EXPO 2020 u Dubaiju iz prve ruke

Šta je zapravo Expo, otkud toliko vode u gradu na pesku, kako se Srbija predstavila u Dubaiju i kako to izgleda kada roboti opominju za nenošenje maski ali i kada pišu pesme.

Karta? Tu je. Potvrda o vakcinaciji? Tu je. Maska? Na nosu je. “Skinite je zbog fotografisanja i vratite je odmah nazad.” Tako otprilike izgleda ulazak na Expo 2020 koji se održava u Dubaiju pod vedrim, i prilično toplim, nebom. Još pri prilasku novoizgrađenom delu grada podignutom na 483 hektara peska otetog od pustinje, shvatićete da je Expo ogroman, a odmah po ulasku na Svetsku izložbu biće vam jasno da su dostignuća prikazana na 192 paviljona zemalja učesnica nedostižna za obilazak u jednom danu.

Šta je zapravo EXPO

Šta je zapravo Expo? Expo je svetska izložba koja se održava svakih pet godina, a ove godine ta čast je pripala Dubaiju i to je prvi put da se ona održava na Bliskom istoku. Zemlje na svojim paviljonima predstavljaju svoja dostignuća na zadatu temu. Ove godine teme su bile Održivost, Mobilnost i Mogućnosti po čemu su distrikti i podeljeni.

Svi distrikti se slivaju u centar Expoa gde je šepuri paviljon domaćina Ujedinjenih arapskih emirata koji je projektovao Santjago Kalatrava kao i ogromna kupola Al Wasl visine 67 metara koja sav svoj potencijal pokaže tek kada padne mrak. Naime, tada se upale projektori pa kupola prečnika 135 metara postaje jedno veliko platno za video-projekcije u 360 stepeni. Ovaj audio-vizuelni spektakl zaista treba doživeti jer se prepričati ne može.

Vlažnost vazduha u Dubaiju je zaista velika što ćete odmah po sletanju u Emirate osetiti na svojoj koži, i pripijenoj košulji.

U skladu sa svojim mogućnostima, budžetima i vizijama, svaka zemlja na Expo dala je odgovore na teme koje svrbe civilizaciju, ali ono što je zajednički sadržalac za sve njih jeste održivi razvoj. Hoće li održiva gradnja ili napredne tehnologije učiniti planetu boljim mestom za život? Sudeći po postavkama na paviljonima iz celog sveta, odgovor se izgleda krije u kombinaciji ta dva. Tako je paviljon Terra, koji se nalazi u središtu distrikta Održivost, a koji je projektovao čuveni Grimshaw, zapravo jedna mašina za pravljenje struje i vode.

Ceo pečurkasti krov, obložen sa 4.9212 solarnih panela koji generiše 4GWh alternativne energije godišnje, ujedno pravi prekopotreban hlad kao i vodu iz vazduha. Naime, vlažnost vazduha u Dubaiju je zaista velika (u proseku 60% u zimskim mesecima) što ćete odmah po sletanju u Emirate osetiti na svojoj koži, i pripijenoj košulji.

Surfujte po talasima veštačkog vodopada

Nije čudo što je voda u centru pažnje ovogodišnjeg Expoa jer je u Dubaiju ima manje nego nafte. Zanimljivo je da se u Emiratima dobar deo pijaće vode dobija desalinizacijom mora kao i da se po potrebi radi Cloud Seeding. To je postupak koji podrazumeva slanje specijalnih dronova u atmosferu koji bombarduju oblake elektricitetom što rezultuje padavinama. Poslednja veštačka kiša izazvana je krajem jula 2021. kada je usred leta palo oko 9 mm kiše što je fantastičan rezultat za pustinju.

Međutim, voda nije bila problem na Expou – zapravo, bilo ju je na svakom koraku. Pre svega tu je oaza Surreal u kojoj se posetioci pozivaju da se izuju i da stanu ispod vodopada koji pada sa visine od oko 12 metara.

Dok ste još izuveni, produžite do paviljona Brazila koji izgleda kao fatamorgana u pustinji. Međutim, nije uobrazilja već je ova brazilska postavka zapravo jedna velika vodena površina duboka do kolena u kojoj možete osvežiti umorne tabane dok posmatrate audio-video spektakl na platnu koji okružuje ceo paviljon.

U oazi Surreal posetioci se pozivaju da se izuju i da stanu ispod vodopada koji pada sa visine od oko 12 metara.

Video-projekcija na kišobranima

Voda je centralni element i Paviljona Singapura na kojem je možda i najveća gužva za ulazak… ali samo zbog pogrešne postavke izložbe koja vas tera da gledate video-prilog koji nema mnogo veze sa centralnom temom štanda, a to je kišna šuma. Naime, u srcu ove impresivne građevine, koju je projektovao studio WOHA, nalazi se ozelenjena kupa visoka deset metara. Posetilac je zaronjen u šumu biljaka i paprati o čijem stanju se brine robot koji klizi po šini i analizira stanje na hiljade sadnica… koje su posađene u plastične saksije. Toliko o održivosti.

Ogromnu vlagu u vazduhu Paviljon Češke u distriktu Održivost iskorišćava tako što iz atmosfere izvlači vodu i na automatu dopunjuje boce… ako je imate sa sobom. U istom distriktu, velika gužva stvara se ispred Paviljona Holandije a čekanje u redu prekratiće vam zvuci krava koji najavljuju temu izložbe – mini farma. Holanđani su napravili kupu visoku 18 metara prekrivenu voćem i povrćem u čijem središtu pada kiša dok vi na razvučenim kišobranima gledate video-projekcije.

O stanju biljaka u šumi biljaka i paprati brine robot koji klizi po šini i skenira sadnice.

