Gljive umesto stiropora? Novi materijal efikasno izoluje zgrade, ali ima jednu manu
Ovako ide recept: U bukovače umutiti strugotine bambusa sa nameštaja, dodati ovsene pahuljice i vodu, a potom ostaviti u mraku četiri nedelje da naraste.
Naučnici predvođeni Tehnološkim univerzitetom Nanyang iz Singapura (NTU Singapore) stvorili su nešto što nazivaju „pločice od gljiva“, materijal koji je osmišljen da pasivno hladi zgrade i izdrži spoljne uticaje kao što su jake kiše u tropskim klimama.
Pečurke bukovače i otpadni bambus iz industrije izrade nameštaja možda deluju kao neobična kombinacija za proizvodnju čvrstog građevinskog materijala, ali inženjeri su iskoristili ovu zanimljivu kombinaciju kako bi stvorili novu pločicu – „fungi tile“ iliti „gljivične“ pločice, ali to baš ne zvuči najbolje…
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kompozit vezan micelijumom
Inspirisane biomimikrijom, ove pločice imaju izbočine i udubljenja nalik slonovoj koži, a osmišljene su sa ciljem da hlade zidove i izdrže različite vremenske uslove, objasnila je Hortens Le Feran, vanredna profesorka na NTU.
„Materijali za izolaciju se sve više integrišu u zidove zgrada radi povećanja energetske efikasnosti, ali su uglavnom sintetički i imaju negativan uticaj na životnu sredinu tokom svog životnog ciklusa. Kompozit vezan micelijumom je biorazgradiv materijal koji je veoma porozan, što ga čini odličnim izolatorom. Zapravo, njegova toplotna provodljivost je uporediva, ili čak bolja, od nekih sintetičkih izolacionih materijala koji se danas koriste u gradnji“, rekla je Le Feran.
Stiropor strepti.
Istraživači su tokom izrade kalupa bili inspirisani slonovima, s obzirom da ove životinje imaju specijalizovan sistem za hlađenje.
A evo i recepta! Naučnici su kombinovali micelijum obične bukovače sa strugotinama bambusa, koje su dobijene kao otpad iz prodavnice nameštaja. Osnovni materijali su zatim pomešani sa ovsenim pahuljicama i vodom, pa su presovani u kalupe sa mehurićastim udubljenjima i grubim linijskim šarama.
Pločice su potom ostavljene da „rastu“ u mraku četiri nedelje, a zatim su sušene tri dana u toploj peći.
Potreban je i slon
Istraživači su kalupe razvili u saradnji sa NTU timom i singapurskom firmom za tehnologiju i biomimikrijski dizajn bioSEA. Istraživači su tokom izrade kalupa bili inspirisani slonovima, s obzirom da ove životinje imaju specijalizovan sistem za hlađenje, gde im blato, retke fine dlake i udubljenja na koži pomažu u zadržavanju vlage, rasipanju toplote i regulaciji temperature.
„Slonovi su velike životinje koje žive u toplim i ponekad vlažnim tropskim klimama. Kako bi se izborili sa toplotom, slonovi su evoluirali razvijajući kožu punu bora koja povećava zadržavanje vode i hladi životinju isparavanjem“, rekao je Anuj Džain, osnivač firme bioSEA.
U simuliranim testovima, kapljice kiše su se zadržavale u udubljenjima pločice ali nisu prodirale u materijal, što je dodatno povećavalo efekat hlađenja.
U svom procesu razvijanja materijala, singapurski naučnici su pločicu stavili na vrelu ploču zagrejanu na 100 stepeni, ostavili je na njoj 15 minuta i pratili promene temperature pomoću infracrvene kamere.
Pločice sa slonovom kožom su sporije upijale toplotu, a takođe su se i sporije hladile. Takođe, u simuliranim testovima sa kišom, kapljice kiše su se zadržavale u udubljenjima pločice ali nisu prodirale u materijal, što je dodatno povećavalo efekat hlađenja.
Naučnici su trenutno u fazi testiranja izdržljivosti pločica, a dodatno sprovode i istraživanje o primeni drugih vrsta gljiva, a sve kako bi poboljšali strukturu i funkcionalnost materijala. Iako su pločice skalabilne, jeftine i održive i tim na ovom projektu sarađuje sa lokalnim startapom Mykílio na povećanju proizvodnje i izvođenju testova na otvorenom, postoje i ograničenja.
Mane „gljivičnih“ pločica
Najveće od svih ograničenja je vreme potrebno za rast micelijuma, s obzirom da bi proces od mesec dana za proizvodnju pločice zahtevao ozbiljne proizvodne kapacitete da bi ovaj materijal postao komercijalno isplativ.
Ako vam zidovi uskoro počnu da liče na slona i mirišu na pečurke – znajte da je budućnost stigla!
