Gaza 2035 ili – uobličavanje politike putem arhitekture bez emocija

Dok hiljade ljudi gine, objavljuje se plan koji predviđa se da se u Gazi sagradi ultramoderni hibridni grad, nalik na monarhije iz Persijskog zaliva.

Tačno godinu dana od početka rata između Hamasa (Gaze) i Izraela, i u jeku nove eskalacije rata na Liban i Iran kao učesnike, veoma jasno, iako stidljivo, objavljen je plan Gaza 2035, koji se tiče pre svega arhitekture i infrastrukture, a koji govori o tome kako Vlada Izraela zamišlja da će izgledati večito nemirno područje Pojasa Gaze deset godina posle završetka rata, za koji se (nekako) predviđa da će se okončati naredne godine.

Kako se već godinu dana zgrade u Pojasu Gaze (ljude i da ne pominjemo) konstantno uništavaju, verovatno je svakome palo na pamet pitanje: a šta će ovde uopšte biti sagrađeno kada utihnu bombe? Gde će se preživeli vratiti, u čemu će živeti? Naravno, jedna od ideja koja pada na pamet je da će ovo biti „bliskoistočna Varšava“, odnosno, da će se grad obnoviti duž istih ulica, sa modernijim zgradama slične veličine i dizajna.

Ali, gradovi kao što su Kan Junis, Rafa, ili sama Gaza, nisu ni imali puno istorijskih zgrada. Ali možemo pretpostaviti da će najvažnije bogomolje i tvrđave biti restaurirane. Da li će ovo biti „bliskoistočni Minsk“ ili „južni Bejrut“, koji je stradao u ratu 1975-1991. godine? Sve moderno osim par ulica i kvartova? Možda i ne, ako je pitati Vladu Izraela i ako verujemo napisima u listu The Architect’s Newspaper. Oni kažu da će Gaza biti – novi Dubai. Ili Doha, ili Kuvajt, kako god.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Grad zalepljen selotejpom: Od autentičnog arapskog duha do katarske verzije Beograda na vodi

Tabula Rasa 2025 – Gaza 2035

Plan se naziva „Gaza 2035“ i podrazumeva da se 2025. završe sve operacije u Gazi, da se postigne trajni prekid vatre i pacifikacija regije, a onda se na potpuno „poravnatom“ području Gaze (pretpostavka je da se zatrpaju notorni Hamasovi tuneli ispod ove teritorije), uz pomoć 1,7 milijardi barela nafte koja se nalazi odmah pored obale Gaze, a koju Palestinci sve ove godine nisu iskoristili, sagradi sasvim novi grad, nalik na monarhije iz Persijskog zaliva.

Spominje se i „fabrika električnih automobila“, što nije baš najjasnije zašto, ako grad leži na nafti, koja će biti verovatno, jeftina kao i u svim naftom bogatim zemljama. Stoga je jedna od senki koja prati ovaj plan – optužba za „greenwashing“.

Dakle, prvo što sledi je da se, kako se vidi iz AI-slika koji prate plan, uklone sve postojeće strukture (osim par istorijski značajnih) – dakle, da se napravi tabula rasa – i da se onda na tom mestu naprave hipermoderni neboderi, praćeni navodnjavanim poljima (iskustva Izraela u transformisanju pustinje), solarnim panelima i postrojenjima za prečšićavanje slane vode itd.

A ko bi to izveo? Plan predviđa da bi Gaza postala neka vrsta protektorata Bahreina, Jordana, Saudijske Arabije, Maroka, Egipta, UAE i Katara (možda još nekog, možda ne svih navedenih), te da bi od novca od ekstrahovane nafte i novca ovih zemalja sve bilo izgrađeno za deset godina, uz pomoć stručnjaka i znanja već iskorišćenih za transformaciju monarhija Persijskog zaliva – a tada bi se teritorija Gaze vratila Palestincima uz finalni sporazum kojim bi oni priznali Izrael, njima bi se garantovala bezbednost i demilitarizacija, odnosno, dala bi im se neka nadgledana nezavisnost takođe protektoratskog tipa, a možda bi to i bila sasvim nova država, koja nije deo Palestine, već bi se zvala „Gaza“, kao što su Bahrein ili Kuvajt mini-države.

