Generalštab 1992. godine; Foto: Bojan Kovačević
Aktuelno

Europa Nostra izrazila zabrinutost zbog najave rušenja Generalštaba

Predloženo rušenje Generalštaba postavilo bi opasan presedan za buduću zaštitu i upravljanje drugim nepokretnim kulturnim dobrima u Srbiji, navodi se u saopštenju.

Europa Nostra izrazila je zabrinutost zbog najave rušenja istorijski značajnog kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu, kao i njegova kasnija zamena novim objektom u interesu privatnog sektora.

“Ovako predloženi potez, preti da ugrozi spomenik kulture koji je pod zaštitom, i izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa stanjem očuvanja kulturnog nasleđa i poštovanja vladavine prava u Srbiji.” – navodi se u saopštenju.

“Predloženo rušenje Generalštaba od strane privatne kompanije za izgradnju nekretnina, ne samo da bi izbrisalo jedinstveni primer kulturnog nasleđa koji potvrđuje umetničke veze Beograda i Evrope iz prošlosti i sadašnjosti, već bi postavilo i opasan presedan za buduću zaštitu i upravljanje drugim nepokretnim kulturnim dobrima u Srbiji.”

Europa Nostra je evropska mreža civilnog društva za nasleđe, koja pokriva više od 40 zemalja i blisko sarađuje sa Evropskom unijom, Savetom Evrope i UNESCO-om.

Srodni članci na portalu Gradnja:

Američko rešenje za Generalštab; Izvor: Instagram (Jared Kushner)

Poziv da se pronađe rešenje za rehabilitaciju i moguću adaptivnu ponovnu upotrebu Generalštaba.

Generalštab je remek-delo srpske, jugoslovenske i evropske modernističke arhitekture. Dizajnirao ga je renomirani arhitekta Nikola Dobrović, a završen je 1960-ih godina. Ovaj arhitektonski ansambl predstavlja ikoničan simbol urbanog pejzaža u istorijskom centru Beograda. Nakon što je pretrpeo ozbiljnu štetu tokom NATO bombardovanja 1999. godine, ovaj objekat koji je stavljen pod zaštitu, već 25 godina čeka odgovarajući plan za njegovo očuvanje i rehabilitaciju.

Kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane pod strogom je zaštitom nacionalnog zakonodavstva: prepoznat je kao kulturni spomenik jedinstvene vrednosti.

“Najave i prvi prikazi planova za novi građevinski kompleks koji bi izgradila privatna kompanija na ovoj lokaciji zanemaruju važeće odluke zaštite, kao i obaveze Srbije koje proističu iz međunarodnih i evropskih konvencija koje je ratifikovala.” – navodi se u saopštenju.

Tema u Bukureštu

Evropa Nostra se solidariše sa više od 350 stručnjaka i sa brojnim kulturnim institucijama koje su udružile svoje glasove i snage i mobilisale se protiv predloženog rušenja Generalštaba. Među njima su i Srpska akademija nauka i umetnosti, IKOMOS i Međunarodna unija arhitekata, kao i Evropa Nostra Srbija i druge organizacije civilnog društva iz Srbije, Slovenije, Bugarske, Crne Gore, Češke i šire.

“Pozivamo Vladu Srbije da se pridržava vladavine prava, da uzme u obzir mišljenje stručnjaka i građana i da traži rešenje za rehabilitaciju i moguću adaptivnu ponovnu upotrebu Generalštaba, koje odražava njegov kulturni, istorijski, arhitektonski i urbanistički značaj.”

Ovo pitanje će takođe biti tema diskusije na predstojećem Evropskom samitu kulturnog nasleđa, koji će Evropa Nostra održati u Bukureštu od 6. do 8. oktobra 2024. godine.

Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba

Podsetimo, na osnovu iskazanih mišljenja na javnoj raspravi na kojoj je prisustvovalo više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka, održanoj u aprilu ove godine na Građevinskom fakultetu, formirana je Radna grupa koja je imala zadatak da izvrši analizu svih dotadašnjih aktivnosti i dostupnih dokumenata vezanih za sudbinu kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Detaljnu analizu Radna grupa je izvršila preko sinteznog Izveštaja sa svim aspektima i argumentima od značaja za sudbinu ova dva kompleksa. Na tom osnovu Radna grupa je definisala Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba koju možete pročitati ovde.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

30 komentara

  1. Dragan Marković

    Ja imam jednu mnogo veću brigu.

    „Pad Generalštaba“ označiće smrt arhitektonske profesije u Srbiji.

    Biće to singularitet. Linija bez povratka. Crna rupa koja će sve da nas usisa.

