Evo šta moramo preduzeti kako bismo ohladili naše pregrejane gradove

Dok širom sveta temperature rastu, postaje jasno je da svi mi zajedno moramo učiniti nešto povodom toga. Pogledajte koji su predlozi za urgentno delovanje.

Pretpostavlja se da će toplotni talasi, kakvi su na snazi upravo ovih dana, tokom vremena biti sve češći, te je korisno razmotriti već implementirane načine ili razmisliti o novim metodama koje se mogu primeniti kako bismo sprečili nemerljivu štetu.

Kako bi smo slikovitije razumeli koliko temperature rastu, pretpostavlja se da će do 2050. godine London imati prosečnu temperaturu kao Barselona, a Madrid bi trebalo da bude kao Marakeš.

Takođe, procenjuje da će na svetu biti sve više klima uređaja, koji ipak utiču na ubrzavanje ekstremnih vremenskih prilika, iako su zapravo dizajnirani da ih ublaže.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Lucifer nad Evropom: Evo zbog čega nas pogađaju ekstremne vrućine
• Beton i klima: Mračna tajna građevinske industrije

Loša strana rashladnih sistema

Tako je u Dubaiju pre nekoliko godina jedna od trgovačkih ulica bila pažljivo prilagođena pustinjskoj klimi, te je između svake prodajne jedinice bio red mlaznica koje su izbacivale obrađeni ledeni vazduh na toplotu od 40 stepeni.

Reklo bi se da je ovo „spoljni klima uređaj budućnosti“. Međutim, u međuvremenu, iza prodajnog bloka, generatori su izbacivali vruć vazduh čineći druge ulice još više toplotno nepodnošljivijim, piše britanski The Guardian.

Neminovno je da će, ukoliko nastavimo ovakvim tempom, primena rashladnih sistema biti sve prisutnija.

Neminovno je da će, ukoliko nastavimo ovakvim tempom, primena rashladnih sistema biti sve prisutnija. Već sada Sjedinjene Države na rashladne sisteme godišnje troše energiju ekvivalentnu ukupnoj potrošnji energije u Velikoj Britaniji.

Tako je nedavno i u Pekingu, tokom jednog toplotnog talasa, polovina gradskog kapaciteta išla na pokretanje klima uređaja.

Rešenje je u krovovima zgrada

Kako zemlje u razvoju postaju sve prosperitetnije, a samim tim i sve toplije, Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će se energija na klimatizaciju utrostručiti do 2050. godine, što je jednako trenutnoj potražnji za električnom energijom u SAD i Nemačkoj zajedno.

Dakle, imajući na umu ove zastrašujuće podatke, postavlja se pitanje – kako možemo naše zgrade, ulice i javne prostore da organizujemo kako bi se nosili sa temperaturama, a da to ne podrazumeva ispumpavanje mehanički ohlađenog vazduha, koje doprinosi još većem zagrevanju naše planete?

Procenjuje se da će se energija na klimatizaciju utrostručiti do 2050. godine

Najveći uzrok efekta urbanog toplotnog ostrva, koji može da učini gradove i do deset stepeni toplijim od ruralnih područja u okolini, jeste materijal od kog su napravljeni čvrsti i tamni elementi poput betona, opeke i asfalta, koji tokom dana apsorbuju sunčevu energiju, a noću zrače toplotom.

Iako zvuči previše jednostavno, mnogi tvrde da je jedna od najefektivnijih mera za hlađenje gradova da površine reflektuju svetlost a ne da je apsorbuju, te se rešenje nalazi u krovovima zgrada.

Beli reflektujući premazi

Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu otkrili su da bi farbanje krovova u svetliju i reflektujuću boju moglo da smanji dnevne temperature za oko tri stepena tokom toplotnih talasa.

To možda ne zvuči kao ogromna razlika, ali naučnici su zaključili da bi takav pad mogao da smanji broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotnim udaram za oko četvrtinu, što je veliki broj spašenih života s obzirom da je preko 2.500 ljudi umrlo nakon toplotnog udara tokom velikih vrućina 2020. godine.

Kriza u Los Anđelesu

U SAD već su pokrenute opsežne akcije posvetljavanja krovova. Istraživanje NASA pokazalo je da beli krov u Njujorku može biti za čak 23 stepena hladniji od tipičnog betonskog ravnog crnog krova u najtoplijem delu dana.