Aleksandrija – Gaza – NEOM

Zanimljiv je deo po kome se istovremeno sa obnovom Gaze gradi i brza pruga Aleksandrija – Gaza – NEOM (Saudijska Arabija), s tim što bi prvi deo do 2035. bio onaj između Gaze i NEOMA, preko Izraela, i možda bi obuhvatao i čvorište u Eilatu u Izraelu. Ideja je da se protok ljudi, roba i usluga toliko ubrza da se svi učine „građanima sveta“, odnosno da arhitektura, infrastruktura i urbanizam iskoriste da bi potpuno obrnule perspektive i promenile percepcije stanovnika tih regiona – buduće hipotetičke Gaze i sasvim izvesnog NEOM-a (jedino je neizvesno koje će veličine ovaj drugi biti, jer se „The Line“ ili „Linija“ već „opasno“ skratila).

Da je reč o ozbiljnom projektu, govori i činjenica da je arhitektonsko-inženjersko-građevinska firma AECOM (konglomerat, zapravo) već započeo traženje stručnjaka za vodovodnu infrastrukturu u Transjordaniji (Zapadnoj obali, popularno) i Gazi, nakon završetka sukoba, a ista je firma 2017. pomogla izgradnju master plana „Povezana Gaza“, kojom se predviđa čitav niz projekata modernizacije Gaze, njenih luka, železnice i puteva, kada Gaza bude „mirna i demilitarizovana“. AECOM se bavi „dosadnim infrastrukturnim temama“ vodovoda, kanalizacije i sličnog, ali posle postavljanja te mreže, stiže mreža puteva i pruga i onda dolaze velike arhitektonske firme koje grade šljašteće nebodere futurističkog dizajna.

Biće spremni da žive kao Dubajci ili Kuvajćani, kao da se ništa nije desilo?

Takođe, plan predviđa Slobodnu trgovinsku zonu Gaza – Sderot – El-Ariš koja bi ujedinila ceo Pojas Gaze i egipatsku luku El-Ariš (južno od Gaze), kao i izraelski grad Sderot (severno od Gaze). Dakle, ovo nije plan UN o hitnom uklanjanju srušenih zgrada, 37+ miliona tona građevinskog otpada i šuta i uklanjanju neeksplodiranih bombi, što se već procenjuje na 50 milijardi dolara, već ono što ide posle: mediteranska melting-pot kultura, luka koja cveta, ultramoderni hibridni grad koji niče iz peska. Celu ovu zonu bi nagledali Egipat, Izrael i ono što se u planu naziva GRA ili „Gaza Rehabilitation Authority“ („Uprava za rehabilitaciju Gaze“), a ovo treće je zamišljena prethodnica buduće države, koja će dobiti samoupravu 2035.

Spominje se i brza pruga za putnički i odmah pored nje spora pruga za teretni saobraćaj od izraelske obale (i Gaze) preko Jordana i Rijada do Dubaija i ostalih gradova UAE, a sa druge strane, druga „osovina“ u regiji planira isto na relaciji Luka Imam Homeini (Iran) – Basra (Irak), Bagdad – Damask – Latakija (Sirija) koja bi bila ekonomska protivteža političkim neistomišljenicima. Ovu prvu podržava Ursula fon der Lajen da bi se EU preko ovog koridora povezala sa Indijom, a drugu naravno, Rusija i Kina.

Epilog

Samo što ovde nema gradnje bez rušenja. Ovde je ideja da se cela oblast sravni sa zemljom (implicitno) da bi se izgradila nova, futuristička Gaza. Ne sumnjamo da će vizuelna rešenja novih nebodera na plažama možda budućeg mondenskog letovališta sa hotelima u Gazi biti spektakularna, ne sumnjamo da je bolji mir nego rat i bolja trgovina i putovanja od bombi i ekstremizma, ali kako ovo izvesti? I koga posle u taj futuristički „raj“ dovesti da živi? Iste one koji su ga napustili? Da li će oni prosto time što ulaze u hi-tech grad budućnosti biti psihološki i ideološki promenjeni? Biće spremni da žive kao Dubajci ili Kuvajćani, kao da se ništa nije desilo? Neće biti tužnih, besnih i ekstremizovanih?

Plan Gaza 2035, uz sve kritike da je reč o „surovom i neokolonijalnom“ planu (ovde smo enormne ljudske žrtve stavili na stranu, ali ih nismo zaboravili), predviđa „smart city“. Ali ne uzima u obzir ljudske emocije.

Možda se previše veruje da će nova arhitektura i novi urbanizam stvoriti „Novog čoveka“, ovaj put u Gazi. Ljude arhitektura menja, ali može li toliko?