    Simbolički kraj istorije, kraj kulture, kraj bilo čega smislenog i vrednog.

    1. ArhD

      Bravo. Tačno tako.

      Da dodam, pošto se stalno pominje 350 stručnjaka na javnoj raspravi…. bilo bi nas mnooogoo više da smo imali veću salu.

      1. Dragan Marković

        Sve kao da je po onom scenariju filma „Ruke nad gradom“.

      2. Rodja

        E,bas sam se potresao sto bi vas bilo mnooooogo viiiise!!
        Pa sto vi,kad vas ima toooolikooo mnoooogo ne skupite novac 25 godina za obnovu??!!
        Mogli ste da pisete EU,SAD,NATO da kad su vec bombardovali plate obnovu!!!
        Vas ima mnooooogoo koji ste da ova nakaza(tako sada izgleda) stoji ko zna koliko dugo u ovom stanju,ali sam siguran da nas koji ne zelimo vise da gledamo onu tugu(a svaki put kad prodjem obnovim stres od bombardovanja),i zelimo da se srusi i napravi nesto sto ce nam sluziti i obnoviti zivot na tom mestu ima mnooooooooooooogooooooooooo vise nego vas!!!
        I ne moze zgrada biti vaznija od ljudi,kakav god znacaj imala,i ne mogu da slusam vise filozofiju dusebriznika koji su usput,naravno ne svi,politicki opredeljeni,i podmecu nogu na svakom koraku!!!

        1. ArhD

          Evo ja se „izvinjavam“ što Vas iritira složno mišljenje struke, a što ste Vi neuki da mišljenje struke poštujete. Urbanizam i zgrade oblikuju prostore u kojima žive ljudi, i jasno je da Vama nije jasno da kvalitetno okruženje ima pozitivan uticaj. To nikako nije prodaja… ne, poklon… agresoru i dozvola da se na mestu važnih javnih objekata jedne zemlje dižu komercijalni hoteli od kojih građani neće imati ništa pozitivno, već naprotiv, samo bi ugušili prostor. O Vašem nepoštovanju nasleđa nema potrebe govoriti, a narod koji ne poštuje svoje nasleđe je, blago rečeno, jadan.

    2. Budimo precizni

      Generalstab nije pao, stoji pored, jos od 1920-tih, Baumgartnerova zgrada, kamena palata. Zgrada o kojoj se danas prica nije generalstab nego SSNO-kontraobavestajna sluzba. Bilo bi dobro da ljudi koji toliko pricaju o ovom objektu koriste njegovo pravo ime. Generalstab niko ne rusi, rusi se (zvanicno „revitalizuje“) SSNO. Koji objekti su bili tu pre, i koliko su vazni za istoriju, a nasilno su sruseni posle 1945, i to je poznato, ali iz nekog razloga ne pominjete.

    3. Franja

      Kude ste bulu 1999, da štitite kulturbu baštinu, baš ste se mnogu brinuli , a sad lovu na sunce da obnovite ako ne nema nipta, prazne priče sa botovskim komentarima. Nije ovo vaša prčija koju nećete da finsnsirate već prazne priče.

  2. Srboljub

    A kad bi se dalo Soroševima ili Hanterovima bilo bi šuš.

    1. Dragan Marković

      Ne može se „dati“ nešto što nije tvoje. Mogao je da dođe bilo ko, bilo kad i da u postojećim uslovima zaštine ovaj projekat privede bilo kojoj nameni.

      1. Glup

        Iz teksta se vidi da se tamo neka organizacija zalaže za očuvanje Generalštaba. Da su se organizacije sa zapada zalagale za neka prava, ta zgrada ne bi ni bila ruševina. Malo licemerno? Zašto se ti pravični sa zapada malo ne pozabave pravima i imovinom Srba sa Kosova? Ta zgrada je pre skoro 20 godina bila predviđena za rušenje, ali se očigledno nije imalo novca ni ideje šta sa tim prostorom. Ako je moguće vratiti prvobitno stanje, u redu, ali besmisleno kontriranje svemu…

        1. Ana

          Zgrada nikad nije bila namenjena za rušenje, a rekonstrukcija je vrlo moguća

      2. Rodja

        Imas li ti pare da u „postojecim uslovima privedes nameni“?!
        I ta zgrada je NASA,i moze se dati,prodati,srediti!
        Ta zgrada je BOMBARDOVANA i treba nesluceno mnogo novca da se vrati u pristojno stanje.
        Zasto niti jedna vlada u 25 godina se nije odlucila da je sredi,verovatno postoje jaki razlozi?!
        Ovako kako sada stoji ne sluzi nicemu, nema nista gore od mrtve nepokretnosti,a drzava ocigledno nece da ulaze u renoviranje

