Geneks kula: Zaboravljena prva pametna zgrada na Balkanu
Ovo, nekada reprezentativno zdanje, danas je u izuzetno lošem stanju i zahteva intervencije i obnovu kako samog objekta, tako i celokupnog parternog dela.
Geneks Kula, simbolično nazvana Zapadnom kapijom Beograda, sa razlogom zauzima mesto jednog od najprepoznatljivijih i najkontroverznijih solitera našeg glavnog grada.
Smeštena uz samu magistralu autoputa Beograd – Zagreb, tačnije u ulici Narodnih Heroja, ona ne predstavlja samo remek-delo brutalističke arhitekture, već i simbol grada čiju vrednost nažalost zaboravljamo.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
View this post on Instagram
Potpuno drugačije rešenje od očekivanog
Krajem šezdesetih godina čuveni arhitekta Mihajlo Mitrović dobija zadatak da projektuje dvanaestospratnu zgradu koja bi predstavljala sedište mesne zajednice Sutjeska.
Mitrović je predložio potpuno drugačije rešenje od očekivanog, dve povezane zgrade znatno veće visine koje bi predstavljale novi simbol glavnog grada, a istovremeno pokazale moć tadašnje Jugoslavije. Ovo rešenje je, naravno, na samom početku naišlo na žestoko protivljenje.
Međutim, upornost arhitekte uz sva detaljna objašnjenja ideje projekta pred brojnim komisijama, urodilo je plodom i građevinsko preduzeće „Rad“ započelo je izgradnju.
Svaka kula ima po dva stepeništa, sakrivena u betonskim bočno postavljenim vertikalama kružne osnove.
Geneks Kula nastala je u vreme kada Beograd doživljava ubrzani urbani razvoj, a Novi Beograd postaje centar političkog, administrativnog i ekonomskog života Jugoslavije. Temelji Zapadne kapije Beograda položeni su 1971. godine, da bi 1980. objekat u potpunosti bio završen. Objekat je zamišljen kao stambeno-poslovni kompleks.
Čine ga dve kule, armiranobetonske skeletne konstrukcije, koje su funkcionalno u potpunosti razdvojene na stambenu kulu od 30 spratova i poslovnu od 26 spratova. Takođe, kule su povezane konstrukcijom u vidu mosta u visini 26. sprata.
Fasade su izvedene u natur-betonu, dok svaka kula ima po dva stepeništa, sakrivena u betonskim bočno postavljenim vertikalama kružne osnove.
U vreme kada je nastala, Zapadna kapija Beograda bila je najviša i prva pametna zgrada na Balkanu.
Sa ukupno 117,76 metara visine (sa restoranom 135 metara), Geneks je pune tri decenije bio najviša zgrada Beograda i smatra se glavnim predstavnikom brutalističke arhitekture u Srbiji. Pored dominantnog brutalizma, zgrada poseduje i određene elemente strukturalizma i konstruktivizma, dok se zbog obrade oblika i detalja može povezati čak i sa postmodernizmom.
Važno je pomenuti da se ovaj objekat smatra prvom pametnom zgradom na Balkanu. U vreme kada je izgrađena posedovala je kompjuterski centar iz kog se kontrolisalo grejanje, hlađenje, celokupna elektronika, kao i liftovi.
Zbog prepoznatog značaja, zgrada se takođe našla na naslovnici kataloga izložbe „Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji od 1948. do 1980.” koja je bila održana od jula 2018. do januara 2019. u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku.
Rotirajući restoran sa pogledom na čitav Beograd bio je dostupan samo tadašnjoj eliti, dok je za sve ostale građane bio nedostižan.
Još jedan element koji ovaj objekat čini prepoznatljivim jeste takozvani rotirajući panoramski restoran. Nalazio se iznad poslovne kule i pristup njemu, kao i neverovatnom pogledu na čitav grad, imali su samo predstavnici tadašnje elite.
S obzirom na to da takvih primera nije bilo u Jugoslaviji, arhitekta je tehničke detalje morao da traži u drugim evropskim gradovima u kojim su slični projekti već bili izvedeni. Dr Mitrović je sav stručni materijal preuzeo iz Minhena, dok je nameštaj za opremanje restorana kupljen u Danskoj.
Međutim, pored svih obezbeđenih elemenata koji su bili neophodni za rotaciju, krajnje jednostavan mehanizam nije ugrađen zbog čega se njegova prava rotacija nikada nije ni dogodila. Restoran je bio otvoren sve do bombardovanja 1999. godine i pored svih predloga za njegovu obnovu, do nje nije došlo.
Na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Vlada Srbije je Geneks 2021. godine proglasila za kulturno dobro grada.
Ovo, nekada reprezentativno zdanje usled neulaganja, zapostavljanja i promene vlasničke strukture, danas nažalost izgleda potpuno drugačije. Zgrada je u izuzetno lošem stanju i zahteva intervencije i obnovu kako samog objekta, tako i celokupnog parternog dela.
Pojedinci i udruženja okupljeni oko stambene zajednice „Geneks kula“, odnosno Zapadne kapije Beograda, su u jednom momentu predlagali i obustavu prodaje poslovnog dela. Ideja je bila da ga država otkupi i pretvori u oazu duha, kulture i arhitekture i nazove je Tesla kula.
U njoj bi se nalazili raznoliki sadržaji, vidikovci, restorani, centri za nauku, galerije, biblioteke, pa čak i premeštanje Teslinog muzeja ne bi bilo isključeno. Takođe, ni ovaj predlog nije usvojen i realizovan.
Kulturni simbol i deo identiteta Beograda
Geneks kula nije samo građevinski objekat koji je obeležio jedno vreme – ona je kulturni simbol i deo identiteta Beograda. Njena arhitektonska vrednost i značaj u urbanom prostoru grada i pored svih izazova vezanih za održavanje je neosporiv.
Nadamo se da će u nekom narednom periodu ona biti prepoznata na pravi način, kao i da će se pronaći adekvatno rešenje ili prenamena koja bi iskoristila njen ogroman potencijal.
Genex nije na Balkanu.
Imao sam 10 godina kad je završena i useljena Zapadna kapija Beograda. Sećam se da sam provodio cele noći na prozoru pokušavajući da uočim da li se kula zaista okreće. Moramo sačuvati ovu zgradu i nameniti je da bude palata srpske kulture.