Ekološki indeks u urbanističkom planiranju – šta je to zapravo i čemu uopšte služi?

Analiza ekološkog indeksa je poziv za buđenje urbanista, jer je standard po kome se Beograd planira daleko ispod potrebnog za vreme koje dolazi.

Mnogi od nas misle da se u Beogradu, a i u drugim gradovima Srbije – prekomerno gradi, da je betona sve više, a zelenih površina sve manje, i da su ekološke funkcije postojećeg zelenila nedovoljne za zagađenja kojima smo izloženi i klimatske promene koje sve očiglednije osećamo. A osećaćemo ih sve više…

Svi se slažemo da su gradske šume, obale reka, parkovi i drvoredi najvažniji, dragoceni i nezamenljivi biotopi u gradu. Njih moramo da čuvamo od prenamena, neadekvatnog održavanja i svih ostalih vrsta ugrožavanja. Takođe, moram da se zalažemo da se planira više zelenih površina, a da se one zelene površine koju su već isplanirane zaista i privedu nameni i urede.

Ali u gradu će se sigurno i dalje graditi. Da li je moguće značajno poboljšati količinu i kvalitet zelenila i pratećeg živog sveta i na nivou svake građevinske parcele? Da li se to kroz pravnu regulativu može zapravo i zahtevati od investitora?

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Čemu služi zelenilo u gradu i zašto mora da postoji
• Ima li Beograd dovoljno zelenih površina?

Da li je moguće značajno poboljšati količinu i kvalitet zelenila i pratećeg živog sveta i na nivou svake građevinske parcele?

U poslednjih 30 godina sve više gradova Evrope i sveta održava dobar nivo ekološkog komfora i bidoverziteta pri izgradnji novih objekata zahvaljujući jednom domišljatom, kreativnom i efikasnom instrumentu, koji je u plansku dokumentaciju Beograda uveden kao „ekološki indeks“ 2019. godine, kroz Plan generalne regulacije sistema zelenim površina (PGR SZP) Beograda.

Šta je uopšte ekološki indeks?

Ekološki indeks je složeni urbanistički pokazatelj ( => indeks), čija se zadata vrednost postiže kombinacijom različitih ekoloških urbanističkih parametara (kao što su površine zelenila u direktnom kontaktu sa tlom, poluporozne površine, raznolikost vegetacije, broj i kvalitet posađenog drveća, površine ozelenjenog krova ili ozelenjenog zida…), čime se značajno doprinosi ekološkom komforu pri svakoj novoj izgradnji.

U regulativi Vašingtona, ovakav indeks je opisan kao “koeficijent procenjene vrednosti pejzažnih elemenata u odnosu na zemljište”.

PGR SZP objašnjava na koji način se to praktično postiže: “Ekološki indeks (EI) parcele predstavlja količnik zbira površina (P) pojedinačnih ekološki funkcionalnih prostora parcele (T1, T2,…) pomnoženih sa odgovarajućim težinskim faktorom (TF1, TF2,…) i ukupne površine parcele.”

Dakle, da bi se uspostavila ovakva praksa, potrebno je da se utvrde:

• lista relevantnih ekoloških urbanističkih parametara (ekološki funkcionalnih prostora parcele / tipova površina) – specifično za svaki lokalni kontekst;
• težinski faktori (po m2) za svaki od tih urbanističkih parametara (u odnosu na to koliko zapravo doprinosi smanjenju zagađenja vazduha, biodiverzitetu, adaptaciji na klimatske promene, ili nekim drugim ciljevima koji su postavljeni od strane lokalne uprave), i
• ciljnu, odnosno zahtevanu vrednost ukupnog ekološkog indeksa, koju treba postići kroz urbanističko-arhitektonsko rešenje.

Kroz različite kombinacije površina parcele koje odgovaraju različitim ekološkim urbanističkim parametrima (ekološki funkcionalnim prostorima) – potrebno je postići ekološki komfor propisan ciljnom vrednošću ekološkog indeksa.

Primer iz prakse

Funkcionisanje ovog indeksa najlakše je objasniti na primeru, a iskoristićemo “faktor površine biotopa”, koji se na različite načine primenjuje u Berlinu još od 1994. godine. On je u inicijalnoj fazi obuhvatao 9 tipova površina, a ciljna vrednost faktora bila je 0,45. U najjednostavnijem slučaju, to bi značilo da se na 45% površine parcele moraju naći zelene površine u direktnom kontaktu sa tlom (čiji je težinski faktor 1,0), a ako se namerava veće zauzeće parcele izgradnjom – kroz druge ponuđene ekološke parametre moraju se “kompenzovati” ove ekološke funkcije. Danas se zahtevana vrednost ekološkog indeksa kreće i do 0,6 – za nove stambene komplekse i pojedine javne službe (objekte kulture, zdravstvene ustanove, društvene centre).

