Fluidna kuća od reciklirane cigle podignuta oko stabala
Kroz projekat zakrivljene kuće istražen je princip ponovne upotrebe stare opeke, kao i funkcionalnost amorfne konstrukcije.
U okviru istraživačkog rada Brick Wall City, arhitekte iz biroa BLAF realizovali su objekat eksperimentalnog stanovanja u belgijskom mestu Gent. Njihovo istraživanje bavi se odnosom između materijala, konstrukcije i arhitekture, a ponovnom primenom korišćenih cigli uspeli su da stvore bezvremensku estetiku.
Trend ciglica na fasadama
Projekat se zasniva na primeni standarda energetske efikasnosti, donetih 2006. godine, za koje su arhitekte iz biroa BLAF primetili da dovode do toga da su materijali za završnu obradu fasade postali sve tanji i lakši, pa i jeftiniji. Primetili su da je sve učestaliji trend da se na fasade lepe pločica u obliku ciglica koje će se, na kraju životnog veka zgrade, vrlo teško moći odvojiti što će dovesti do ogromne količine neupotrebljivog otpada, piše Designboom. Na koji način odgovorno projektovati nove zgrade?
Autori nisu želeli da se nijedno drvo na parceli poseče pa je kuća oblikovana oko stabala.
Kako bi pokazali da je ipak moguće projektovati u skladu sa životnom okolinom ali uz poštovanje principa energetske efikasnost, njihov istraživački projekat kuće zvan gjG izgrađen je u šumici neposredno uz auto-put i predstavlja deo bašte nekadašnje vile iz 19.veka. Nakon što su se opredelili da će reciklirana opeka biti primarni građevinski materijal, arhitekte su razmatrale oblik osnove kuće, kao i njenu formu. BLAF architects su se opredelile za zakrivljenu formu objekta iz nekoliko razloga.
Prvenstveno, nisu želeli da se nijedno drvo na parceli poseče pa je kuća oblikovana oko stabala. Drugi razlog zakrivljene forme je autonomnost strukture. Odnosno, stabilnost spoljašnjih zidova koja je postignuta na ovaj način omogućila je eliminisanje potrebe za poprečnim nosećim zidovima. Treći razlog je „akustična udobnost“ u unutrašnjosti kuće.
Cigla, drvo i čelik
Unutrašnji konstruktivni sklop kuće izveden je u kombinaciji drveta i čelika, gde je u jednom delu kuća trospratna, dok ju u drugom delu organizovan visoki atrijum od opeke.
Kad ste već ovde…
Iako ima fotogeničnih momenata spolja, mislim da postoji neka omaška u proporcijama volumena zgrade i površine prozora pa sve u svemu ne deluje primamljivo za duži boravak u njoj. Dalje, projekat bi bio interesantniji da su zaista naišli na nek donžon iz 15,16 veka pa ga prilagodili stanovanju; pošto nažalost nisu, nego na neki način krivotvore tu situaciju i danas takva popularna renoviranja, ostaju loše proporcije i mali prozori bez jakog argumenta “za”. Što se tiče samog zakrivljenja forme da se drveće ne bi poseklo, nego su je sagradili tik do krošnje, zaboravljaju da su ionako prilikom zemljanih radova ubili pola korenovog sistema i da to drvo svakako neće još dugo. Ostali konstruktivni i estetski razlozi su validni. Materijalizacija kuhinje je takođe loša- sve boje istog reda koje se sukobe, a različite teksture cine da oko luta po slici dok se ne zakači na malene police opet loših proporcija.