Građevinci na vrućini: Inspektori stižu, radnici beže
Evo kako izgleda jedan radni dan na gradilištu pri temperaturi od +35C.
Građevinari i vozač bagera naglo su povučeni sa paklene vrućine u debelu hladovinu. Nagli napad entuzijazama brige za svoje radnike, dobio je poslovođa privatne kompanije „Hidrovod“, tek kada je direktor Republičkog inspektorata rada Dragoljub Peurača, hitrim korakom pošao ka njemu da proveri da li se poslodavci pridržavaju preporuke vlade, koja kaže da na ekstremno visokim vrućinama radnici treba da izbegavaju teške fizičke poslove.
– Upravo zatvaramo gradilište – rekao je poslovođa, tačno u 13 časova, dok je sunce topilo Pančevo. I, dodao je poslovođa – radnici redovno dobijaju hladnu vodu! Radnici su se strateški povukli još pedesetak metara dalje.
Meta nadzora inspektora rada bio je ruinirani hotel „Sloboda“, nekadašnji biser Pančeva, kojem klimatske promene, vrućine i mrazevi, nisu mogli ništa. Ali, hotel su uništile tranzicione promene. Sada je „Sloboda“ zarobljena u vlasničkim papirima jedne banke, a privatni investitor je angažovan da ga dovede u kakav-takav red.
Nema radnika na skelama, nema ih ni na stepeništu. Struji prijatna promaja na plus četrdeset… U jednoj sobi, možda je to nekada bio i apartman, sedi nekoliko radnika. Opušteni su, prilično veseli, spremni za nadzor.
Drže se preporuke iz Nemanjine 11. Prema toj preporuci, kada temperatura pređe 36 stepeni Celzijusovih, radnici ne treba da rade teške poslove na otvorenom. Uzgred, ovu preporuku, za rad na temperaturama iznad 36 stepeni Celzijusa, vlada je donela 2007. godine.
– Menjamo se na svakih pola sata. Radimo smenski, od sedam ujutru, do 16 časova. Na svaka dva sata dobijamo hladnu vodu – rafalno izgovara Franjo Šac, pošto ga je lokani inspektor rada sa šlemom na glavi propitivao o poštovanju pravila o bezbednosti rada na ekstremno visokim temperaturama. Potom je upitao, radi li iko od njih „na „rno”, a zatim ih i legitimisao.
Poslodavac „Panon trejd“ ne zapošljava na crno, a pridražava se i preporuka rada na visokim temperaturama, nema šta. Vidi se – crno na belo.Dakle, čista trudbenička idila. Jarko sunce, debela ’ladovina i nostalgična sećanja na vreme kada su u hotel radnici dolazili sa ženama. Na ćevapčiće i živu muziku.
– I tada su bile ekstremne vrućine, ali smo bili gospoda, pa nam sunce nije udaralo u glavu – kaže Jano (60), koji je visio na skelama duž cele bivše Jugoslavije. I po suncu i po kiši.
Nije ni juče bilo tako strašno. Valjda zato što nije bilo vlage u vazduhu. Direktoru Peurači bilo je najteže. Izjave je davao odeven u košulju dugih rukava. Nije skidao crno odelo, što je dokaz da pančevačkih 40 stepeni ipak nisu tako ekstremno opasni, bar po državne činovnike.
Ako su u ravnici juče poslodavci bili brižni za radnike koji se tope, šta se dešava sa onim gazdama koji ne poštuju preporuke da se ne radi na otvorenom u vreme ekstremnih vrućina? Direktor Peurača naglašava da konkretne sankcije nisu propisane, jer je reč o preporuci Inspektorata za rad, čime se poslodavci na taj način podstiču na humaniji odnos prema zaposlenima. Ali, ipak postoji – „ako ne jedna rupa u zakonu, a ono – jedna rupa u preporuci“! Ako, naime, inspektor na gradilištu oceni da postoji očigledna opasnost po život i zdravlje zaposlenih – recimo, kada rade na velikim visinama po ekstremnoj vrućini – on može naložiti da se odmah obustave svi radovi.
Sve dok se poslodavac ne urazumi.
Izmene na otvorenom
– Kako bi se smanjio rizik po zdravlje zaposlenog, poslodavac je u obavezi da dosledno primenjuje propise iz Bezbednosti i zdravlja na radu. To podrazumeva čestu izmenu radnika za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca, obavezno davanje informacija o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih… – nabraja Dragoljub Peurača.
(Politika)
