Gde i kakvu kuću bi za sebe sagradile arhitekte Martinović, Mitov i Marinčić
Pitali smo naše poznate arhitekte iz Novog Sada gde i kakvu kuću za odmor bi sagradili za sebe.
Porodične kuće i vikendice bila su jedna od najpopularnijih tema u oktobru mesecu ove godine. Naime, pandemija koronavirusa uticala je da mnogi ljudi postave sebi pitanje da li su prednosti koje pruža život u gradovima (odjedanput) postale mane. Mnogi su počeli da maštaju o boravku u prirodi, a potraga za „svojim parčetom zemlje“ na Avali, Kosmaju, Fruškoj Gori ili Kopaoniku postala je nezaobilazna tema.
Pored intervjua sa arhitektama iz Beograda i sa arhitektama iz Niša, razgovarali smo i sa našim poznatim arhitektama iz Novog Sada – gde i kakvu kuću za odmor bi za sebe sagradili. Naši sagovornici bili su Nikola Martinović (N-Martin Studio), Jelena Mitov (Modelart Arhitekti) i Dragan Marinčić (M+ Studio). Kao i do sad, postavili smo tri ista pitanja – a odgovori se sasvim razlikuju.
U kom mestu biste sebi sagradili kuću i iz kog razloga?
Nikola Martinović: Kuća koja je po svojoj nameni i tipologiji predviđena kao kuća za odmor, vikendica svakako bi morala da ispuni kriterijume koji joj se prirodno nameću, samim tim je logično da mesto za takvu kuću bude negde izdvojeno od gradskog života i ustaljene svakodnevnice. Dakle, negde što “dublje” u prirodi. Svakako bih odabrao neku od predivnih planina u Srbiji – što više to bolje.
Jedna od meni najvažnijih stvari u odabiru lokacije bi bila orijentacija parcele i pogled koji se pruža sa mesta gde je kuća. Drugi kriterijum koji bi postavio je da lokacija bude što dalje od mesta stanovanja. Što je tačka na koju idete udaljenija, to ćete planirati duže da ostane na odredištu jer nećete krenuti na put od 300km da bi ostali samo 2-3 dana, a svrha kuće za odmor je naravno odmor, koji sto duže traje, bolji je.
„Jedna od meni najvažnijih stvari u odabiru lokacije bi bila orijentacija parcele“ – Nikola Martinović
Jelena Mitov: Zbog sve veće užurbanosti i gužvi, danas je izuzetno teško pronaći idealnu lokaciju za kuću u gradu. Sa druge strane, zbog obaveza i načina života jako sam vezana za grad, pa bih moju kuću koncipirala i izgradila kao kuću za odmor u blizini Novog Sada. Kako sam odrasla uz Dunav, volela bih da moja kuća ima neku vezu sa njim – ili da je uz samu reku, ili pak da ima lep pogled na nju.
Važno je da kuća bude oaza mira, da istovremeno bude ekstrovertna, pružajući dobre vizure ka okolini, i introvertna, pružajući osećaj mira i sigurnosti. Da bi se to postiglo, važno je da kuća nije u gusto naseljenom području, nego izdvojena, “ušuškana” u prirodnom okruženju, na izdignutom terenu, sa što manje buke i gužve. Nema boljeg opuštanja od čaše dobrog vina uz pogled na Dunav, daleko od gradske vreve.
Dragan Marinčić: Izbor mesta za izgradnju kuće u mnogome definiše njen karakter. Rajtova Kuća na vodopadu je paradigmatičan primer toga kako mesto izgradnje oblikuje koncept objekta. Za mene je taj aspekt veoma važan, pa svoju kuću zamišljam u ambijentu koji mi je posebno prijatan, a to je negde pored vode. Voda kao element sama po sebi nosi specifičnu energiju, a život pored vode pruža raznovrsnost u korišćenju prostora.
Kuća bi, u tom slučaju, trebalo da “izraste” iz logike svog okruženja, da postane udoban i neusiljen poligon za relaksaciju, ali i rad i aktivan odmor. Zamišljam je kao organsku komponentu te specifične prirodne okoline, ne u smislu organske morfologije, već u smislu skladnog i logičnog funkcionisanja. Različite aktivnosti koje se odvijaju na vodi i pored vode, zajedno sa onim uobičajenim životnim aktivnostima, formulišu bogat i inspirativan program kao osnovu projektnog zadatka.
Kada biste sebi pravili kuću, da li biste angažovali arhitektu ili biste je projektovali sami i zašto?
Nikola Martinović: Preformulisao bih ovo pitanje: „Da li biste imali sebe za klijenta?“ Onako kako ste vi postavili pitanje, odgovor bi bio ko iz topa: Da, sam bih crtao! Kad bi trebao da odgovorim na ovo drugo, malo bih se zamislio. Šalu na stranu, mislim da bi mi to bio jedan od najizazovnijih projekata u karijeri. Imati tu vrstu privilegije da osmislite, nacrtate i napravite za porodicu mesto na kom ćete biti zajedno je neprocenjiva.
Svako od nas koji se profesionalno bavimo ovim poslom u svakom projektu kuće unese malo “sebe” malo onog kako bi želeo ili napravio kad bi pravio sebi, tako da bi simbioza svih tih rešenja koje smo prošli bila vrlo interesantna i naravno korisna. Kad sve ovo uzmem “u jednačinu” definitivno bih se odlučio da uzmem prazan papir.