Putovanje od vinčanske do savremene kulture na Paviljonu Srbije

Ukoliko ste na Expo stigli metroom, vaša početna tačka biće distrikt Održivost. Međutim, ako ste se odlučili da na Svetsku izložbu dođete taksijem, što je preporučljiva opcija jer Careem (lokalni Uber) dosta povoljan, preporučujemo da krenete od distrikta Mobilnost gde ne samo da će vas dočekati Fosterova zgrada Alif već se tu i nalazi Paviljon Srbije.

Naš paviljon koji je podignut po projektu beogradskog A3 Architects je impresivno zdanje sa velikim konzolnim prepustom koje posebno dobro izgleda noću kada se upale svetla. Unutar samog paviljona sačekaće vas svojevrsno putovanje od vinčanske do savremene kulture, a centralni momenat je virtuelno oživljavanje praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira uz pomoć metahuman tehnologije čija je premijera zakazana za 11. decembar. Do tada, tu su pirotski jastučići…

Džinovske figure visoke 15 metara pravio je tim zadužen za filmove Gospodar prstenova.

Što se tiče Fostera, njegov objekat u obliku deteline dom je distrikta Mobility. Zgrada je obložena aluminijumom, pa se okolina ogleda u zgradi omogućavajući joj da menja izgled tokom dana i noći. Međutim, posebna poslastica očekuje vas unutar Alifa (prva slova arapskog alfabeta). Čim preživite vožnju pokretnom platformom u potpunom mraku, sačekaće vas gigantska izložba posvećena mobilnosti.

Naime, centralni momenat izložbe su džinovske figure troje arapskih istraživača visoke 15 metara na kojima je svaki detalj lica prikazan neverovatno realno. To i ne čudi jer je za njihovu izradu bio zadužen novozelandski tim koji je radio na filmu Gospodar prstenova. Kolika je posvećenost detaljima govori i podatak da je za oblačenje svake figure upotrebljeno kilometar i po platna, kao i da je na licu izbušeno preko 20.000 rupa da bi se „posadila“ brada.

Svi ukusi sveta na jednom mestu

U distriktu Mobilnost obavezno posetite paviljon Rusije obavijen cevima različitih boja, paviljon Hrvatske gde ćete izbliza moći da vidite superbrzi električni automobil Nevera ali i meksički paviljon obložen fasadom od 7 kilometara ručno pletene mreže od recikliranog PVC-a.

Ono zbog čega Expo može biti veoma zanimljiv jeste to što možete probati sve ukuse sveta. Naime, veliki broj paviljona je ovu priliku iskoristio da predstavi svoje poznate gurmanluke pa ćete tako kod Portugalaca moći da probate čuveni pašteiš sa vanilom, Francuzi filuju kroasane i bagete, Španci su doneli šunku a kod tajlandskog paviljona je najveća gužva… zbog hrane.

Najbolju kafu na Expou ćete, naravno, popiti na Paviljonu Italije koji je prekriven sa 70 kilometara užadi napravljenih od 2 miliona recikliranih boca. Ukoliko Expo posećujete noću, obavezno svratite u Irsko selo u Dubaiju (!?!) nadomak Paviljona Irske na kojem se pored angus burgera poslužuje i Ginis pivo kao i bezbroj vrsta lokalnih viskija i džina.

Na fasadi se ispisuju kompjuterski generisane pesme koje se smenjuju svakih dva-tri minuta.

Međutim, oni gladni poezije uživaće na Paviljonu Ujedinjenog Kraljevstva koji je prava atrakcija na Expou. Paviljon je dizajnirala britanska scenografkinja Es Devlin i to tako da fasada ispisuje kompjuterski generisane pesme. Pesme se smenjuju svakih dva-tri minuta, a za vreme našeg kraćeg predaha kraj paviljona nijedna pesma se nije ponovila. Hoće li nam se veštačka inteligencija u budućnosti udvarati?

Roboti koji opominju da stavite masku na lice

Dok ne počne da nam se udvara, AI će prvo da nas kažnjava. Naime, po celom Expou šetaju roboti koji zahvaljujući senzorima prepoznaju da li imate temperaturu ili nosite masku koja je obavezna svugde u celom Dubaiju. Za povećanu telesnu temperaturu ne smemo ni da pretpostavimo koji im je protokol ali ako nemate masku na licu, robot će vam prići i početi da vas opominje zvučnim i video signalima dok god je ne stavite.

Održivo jer postaje neizdrživo

Ovogodišnji Expo pokušava da dâ odgovore na pitanja šta ćemo jesti i piti ako nam je planeta zatrovana, kako ćemo se kretati i putovati ako je sadašnji model mobilnosti neodrživ i koje su mogućnosti da se prevaziđu ekološki i klimatski izazovi.

Zanimljivo je da su ove teme iznete na tacni baš u Dubaiju – gradu sa najvećim tržnim centrima u kojem se glorifikuje konzumerizam, gradu sa najvećom emisijom CO2 na svetu, gradu u kojem je sve u „naj“ ali često i negativno. Na veličanstveni Expo senku baca i podatak da su prilikom građenja paviljona poginula 3 radnika kao i da je 70 teško povređeno, zbog čega je Evropski parlament pozvao na bojkot Svetske izložbe. Broj zemalja koji je prihvatio preporuku parlamentaraca – nula.

Međutim, nema dvojbe da je krajnji trenutak da svi zapitamo kako će nam izgledati ova planeta ako ne počnemo da delamo. A Expo 2020 u Dubaiju je, na kraju krajeva, uspeo da krucijalnu temu održivosti stavi u prvi plan i da sa armijom posetilaca i medija promoviše na svim meridijanima.

Mora održivo jer postaje neizdrživo.

Izabrali smo za vas:

• Iza mizanscena Svetskih izložbi: Paviljon Republike Srbije na EXPO 2020