Ciljna vrednost ekološkog indeksa varira za različite tipove gradnje (stambene zone niže spratnosti, stambene zone visoke spratnosti, komercijalne zone, javne komplekse, infrastrukturu, itd.), i može se primenjivati za ceo grad (takvu praksu je uspostavio London, a sličan standard ima i Toronto), ili za određene gradske zone (npr. u Berlinu ili Vašingtonu). Tada uglavnom i ciljne vrednosti ekološkog indeksa variraju, a uglavnom se kreću između 0.2 i 0.6 i prate „nivo razvijenosti“, odnosno parametar sličan indeksu izgrađenosti koji je poznat u našoj praksi.

Kompenzacija ekoloških funkcija se obavlja po prethodno objašnjenoj formuli, pa rezultati proračuna mogu izgledati ovako:

Koji su to parametri koji mogu da učestvuju u proračunu ekološkog indeksa, i koliko fleksibilnosti oni ostavljaju projektantima?

Najčešći ekološki urbanistički parametri su:

• Površine pod delimično nepropusnim zastorom (težinski faktor 0,1 do 0,3);
• Poluporozne površine (težinski faktor 0,2 do 0,5);
• Zelene površine na podzemnom objektu u zemljišnom supstratu manje dubine (granične dubine variraju, ranije su bile 80cm, sada su uglavnom 40 cm) (težinski faktor 0,5 do 0,6);
• Zelene površine na podzemnom objektu u zemljišnom supstratu veće dubine – 81 do 150 cm (težinski faktor 0,7);
• Zelene površine na podzemnom objektu u vrlo dubokom zemljišnom supstratu – preko 150 cm (težinski faktor 0,9);
• Zelene površine u direktnom kontaktu sa tlom (težinski faktor 1);
• Infiltracija atmosferskih voda (težinski faktor 0,2);
• Ozelenjene fasade objekata u kontaktu sa tlom (težinski faktor 0,5 do 0,6);
• Ozelenjene fasade objekata bez kontakta sa tlom (težinski faktor 0,7);
• Ozelenjeni krov – ekstenzivni krov, sa supstratom do 20 cm i bez navodnjavanja (težinski factor 0,3 do 0,6);
• Ozelenjeni polu-intenzivni krov, sa supstratom do 50 cm i obično sa mogućnošću navodnjavanja (težinski faktor 0,7);
• Ozelenjeni intenzivni krov, sa supstratom preko 50 cm i navodnjavanjem (težinski faktor 0,8);
• Vodene površine (težinski faktor 0,2 do 0,5);
• Močvarne i polu-prirodne vodene površine, bez hlora (težinski faktor 1);
• Kišne bašte i bioretenzije (težinski faktor 0,7);
• Standardno drveće posađeno u jame sa minimalnom kubaturom zemlje jednakoj 2/3 projektovane krošnje zrelog drveta (težinski faktor 0,8);
• Standardno drveće posađeno u jame sa kubaturom zemlje manjom od 2/3 projektovane krošnje zrelog drveta (težinski faktor 0,6);
• Površine pod višegodišnjim sadnicama, bogatih cvetova (težinski faktor 0,7);
• Običan travnjak (težinski faktor 0,4);
• Žive ograde i linije grmova širine 1 do 2 grma (težinski faktor 0,6), itd.

Kroz različito kombinovanje prostora na parceli i ekoloških urbanističkih parametara, dobija se nepregledno polje mogućih rešenja za postizanje propisanog ekološkog komfora, i visok nivo fleksibilnosti pri projektovanju.

Efikasna rešenja koja se moraju poštovati

Iako su inovacije u pogledu gradskog zelenila sve češće, iz liste ekoloških urbanističkih parametara čini se jasnim da ekološki indeks nije zamišljen da bi se kroz složena i skupa tehnološka rešenja investitorima omogućilo da i dalje prekomerno grade. Fokus je prvenstveno na jednostavnim, ali efikasnim rešenjima, poput poluporoznih površina, različitih vrsta vegetacije i drveću u adekvatnom zemljištu, koja se moraju poštovati, kako gradovi u (bliskoj) budućnosti ne bi doživeli kolaps usled sve očiglednijih klimatskih promena.