Gradska kompanija Cool Roofs (srp. hladni krovovi), koja je osnovana 2009. godine već je prekrila 900.000 kvadrata krovnih površina belim reflektujućim premazom, čime je eliminisano 4.000 tona CO2 godišnje.

U međuvremenu, Los Anđeles se suočava sa drugačijom krizom. Više od 10% urbanog zemljišta predstavlja tamni asfalt, koji apsorbuje 95% sunčeve energije.

Kao odgovor na ovaj problem, grad se takođe odlučio za bele reflektujuće premaze, što je koštalo oko 40.000 dolara po milji.

Prema inicijalnim merenjima, premaz može da smanji temperaturu do pet stepeni, ali neki problem vide u tome što iako površina asfalta ostaje hladnija, pešaci u blizini osećaju još veću toplotu zbog reflektovane sunčeve svetlosti.

Sadnja zelenila

Ipak, većina urbanista se slaže da je sadnja drveća jedan od najboljih načina da se gradovi rashlade, bez opasnosti od reflektovanja sunčeve svetlosti tamo gde to nije poželjno.

Osim koristi za biodiverzitet, tu je i ublažavanje poplava, sposobnost čišćenja zagađenja, a rashladne moći drveća potiču kako od senki tako i od transpiracije, kada se voda unutar drveća oslobađa kao para kroz lišće.

Jedna od studija u Mančesteru pokazala je da ulično drveće smanjuje površinsku temperaturu u proseku za 12 stepeni, a nedavna švajcarska studija o skoro 300 gradova širom Evrope otkrila je da zelene površine bez drveća imaju zanemarljiv efekat hlađenja, dok su određene zelene površine čak i toplije od okolnih urbanih područja zbog nedostatka senki.

Vodene površine

Iako ih je u urbanim sredinama teže primeniti od zelenila, vodene površine takođe imaju snažan efekat hlađenja na gradove, kroz isparavanje i kanalisanje vazdušnih struja.

Studija reke Don, koja protiče kroz britanski grad Šefild, otkrila je da se uticaj hlađenja ove rečice proširio na okolna područja i do 30 metara dalje, posebno na zelenim površinama ili u ulicama koje se otvaraju ka reci.

U Seulu je reka Cheonggyecheon ponovo oživela 2005. godine, nakon što je od 1960-ih godina bila zakopana ispod auto-puta.

Vodene površine imaju snažan efekat hlađenja na gradove, kroz isparavanje i kanalisanje vazdušnih struja.

Utvrđeno je da su temperature duž rečnog puta do 6 stepeni niže nego na paralelnim putevima nekoliko blokova dalje.

Pariz takođe razmatra planove da ponovo uspostavi zatrpanu reku Bièvre, vodeni put koji je 1899. godine opisan kao „mastan i crn, prošaran kiselinama i sapunastim i trulim pustulama“.

Ipak, sada se ovaj vodeni tok vidi kao potencijalni spasitelj klime u gradu u kom letnje temperature dostižu i do 42 stepena.

Buduća gradnja

Većina savremenih stambenih objekata projektovana je sa oskudnim razmatranjem o porastu temperature.

Tako sve prisutnija proliferacija jednostranih stanova (sa prozorima samo na jednoj strani) ne ostavlja mogućnost za unakrsnu ventilaciju, dok niže visine plafona, velike količine zastakljivanja i zajednički sistemi grejanja doprinose osećaju veće toplote u prostoru.

S druge strane, poboljšani sistemi izolacije omogućavaju da toplota mnogo teže izlazi iz objekta kada se on zagreje.

Niže visine plafona, velike količine zastakljivanja i zajednički sistemi grejanja doprinose osećaju veće toplote u prostoru.

Ipak, kako tvrdi Rejčel Heris iz udruženja Architects Climate Action Network, budućnost neće biti zasnovana na visokoj tehnologiji i mehaničkim rešenjima, već na ispravnim osnovama, učeći iz narodnih tehnika koje su isprobavane i testirane vekovima.

“Ako su orijentacija, senčenje i protok vazduha urađeni kako treba, trebalo bi da budemo u mogućnosti da ljudima u tom prostoru obezbedimo udobnost, čak i u sve ekstremnijim klimatskim uslovima, bez potrebe da se poseže za klima uređajima“ – ističe Heris.