        1. Ana

          Da, naša je, nihe ni Vučićeva ni Vesićeva. Jedino ispravno je naterati državu da je rekonstruiše, ok, može da je prenameni u potrebnu funkciju, a to nije hotel. Tačka. Ništa dalje od toga

  3. Markoni

    Nije mi jasno zasto ljudi imaju potrebu da sacuvaju raspali Generalstab? Zgrade se bukvalno raspadaju i nema im spasa osim sve da se srusi. Sto se tice zastite ona je stavljena politicki (za vreme Kostunice). To je bio jedinstven primer u svetu da se unistene komunisticke zgrade stave pod zastitu.
    Problem je ovde politika, ljudi na ovaj projekat gledaju iskljucivo kroz politiku i trenutnu vlast a ne zdravim razumom.

    1. Dragan Marković

      Šta je tvoj predlog? Da srušimo Generalštab i šta onda?

      1. Markoni

        Da se napravi nesto novo, da se vrati zivot tom prostoru.
        Meni je Kusnerov projekat sa 3 kule fenomenalan. Volim mix starih zgrada sa visokim kulama. Tako nesto praktikuju najmocniji gradovi kao sto su London, Frankfurt, Singapur, Sidnej… Jedva cekam da pocne gradnja.

        1. Ana

          Verujem da sebe smatrate velikim patriotom?

  4. Srboljub

    Posle I svetskog rata kralj je dao potez između ul.Kneza Miloša i Sarajevske pa smo bili povlašćeni u pregovorima. Pošto smo pred gubitkom stečenog,velikima se MORA nešto pokloniti. Nema to veze ni sa moralom ni sa arhitekturom,nego sa MORA.

  5. Nikola

    A gde su bili ovi dusebrizci da graknu protiv borbadovanja zasticenih spomenika…

    1. Dragan Marković

      Za vreme bombardovanja?

  6. Stručnjak

    Sve su u pravu, samo su zboravili da pre celof o ovog teksta, sa kojim se slažem, prvo osude kretene koji su srušili ovu zgradu u centru grada bez ikakve potrebe jer je iseljena pre bombardovanja i još da zahtevaju od tih istih kretena da makar plate obnovu te zgrade oko koje se tako jako brinu. Nažalost kompleks je toliko oštaćen da ostaje jedino opcija da se potpuno sruši i podigne iz temelja isti kakav je bio. Ali onda se postavlja pitanje ko će to da plati? Pošto ni Evropa Nostra ni naša struka nemaju petlje da traže novac od onih koji su rušili, pretpostavljam da bi hteli da to plati država a pitanje je ima li ista para za to? Privatni investitor teško da ima interesa da radi tako skupu i temeljnu rekonstrukciju za zgradu koja je klasična poslovna zgrada sa kancelarijama. E kad sve to postaviš onda vidiš malo dalje od rezonovanja šestogodišnjeg deteta, kako „struka“ uglavnom pristupa ovako ozbiljnim pitanjima. Zašto bismo se zamarali trivijalnostima kao što su budžet, namena, troškovi i rizici gradnje i rušenja, tržišna vrednost budućeg rekonstruisanog kompleksa i troškovi održavanja istog. Pa nisu to teme za stručne diskusije zar ne?
    Za sajam stvar još i drastično tupavija. Predlog „struke“ da se kompleks sačuva u celosti i pretvori u „kulturni sadržaj“ (ono što student lupi kad ne zna šta mu je sadržaj projekta). 350 genijalaca predlaže kulturni kompleks veličine dva Tate Modern-a u gradu koji je po glavi stanovnika 7 puta siromašniji od Londona? Ima li iko na tom skupu dva grama mozga i makar mrvicu realne perspektive? Kad imaš takvu struku, javnim prostorom upravljaju politika i biznis mešetari, pošto je odvojenost struke od realnosti ovog društva tolika da je ista realno neupotrebljiva i malo relevantna sa stavovima oko ovako bitnih pitanja. Žalosno je što je tako, ali istini treba pogledati u oči a ne gurati glavu u pesak i kriti se iza „struke“. Prvi korak, vratiti struku zdravom razumu, drugi, isključiti kočnicu kritike prema onima koji su rušili te iste zgrade koje političari sad raskantavaju, bez obzira što dobar deo struke vuče pare iz političkih fondova baš tih rušitelja o kojima struka glasno ćuti. Posle ovoga možda i počnemo da postajemo relevantni.

