Kako je Edi Rama arhitektonski promenio Albaniju

Kao agilni gradonačelnik Tirane, a potom i kao premijer, uradio je totalni mejkover jedne od najegzotičnijih zemalja Evrope.

Edi Rama je slikovit lik i slikovit političar. Često sklon neformalnim kombinacijama, čak i u odevanju (setimo se samo njegovih „patika na sako“ na formalnim sastancima), takav je i u arhitekturi i urbanizmu. Albaniju je toliko izmenio da se sada govori o „Albaniji vizuelno pre Edija Rame“ i onoj posle.

Nije da je imao puno izbora. Albanija nije poznata po arhitekturi, osim starih, očuvanih UNESCO-vih gradova Berata i Đirokastre, i nešto maleckih starih čaršija mletačkog i osmanskog tipa razbacanih po zemlji, te pokojim elementom art-dekoa ili socrealizma poput mozaika na državnim zgradama.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Tirana 2030: Prestonica Albanije transformisaće se u zelenu oazu
• Na albanskoj rivijeri niče luksuzni hotel inpirisan primorskim kućama

Temeljni redizajn Tirane

Nažalost, Albanija je više poznata po zloglasnim bunkerima Envera Hodže i „najsocrealističkijim od svih socrealističkih“ zgrada na svetu. Takav jedan, možda i najtragičniji u estetskom smislu, grad, je „zadužio“ Rama kada je 2000. godine postao gradonačelnik Tirane.

Ali, odmah je pristupio temeljnom redizajnu: uveo je izolaciju na stare socijalističke zgrade, a posle toga ih je ofarbao u – žive boje! Tokom boravaka u Italiji najviše mu je zapala za oko narandžasta, tako da se sve nijanse od žute do terakote mogu naći na fasadama Tirane, ali tu je bilo i smelih kombinacija.

Zasadio je hiljade novih stabala, čime je Tirana postala mnogo ekološki prihvatljiviji grad.

Prefarbavanje fasada je gradu dalo jedinstven stil, pretvarajući ga u turističku atrakciju, a Rama je 2004. godine nagrađen inauguracionom nagradom Najboljeg svetskog gradonačelnika.

Komisija za dodelu nagrade obrazložila je svoju odluku navodeći da je „Edi Rama čovek koji je promenio ceo grad. Sada postoji nova Tirana, obojena, srećna, sa novom i poboljšanom infrastrukturom i kulturnim životom“.

Kao gradonačelnik sastavio je Master plan grada Tirane uključujući projekat Skenderbegovog trga. Zasadio je hiljade novih stabala, čime je Tirana postala mnogo ekološki prihvatljiviji grad. Rama je takođe proširio postojeće puteve i asfaltirao nove, poboljšavajući mobilnost. I tako je to trajalo do 2011.

Španski metodi i koloriti u Roskovcu

Kasnije, upustio se u „veću politiku“, a stoga, i njegovi urbanistički i arhitektonski planovi postali su sve veći. Rama je postao premijer 2013, a time i dobio priliku da još više putuje i vidi kako je u drugim zemljama rešen problem džentrifikacije, ozelenjavanja i energentske i saobraćajne efikasnosti.

Španija mu se posebno dojmila, sa svojim revitalizovanim fasadama, putevima, zelenilom i kružnim tokovima. Na primeru gradića Roskovec, vidi se kako je primenio „španske“ metode i kolorite, ponovo stavljajući izolaciju na zgrade, popločavajući ulice, sadeći mladice, a ipak ostavljajući donje delove zgrada u klasičnom „balkanskom stilu“ – fasada prizemlja stambenih zgrada je obično obložena kamenom, kao na tradicionalnim kućama širom Balkana.

Pa ipak, nije mogao da izdrži – pokazao je svoju koloritnu prirodu dodajući razne boje i geometrijske motive. I tako širom Albanije.

Naselje Rilindja stradalo je u zemljotresu 2019. godine, a sada su podignuti domovi za 282 porodice.

Poslednja dostignuća su mu potpuna džentrifikacija Valone i pravljenje „Rio de Žaneira“ ili pak „Benidorma“ od Valone (Španija kao inspiracija), ne mestu udžerica pored obale koje su bile u Enver Hodžinom stilu, a pritom i propale.

Sada Valona ima rivijeru i plažu koja mami stotine hiljada zapadnih turista, kao i novi projekat naselja Rilindja u gradiću Fuše-Kruje (Krojsko Polje), koji je stradao u zemljotresu 2019.

Rilindja ili „Ponovno rođenje“ je naselje u kome je, po diskretnim Raminim smernicama, nastalo mnogo belih kuća, pravilno ušorenih, praćenih sa četiri (ponovo raznobojna) kompleksa slobodnostojećih višespratnica koje su sastavljene od po tri zgrade koje tvore prsten sa otvorima.

Četiri slobodnostojeće višespratnice sastavljene su od po tri zgrade koje tvore prsten sa otvorima.

Putokaz za Petrinju?

Zanimljiv detalj je i to da su u delu naselja koje čine porodične kuće, postoje i prolazi između dvorišta (sa zadnje strane kuća), ali su oni urađeni cik-cak, protiv monotonije. Useljene su za Novu 2022. godinu, i u njima su dom našle 282 porodice koje su bez doma ostale u potresu. Dobar putokaz za, recimo, Petrinju.

Izabrali smo za vas…

• Zavirite u muzej pravoslavnih ikona u Albaniji