Zašto mislimo da bi ekološki indeks mogao da bude značajan u praksi Beograda?

Beograd se poslednjih godina vrlo intenzivno gradi, a ako se analiziraju planski dokumenti prestonice – intenzivna gradnja je zaista i planirana urbanističkim dokumentima, kontinuirano već decenijama. Ove planove je definitivno potrebno preispitati, a za to se ukazuju i dobre prilike: trenutno je na javnom uvidu Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije građevinskog područja Beograda, a očekuje se rani javni uvid u Generalni urbanistički plan Beograda do 2041. godine, kao i javna rasprava o Strategiji razvoja Beograda do 2027. godine.

Jedini “ekološki” urbanistički parameter koji se koristi u Beogradu je procenat zelenih površina parcele u direktnom kontaktu sa tlom.

Standardi planiranja zelenih površina u Beogradu su prilični niski, a jedini “ekološki” urbanistički parameter koji se koristi je procenat zelenih površina parcele u direktnom kontaktu sa tlom. U centru grada, na primer, on gotovo uvek iznosi samo 10% (zone stanovanja S5, S6, mešoviti centri M1 i komercijalne zone K1), a u praksi se čak ni to ne izvodi dosledno, već se zelenilo na parceli svodi na travnatu površinu iznad krova garaže.

Ako bismo poredili slučaj Beograda sa standardom Londona, naš propisani ekološki indeks bi bio svega 0,1, a u praksi bi on zapravo iznosio najviše 0,05. U Londonu standard je 0,3 za svaku komercijalnu gradnju i 0,4 za svaku stambenu gradnju sa više od 10 stambenih jedinica – dakle 6 do 8 puta više ekoloških funkcija, na gotovo svakoj građevinskoj parceli.

Premalo zelenih površina

U Beogradu, 94,4% građana čistu životnu sredinu smatra najvažnijom vrednošću za budući razvoj Beogarda u narednih 20 godina, a veće prisustvo zelenih površina u gradu je drugi prioritetni aspekt unapređenja kvaliteta životne sredine, važan za 84,8% građana (Ka Beogradu 2041 – Inicijalna anketa Urbanističkog zavoda Beograda). Po Istraživanju Ministarstva prostora, zaštitu životne sredine, ekologiju i zelene površine građani doživljavaju kao drugu prioritetnu oblast u daljem razvoju grada, a 74,2% građana ocenjuje da u gradu ima premalo zelenih površina.

Gradska uprava dala je nagoveštaj da želi da se bavi ovom temom: u Akcionom planu za Zeleni grad, koji je usvojen u junu 2021. godine, postoji strateški cilj B2: Korišćenje postojećih zgrada za stvaranje elemenata zelene infrastrukture, i odgovarajuća aktivnost izrade studije ili politike: Ozelenjavanje zgrada i pripadajućih parcela u gradu. Takođe, u budžetu Grada Beograda za 2022. godinu izdvojena su sredstva za izradu Strategije zelene infrastrukture grada Beograda, a ovaj dokument može obuhvatiti i gradsku Odluku o ekološkom indeksu, ili drugi odgovarajući pravni akt, koji bi operativno uspostavio ovakvu praksu.

Alarm za buđenje urbanista

Elementi zelene infrastrukture na nivou parcele neupitno pružaju brojne koristi: smanjuju oticaj atmosferskih voda pri ekstremnim padavinama i štite od poplava, snižavaju temperature i ublažavaju efekat urbanih toplotnih ostrva, smanjuju zagađenje vazduha, doprinose termalnoj i akustičkoj izolaciji objekata, pozitivno utiču na biodiverzitet, ali i na fizičko i mentalno zdravlje građana, pospešuju socijalizaciju i pružaju mogućnost proizvodnje organske hrane.

Čvrsto verujemo da su promene ekoloških standarda gradnje, kroz uvođenje obavezujućih ekoloških urbanističkih parametara, neophodnost za dugoročan razvoj našeg grada. Analiza ekološkog indeksa je zapravo poziv (ili alarm) za buđenje urbanista, jer je standard po kome se Beograd planira daleko ispod potrebnog za vreme koje dolazi.

Odabrali smo za vas:

• 10 zlatnih pravila za sađenje stabala radi obnove šuma