    1. Ana

      Gde ste to videli da u uređenim društvima ruše vredne javne objekte kao što je Sajam, a ne da ih revitaliziraju, rekonstruišu i prenamenjuju? Ne, to nije ideja studenta, i vrlo je realna kad na vlasti sede edukovani ljudi, a ne lopovi javnog/državnog zemljišta i objekata. Jedino, ali JEDINO ispravno rešenje za Sajam je prenamena u prekopotrebne javne prostore za Beograd kome nedostaje bezbroj muzeja i sala raznih namena.
      Da ste se malo udubili u temu Generalštaba saznali biste da je stav građevinskih inženjera da je rekonstrukcija vrlo moguća jer glavni strukturni elementi nisu previše oštećeni, a ti koji jesu su rešivi, i glavna stvar je vraćanje fasade.

  7. Dejanbg88

    Ma hajte molim vas. Problem je sve sto je novo. Ljudi moraju da prihvate da ce zgrade iz njihove mladosti jednog dana mozda biti srusene i na njihovo mesto ce se sagraditi nove, lepše. To što neko možda pamti generalštab po šetnjama kad je mali ili je u parku manjež prvi put poljubio devojku pa mu je sad problem da se tu nešto menja… jednostavno zaboravite na to. Jednostastano grad i drzava moraju napredovati. Beograd je 30 godina bio isti. Do pre mosta na Adi ništa bitno nije napravljeno prethodnih 30 godina. Sad kad nam se BG menja svake godine, da ne kažem svakodnevno i pretvara u prelepu svetsku metropolu, sada je nekima to problem jer žele da BG ostane onaj BG iz njihove mladosti.

    Nema to, grad mora da se menja i napreduje, a kome je do uspomena nek gleda slike i nek se podseća uspomena.

    A mi koji sada imamo 30, 35, 40 godina smo u najproduktivnijim godinama i želimo da živimo i uživamo u svim ovim promenama grada koje smo sanjali da se dese pre 20 godina.

    BG se razvija onako kako sam sanjao kada sam bio mali i moj sam se ispunjava, prema tome dopustite nam da živimo taj san koji smo sanjali

  8. Rodja

    Sikter bre iz Srbije „dusebriznici“ koji ste unistili gradjevinu!!!
    Kakvi umobolnici!!!
    Evo resenja,dajte vi pare za obnovu,a procenjuje se izmedju pola i cele milijarde evra!!!
    Sto vi niste ostavili srusene zgrade iz ll sv.rata u svakom gradu u Evropi da „sacuvate spomenike kulture“?!
    Maaaaarssssss,licemeri!!!

  9. Goran

    Da ga je dokrajcio NATO, ovima bi sve bilo ok. Ovako dok stoji i bukvalno podseca sve, pa i sve vise stranih turista, na neka davna i losa vremena, onda je ok. Kad neki Englez ili Nemac vide ovo, zgroze se. Pomisle da je sve ono sto su culi o nama istina i da neki rat ovde i dalje traje.

    1. Dragan Marković

      Da pitamo NATO da pošalje još koju raketu?

      Male šu šanse da se te kulčine ne izgrade ako su ovi što su na Vlasti baš toliko zapeli…

      Suština komentara je da ćemo ući u jednu sasvim drugu epohu, drugu eru. Arhitektonska profesija i disciplina prestaju da postoje kao takve. Istorija i graditeljsko nasleđe se ukidaju kao vrednosna kategorija. Uslovi i zaštita postaju relevantna stvar, podložne promeni. Stvari koje se podučavaju na fakultetima su nebitne – mlade kolege što pre treba da zakorače u proefsionalne vode i nauče „pravila igre“. Nada da će bilo šta ikada biti bolje prestaje da postoji…

      Ovo je jedna simbolična smrt. Pobeda ekonomskog nad kulturnim kapitalom.

      I to je to.

      Pravi se restart.

      1. Anđela

        Kao student Arhitektonskog fakulteta, želela bih da kažem da sam zgranuta ograničenošću pojedinaca. Arhitektura kao takva nije oličenje efemernosti, već pečat neke epohe i kulture. Demantovaću jedan od komentara da se mi protivimo “novitetima”. Čak naprotiv, savremeno doba i normative se treba poštovati, što ne znači da se sve što je staro treba srušiti. U šta se onda konkretno grad pretvara? Šta će nam svedočiti o istoriji ako ne građevine!? Vi koji težite za nekim inovacijama očigledno niste svesni da je pozadina takvih projekata samo opran novac i neka bahata građevina koja, nama prizemnim ljudima, nikada neće biti pristupačna. Srdačan pozdrav

  10. Arhitekta

    Scena kao iz Balkanskog Špijuna: „Đura će ti oprostiti što te je tukao“.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *