Foto: Bojan Županec
Gradilište u Ulici Laze Lazarevića u Novom Sadu; Foto: Bojan Županec
Domaći projekti, Izdvojeno

Drvena ruža koja niče iz ovalnog stuba krasiće salu gimnazije u Novom Sadu

Objekat se izvodi od lameliranog drvenog nosača i to tako da on ne bude skriven već da se maksimalno naglasi i kao takav postane prepoznatljiv element identiteta ove sale.

Kako je Gradnja pisala u maju prošle godine, gimnazija „Laza Kostić“ u Novom Sadu dobiće uskoro novu i arhitektonski atraktivnu fiskulturnu salu, koja se zajedno sa pratećim sadržajima od prvog dana septembra 2023. gradi prema projektu novosadskog studija DBA.

Ono što je specifično za ovaj projekat jeste da se izvodi od lameliranog drveta što nije tako uobičajeno rešenje za naše podneblje, ali nam je upravo zbog toga bio interesantan za obilazak.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Foto: Bojan Županec

Direktna inspiracija za ovakvo stepenište jeste Alvar Alto i njegovo sjajno stepenište od trave u Gradskoj kući u finskom seocetu Muuratsalo.

Već samo iznenađenje sačekalo nas je na ulaznom delu gde je formirana stepenasta konstrukcija koja omogućava formiranje prostora za odmor i relaksaciju đaka, ujedno otvara mogućnost formiranja „tribinskog“ dela za sedenje u slučaju organizovanja manifestacija na otvorenom.

Odgovorni projektant, arhitekta Đorđe Bajilo, ističe da ulazno stepenište nema svrhu ulaska, nego da svojom formom naglasi i uokviri interno dvorište između hale i postojećih objekata škole.

„U postojećim objektima nema kantine ili sličnog prostora, a kako je to predviđeno da se nađe u novom objektu ideja je bila da se ovim stepenicama kreira jedan poluprivatni ili polujavni prostor koji bi bio generator socijalizacije dece tokom trajanja odmora, ili prilikom dolaska u školu“, objašnjava on.

Dodaje da je ova škola poznata po tome što ima svoju salu za predstave, te je veoma radosno prihvaćena ideja da se omogući stvaranje i jednog vida otvorenog atrijuma koji bi različitim mogućnostima predstava ili mini-koncerata u periodima lepog vremena dobio i takvu ulogu.

„Direktna inspiracija za ovakvo stepenište jeste Alvar Alto i njegovo sjajno stepenište od trave u Gradskoj kući u finskom seocetu Muuratsalo, gde ima gotovo identičnu ulogu prostornog integratora, ali za stanovnike ove male komune“, kaže novosadski arhitekta.

Foto: Bojan Županec

Drvena ruža kao prepoznatljivi element identiteta

Đorđe Bajilo skreće nam pažnju i na drugi specifičan element ovog objekta, koji je ovih dana montiran, a to je centralni ovalni stub iz koga niče drvena ruža, odnosno prostorna konstrukcija od lameliranog drveta koja nosi krovni nosač.

A budući da je kompletna hala izvedena od lameliranog drvenog nosača koji integriše krov i fasadu, želja projektanta je bila da to ne ostane skriveno nego da se maksimalno naglasi i kao takvo postane prepoznatljiv element identiteta ovog arhitektonskog objekta.

Budući izgled objekta; Vizuelizacija: DBA

Unapređenje najmlađe gimnazije u Srbiji

Podsetimo, novosadska gimnazija „Laza Kostić“ najmlađa je obrazovna ustanova ovog tipa u Srbiji, iako je centralna zgrada u kojoj se škola nalazi sagrađena još 1926. godine.

Objekat je značajno renoviran 2006. godine, kada su stare paviljone zamenile dve moderne školske zgrade, gde se danas nalazi većina učionica kao i školska pozorišna dvorana.

Izgradnjom objekta fiskulturne sale sa pratećim sadržajima kompleks gimnazije trebalo bi da bude unapređen i zaokružen sadržajima neophodnim za savremeno funkcionisanje i obrazovanje učenika.

„Pored unapređenja obrazovnog karaktera ustanove, objekat atraktivne arhitekture doprineće unapređenju javnog prostora, njegovoj modernizaciji i povećanju kvaliteta ovog dela grada“, navode iz DBA.

Foto: Gradnja.rs

Unutrašnja svetla visina hale je projektovana od 7 do 9 metara od kote gotovog poda do donje tačke krovne konstrukcije.

Fiskulturna sala namenjena je održavanju časova fizičkog vaspitanja đaka koji pohađaju Gimnaziju. Dimenzije sale su okvirno 44 m x 22 m, sa terenom za rukomet, košarku i odbojku. Uz salu je projektovana prostorija za odlaganje sprava.

Unutrašnja svetla visina hale je projektovana od 7 do 9 metara od kote gotovog poda do donje tačke krovne konstrukcije (uključujući sve elemente pozicionirane na krovnim nosačima poput rasvete, ventilacije i slično).

