Gotske katedrale kao preteča skeletnog sistema gradnje
Verski objekti su oduvek davali zamajac u građevinarstvu jer su svojim inovacijama postavljali nove standarde u visokogradnji. Katedrale svedoče koliko visoko su objekti mogli da idu u srednjem veku.
Francuska je zemlja mode, međutim u 12. veku iz ove evropske zemlje stigla nam je jedna drugačija moda – moda zidanja monumentalnih katedrala. Zato činjenica da je za oko 200 godina na tlu ove zemlje izvađeno više kamena nego za hiljadu godina u Egiptu, uopšte ne deluje čudno. Gradovi su se takmičili u tome gde će biti podignuta veća i lepša katedrala od kojih su najčuvenije one u Šartru, Parizu (čuveni Notr Dam), Remsu, Amijenu ili Boveu.
Gradske zanatlije unose u arhitekturu nova stremljenja, više svetlosti, dinamike, hrabrosti i života. Međutim, ono što je posebno interesantno za nas jeste činjenica da su oni ovladali tehnikom koja se bazira na upotrebi tri nova konstruktivna elementa: prelomljeni luk, rebrasti svod i potporni luk (kontrafor).
Prelomljeni luk lišio je potrebu za teškim zidovima koje nose krov.
Ideja koja stoji iza ovih konstruktivnih elemenata proizašla je iz želje konstruktora da podignu što više a što elegantnije konstrukcije. Njihova suština leži, naravno, u samoj statici objekta. Naime, najjači kosi potisci kod polukružnih lukova i svodova nalaze se u delu oko njihovog temena. Ako ovaj deo uklonimo i preostale donje delove približimo jedan drugom dobićemo prelomljeni luk – iz njega i prelomljeni svod – koji svoju težinu svode i koncentrišu u unapred određene tačke, čime je izbegnuta potreba da se celokupna svodna (krovna) konstrukcija oslanja na teške kontinualne zidove.
Glavni brod crkve dostiže neslućene visine – preko 40 metara – čemu je doprinela upotreba kontrafora (podupirača spolja, izvan crkve ) koji su postavljeni poprečno prema svakom unutrašnjem stupcu glavnog broda. Skelet je ovde u stvari izašao izvan fasade.
Takva konstrukcija omogućila je arhitektonske oblike daleko manje težine, a prozori su uvećani do te mere da oni više nisu samo otvori usečeni u zidu. Oni u ovom slučaju pokrivaju celu površinu zida tako da sami postaju neka vrsta prozirnih zidova.
Naglašene vertikalnosti, ogromna količine svetla i vitraža dali su gotskim katedralama poetsku i simboličnu vrednost, pa je ljudi doživljavaju kao okamenjenu molitvu koja stremi ka visinama. Velika umetnost je religija i zato je religiozno uvek pristupačno umetnosti.
Foto naslovna: Julian Fong, Flickr