„Verujem da je san svakog arhitekte da projektuje i izgradi svoju kuću“ – Jelena Mitov
Jelena Mitov: Verujem da je san svakog arhitekte da projektuje i izgradi svoju kuću. To bi bila savršena prilika da istražujem i “eksperimentišem”, da realizujem neke ideje koje bi teško bilo izvesti za druge klijente. S druge strane, kada arhitekta ujedno i finansijer, to onda može dovesti do komplikacija, jer će tokom procesa projektovanja i izgradnje možda teže doneti neke “racionalne” odluke, koje je lakše doneti kada se radi za drugog klijenta.
U svakom slučaju, ne bih angažovala drugog projektanta da to uradi umesto mene, ali bih tražila mišljenje bliskih kolega, čije stavove i znanje cenim. Konačna odluka bi svakako bila moja, odnosno zajednička sa suprugom, s obzirom da smo nas dvoje zajedno u ovom poslu, pa bi ta kuća zapravo bila naša.
Dragan Marinčić: Svakako ne bih angažovao nekoga za projektovanje, a i samo izvođenje objekta zamišljam dosta nekonvencionalno. Razlog je taj što me u toj ideji izgradnje sopstvene kuće naročito zanima proces, jednako koliko i sam proizvod. U tom smislu, proces građenja sve od postavke koncepta pa do završetka izgradnje zamišljam kao neku vrstu eksperimenta, praktično radionice, u kojoj bi mogli da učestvuju ne samo oni koji su angažovani već i oni koji bi bili zainteresovani za eksperiment.
Izgradnja bi postala poligon za promišljanje o raznim aspektima prostora, počevši od prirodnih, kulturoloških i ekoloških, do oblikovnih i konkretnih funkcionalnih. Istraživale bi se i alternativne tehnike građenja. U idealnom slučaju, završetak izgradnje ne bi značio kraj procesa, on bi se nastavljao uporedo sa korišćenjem kuće i prostora, kroz mogućnost dorade, promene, reciklaže. Shvatio sam da me ovakav koncept privlači kada sam se nedavno ponovo susreo sa kućom za odmor Alvara Alta i načinom na koji mu je kontinuirani rad na njoj predstavljao doživotnu inspiraciju.
Da li bi ste se odlučili za zidanu ili montažnu kuću i iz kog razloga?
Nikola Martinović: Montažna kuća po svom principu ima određena ograničenja, a kad crtate i pravite kuću za sebe pokušavate da se oslobodite tih ograničenja, da malo prodišete. Imajući to u vidu, svakako bi se odlučio za zidanu kuću i svakako bih malo eksperimentisao s različitim rešenjima, pa čak i nekim koja nisu baš standardna u našoj praksi. Čelična konstrukcija, ispune od termo bloka, lim kao završna obloga u kombinaciji s drvetom. Dakle, mislim da bih imao hrabrosti da uđem u nepoznato i pokušam možda nešto malo drugačije, jer ipak dobro poznajem „klijenta“ i imam dobru startnu pregovaračku poziciju.
„Eksperimentisao bih sa čeličnom konstrukcijom, ispunama od termo bloka, limom kao završnom oblogom u kombinaciji s drvetom“ – Martinović
Jelena Mitov: Ovo pitanje je dobra ilustracija za “eksperimentisanje” iz prethodnog odgovora. Montažna kuća bi bila na neki način eksperiment, jer ovakva vrsta gradnje kod nas nije mnogo zastupljena, pa nemamo često priliku da se njome bavimo u praksi. Iako ne gajim odbojnost prema montažnim kućama, ipak bih verovatno pre težila tome da moja kuća bude zidana. Možda je to duboko ukorenjeno u našem mentalitetu da prava kuća mora da bude od cigle, koju izjednačavamo sa čvrstoćom i postojanošću.
Ipak, montažna kuća svakako ne bi bila isključena po svaku cenu. Lično sam se uverila na primeru mnogih objekata u Austriji, izgrađenih od prefabrikovanih drvenih panela, da ovakav način gradnje pruža velike mogućnosti za oblikovanje lepe arhitekture, uz fantastičan ambijent koji pruža drvo u enterijeru. Verujem da će u budućnosti doći do značajnih pomaka u oblasti montažne gradnje. U svakom slučaju, stvaranje sopstvenog životnog prostora bi bila savršena prilika za istraživanje i igranje.
Akcenat bi bio na upotrebi recikliranih elemenata – Dragan Marinčić
Dragan Marinčić: Potpuno montažna kuća takođe predstavlja izazov u smislu projektovanja i realizacije, ali je proces, kao i sam rezultat, predefinisan. U tom smislu, sistem izgradnje verovatno bi bio neka kombinacija montažnog sistema konstrukcije i korišćenja tradicionalnih, autohtonih materijala i alternativnih tehnika zidanja. Takođe, akcenat bi bio na upotrebi recikliranih elemenata koji bi materijalizovali spontani i neuštogljeni odnos objekta prema funkcionalnosti, oblikovanju i prirodnom okruženju.
Ovo ne isključuje brižljivo planiranje i izbor materijala i elemenata, ali dozvoljava da u toku građenja dođe do nekih izmena u zavisnosti od njihove dostupnosti. U ovakvom pristupu interesantna mi je mera spontanosti procesa koja podrazumeva greške ali i samounapređenje. Dobar primer predstavlja Postar Sevaljije koji u toku izgradnje svoje kuće nije imao konačnu viziju konstruktivnog sistema, već je u procesu izgradnje pronalazio logiku koja je na kraju rezultirala sasvim karakterističnim izgledom objekta.
Kad ste već ovde…
