18 godina posle: Devastirani Gerontološki centar u Valjevu konačno završen

Napušteno gradilište na najboljoj lokaciji u gradu, aktivirano je prošle godine i pretvoreno u savremeni kompleks sa standardom višim od domaćeg proseka.  

Rad beogradskog studija A&D architects, koji smo vam predstavili kroz projekte dve osnove škole u Sremu – OŠ „Vera Miščević“ u Belegišu i OŠ „Nikola Tesla“ u Novim Banovcima, ovog puta ćemo sagledati kroz arhitektonsko oblikovanje objekta namenjenog najstarijim građanima Kolubarskog okruga.

Izgrađen tokom 2022. i 2023. godine, objekat Gerontološkog centra u Valjevu predstavlja projekat koji ujedinjuje smeštaj i negu odraslih i starih lica sa dnevnim centrom za korisnike usluga socijalne zaštite u celoviti, savremeni kompleks koji uključuje i otvoreni prostor za boravak korisnika.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kaskadni trg kao ključno mesto osveženog Doma za stara lica „Karaburma“
• Kako projektovati bezbedno kupatilo za starije osobe

Čitav okrug bez doma za stara lica

Kao za Gradnju objašnjava Danilo Grahovac, direktor A&D architects, zahtevi klijenta su sadržani u neverovatnoj činjenici da čitav Kolubarski okrug nije imao državni dom za stara lica.

Potencijalni korisnici morali da koriste usluge domova u čitavoj Srbiji, što je za njih i njihove srodnike predstavljalo veliki napor, trošak i najčešće prepunjenost domova kojima gravitira stanovništvo u drugim gradovima.

„Objekat u Valjevu započet je sa gradnjom 2005. godine i do početka radova na nastavku gradnje stajao je devastiran i nedovršen samo sa urađenom fasadom i polupanim prozorima“, objašnjava Grahovac.

Najbolja lokacija u gradu

Objekat je već bio definisan u smislu konstruktivnih gabarita i podele funkcija po etažama i to, smatra Grahovac, prilično uspešno, a što se tiče inspiracije za dalje oblikovanje, nju nije bilo teško naći.

„Gerontološki centar Valjevo ima najbolju lokaciju u čitavom gradu. Na proplanku Gradac sa koga se pruža fenomenalan pogled na čitav grad. Tu dalja inspiracija nije potrebna“ – naglašava arhitekta.

Smeštajne jedinice su unapređene čak i više od prilično skromnih domaćih standarda.

Rešenje beogradskog studija obuhvatilo je zastakljenje unutrašnjeg dvorišta u oblikovnom smislu kako bi se dobio centralni prostor za druženje i boravak korisnika.

„Takođe, smeštajne jedinice su unapređene u smislu veličine toaleta i samih soba, formiranja prostora za dnevni boravak, u svemu čak i više od prilično skromnih domaćih standarda za ovu namenu objekata“, objašnjava sagovornik Gradnje.

Centar sveta budućih korisnika

U objektu postoji i trakt sa smeštajnim jedinicama, povezan sa nižim delom (u kome je smešten dnevni centar) zastakljenim unutrašnjim dvorištem koje je, kako navodi arhitekta, “centar sveta budućih korisnika”.

Dnevni centar formiran je kao otvoreni javni prostor u prizemlju. Po formi to je zatvoreni atrijum za korišćenje tokom cele godine – zimi kao zatvoren prostor, dok bi leti, otvaranjem trpezarije, bio otvoren.

Na spratu dnevnog centra nalaze se pojedinačne zatvorene celine poput teretane i različitih radionica, dok je u holu predviđena biblioteka.

Oblikovanje fasade definisano je naglašenim horizontalama balkona i monovolumetrijskim centralnim brodom.

Grahovac dodaje da je oblikovanje fasade definisano naglašenim horizontalama balkona i monovolumetrijskim centralnim brodom.

Fasada je rađena u kombinaciji staklenih fasada, fibercemenetnih ploča u sklopu ventilisane fasade i termoizolacione ETICS fasade.

Strukturni sklop je standardni, armiranobetonski sa ispunom zidova od glinenih blokova i opekarskih proizvoda.

Smeštaj za 110 korisnika

Kompleks se sastoji od četiri objekta. Najveći je gerontološki centar za smeštaj 110 korisnika i sa dnevnim centrom u kom se nalaze teretane, fizikalna terapija i slični sadržaji.

„Sobe su podeljene na korisnike koji su samostalni tj. apartmani i sobe sa dodatnom podrškom koje su više medicinskog karaktera“, navodi Grahovac.

Sledeći objekat po velični je prihvatilište za beskućnike, prvo u Kolubarskom okrugu, predviđeno za smeštaj 30 lica, a u sklopu kompleksa izgrađeni su i portirnica i nova kotlarnica za grejanje na biomasu.

Sa jugoistočne strane nalazi se glavni smeštajni korpus sa platoom – baštom, za dnevni boravak korisnika u prirodi.

Sa severne strane projektovana je ulazna zona u dnevni centar, sa parkingom za posetioce, dok je sa istoka organizovan ekonomski blok sa delom smeštajnog bloka.

Sa jugoistočne strane nalazi se glavni smeštajni korpus sa platoom – baštom, za dnevni boravak korisnika u prirodi.

Sa iste strane smeštena su dva ulaza – jedan vodi direktno u smeštajni blok, dok je drugi ulaz administracije, kao i pristup višefunkcionalnoj sali u prizemlju, namenjenoj domu za stare i korisnicima dnevnog centra.

Poslednje mesto gde ljudi žive

Kako da dodaje naš sagovornik, uslovi za boravak ljudi u gerontološkom centru razlikuju se od svih drugih zahteva arhitektonskih objekata.

„Starački domovi nisu bolnice, već objekti gde ljudi žive. Nisu ni hoteli, već objekti gde ljudi žive. Nisu ni stambeni, jer korisnici koji u njima žive trebaju stalni nadzor i pažnju s obzirom na starije životno doba“, naglašava arhitekta i dodaje:

“Posebna specifičnost jeste da je, u većini slučajeva, starački dom poslednje mesto gde ljudi žive. Pažnja na tu činjenicu je esencijalna za dobar pristup.”

Zbog takvog pristupa arhitekte ovaj projekat je i uspeo.