Objekat je prilagođen osobama sa otežanim kretanjem, prizemni je, a kota gotovog poda prizemlja je ujednačena u celom objektu, navodi se u tehničkom opisu koji potpisuje Dragana Betos, dia, iz studija DBA.

Foto: Gradnja.rs

Arhitektura jednostavnih, modernih geometrijskih formi

Glavni pešački ulaz u objekat je planiran sa zapadne strane objekta, orijentisan ka ostalim objektima u kompleksu.

Drugi pristup objektu organizovan je sa severne strane, direktno sa ulice Ćirila i Metodija, i predstavlja sporedni ulaz u objekat (ulazi se direktno u sportski blok objekta).

„Arhitektura objekta je jednostavnih, a modernih geometrijskih formi koja ima skladnu i odmerenu arhitektonsku kompoziciju primerenu nameni, lokaciji, ambijentu i okruženju“, kažu projektanti.

Izgradnja objekta počela je u septembru prošle godine, a plan je da se sve završi za manje od dve godine.

Deo objekta sa učionicama projektovan je uz ulazni hol, odvojen hodnikom i orijentisan ka južnom, mirnom delu kompleksa. Predviđene su 2 učionice kapaciteta od po 30 učenika sa pripremnom prostorijom za nastavnike između njih.

Blok sa svlačionicama sadrži dve ženske i dve muške svlačionice, kabinet sa kupatilom za profesora fizičkog vaspitanja i spravarnicu koja ima direktnu vezu sa fiskulturnom salom.

Projektovani su prljav i čist hodnik za korisnike, kao i sporedni ulaz sa vetrobranom koji pruža mogućnost korišćenja sportskog dela objekta nezavisno od ulaznog hola i učionica.

Rok 600 dana

Izgradnja objekta počela je u septembru prošle godine, a plan je da se sve završi za manje od dve godine, odnosno za 600 dana. Izvođač radova je novosadska kompanija Intec doo, a vrednost radova je 668.000.000 dinara + PDV.

Foto-galerija

Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec
Faktografija
obrazovna ustanova:

Gimnazija „Laza Kostić”, Novi Sad

projekat:

Izgradnja fiskulturne sale sa pratećim sadržajima

investitor:

Gimnazija „Laza Kostić”, Novi Sad

izrada projekta:

DBA  d.o.o., Novi Sad

odgovorni projektant:

Đorđe Bajilo, dia

projektant:

Dragana Betos, dia

projektant saradnik:

Jelena Kordić, dia

projektanti AB konstrukcije:

Vladimir Zečević, dig, Branka Simanić, dig

projektant lamelirane konstrukcije:

Krstan Laketić, dig

izvođač radova:

INTEC d.o.o., Novi Sad

stručni nadzor:

DBA d.o.o.

ugovorena vrednost:

556.979.888 RSD (sa PDV-om 668.375.856 RSD)

finansijeri:

Autonomna pokrajina Vojvodina i Grad Novi Sad

spratnost objekta:

P (prizemlje)

namena:

Fiskulturna sala Gimnazije „Laza Kostić”

ukupna bruto površina:

1.965 m²

ukupna neto površina:

1.800 m²

početak radova:

1. 9. 2023.

rok za izvođenje:

600 dana

planirani datum završetka radova:

23. 4. 2025.

fotografija:

Bojan Županec

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

2 komentara

  1. Salajka

    Dimenzije hale za sport su dobre .Nedostaje tribina za 300 gledalaca.
    Nema pomena o energetskoj efikasnosti objekta a ona je posebno važna kod ovakvih objekata.
    U poređenju sa halom u Petrovaradinu koja je poslednja javna hala sličnih dimenzija cena je duplo veća.
    Zaključak: Sportske hale pri školama treba da imaju baš ovakve terene okvirno 50×25 i visine 9 m.Treba da budu energetski efikasne, jednostavne za izgradnju i održavanje i da cena izgradnje bude takva da mogu da ih dobiju i druge škole u gradu. Svaka čast autorskim delima koja bi da budu spektakularne. Što rekao onaj narodni mudrac „Brena je Brena ….“
    A nama nedostaje barem desetak ovakvih objekata u gradu.Ovo je tek druga srednja škola sa ovakvom salom.

  2. dedovic

    Ohrabruje postojanje drvene konstrukcije kod nas. Ne nuzno iz nekih trendova vezanih za CO2, vec i iz proste estetike. Ono što neohrabruje su netransparentni načini dolaska do ovakvih poslova. Zašto se za javne objekte za koje se koriste javna sredstva koje obezbeđuju građani ne raspiše javni nacionalni konkurs gde bi stručni ljudi odlučivali o isplativosti, arhitektonskim kvalitetima projekta?
    Jako je neodgovorno nenamsenski traćiti novac na arhitektonske egzibicije (Lepu Brenu) preko ortakluka sa gradskim vlastima i na teretu gradjana.
    Arhitektonski gledano ova gradjevina je imala potencijala, ali je nažalost previše potpala pod nezrelu arhitektonsku ambiciju i ego projektanta što je čest slučaj kod nas.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *