke računice pokazuju da bi se kanal gradio oko 12 godina i koštao oko osam milijardi evra, a zaposlio oko 30.000 radnika!

Koliko je u današnje vreme krize realan takav megalomanski projekat nije teško zaključiti. Koridor 10 smo počeli da gradimo pre velike krize pa ga još nismo završili, most preko Dunava kod Beške izgrađen je na jedvite jade, gradnja novog “Žeželja“ još je u počecima, a o brzinama vozova od 160 kilometara na čas još uvek maštamo jer nema dvokolosečne pruge na evropskom Koridoru 10.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić izjavio je za Dnevnik da je Srbiji svaki novi projekat dobrodošao, pa i novi kanalski sistem, međutim, u ovako teškoj ekonomskoj situaciji prioriteti svih prioriteta su radovi na Moravskom slivu (izgradnja brana, obaloutvrda, sistema za navodnjavanje za oko 100.000 hektara plodnog zemljišta, akumulacionih jezera s pitkom vodom), za šta treba oko 1,2 milijarda evra. Rodić kaže da je drugi prioritet završetak izgradnje dve akumulacione brane, “Rovno“ kod Valjeva i “Selovo“ kod Prokuplja, u koje je do sada uloženo 150 miliona evra, a još nedostaje 20 miliona. Takođe je neophodno da se nastave radovi na brani “Rzav“ (kod Arilja) radi obezbeđivanja dovoljne količine vode za piće. Za taj posao nedostaje oko 60 miliona evra. U takvoj situaciji kada Srbiji preti žeđ – gladna već jeste – gotovo je nelagodno slušati najavu o izgradnji nove kanalske mreže, dok, istovremeno, vojvođanski kanali nisu uređeni.

Rodić dodaje da se novi kanalski sistem može graditi ukoliko se pronađu investitori i finansijska varijanta obostrane koristi. Ministar Bačević kaže da interes za taj projekat pokazuju Rusija, NR Kina, Nemačka, Makedonija i Grčka. Usput rečeno, s obzirom na to da se o uspostavljanju rečnog puta Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more priča već 100 godina, nejasno je kako se nije realizovao u neka bogatija vremena, osamdesetih godina prošlog veka.

Početkom svetske krize u Srbiji se razmišljalo o tome da bi izgradnja tog kanala mogla biti naš nju-dil, sličan onome predsednika Ruzvelta u dolini reke Tenesi od 1933. do 1935, kada je zaustavljena kriza ne samo u Americi nego i čitavom svetu. Prof. dr Nenad Mileusnić, član Odbora SANU za ekonomske nauke, kaže da bi novi plovni put građanima Srbije obezbedio nacionalni dohodak veći od dohotka gotovo svih država u regionu. Tvrdi da bi efekat od eksploatacije kanala doneo više od 9.000 dolara društvenog proizvoda po glavi stanovnika. Kao moguće načine finansiranja spominje donacije, kredite i koncesije, za koje smatra da su najnepovoljnija varijanta.

Podaci govore da je prvi projekat izgradnje tog kanala u Srbiji javnosti predočen još 1904, a izradio ga je profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Stamenković. Posle toga je 1961. urađen drugi projekat, zatim treći od 1973. do 1980, međutim, ali ni tih zlatnih godina bivše Jugoslavije nije realizovan.

Put kraći 1.260 kilometara

Izgradnjom kanala Dunav–Morava–Vardar–Egejsko more put brodovima od Beograda do Soluna skratio bi se 1.260 kilometara, što bi značajno smanjilo transportne troškove koji opterećuju cenu robe. Među prednostima tog projekta se navodi da bi se s novim sistemom elektrana koje bi se tu gradile povećala i proizvodnja električne energije, poboljšalo snabdevanje pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje zemljišta, smanjile poplave i štete koje izazivaju. Trajno bi se regulisalo oticanje podzemnih voda, izgradili ribnjaci, razvio banjski turizam, izgradila pristaništa u priobalnim gradovima, jeftino eksploatisao šljunak i pesak za građevinske potrebe…

(Dnevnik)