Fluidni objekat imaće velike dvorane, prostore za održavanje kongresa, otvorene spoljne amfiteatre, kao i adekvatan prostor za Fakultet umetnosti.
Na konkursu za idejno rešenje buduće dvorane čija se izgradnja planira na prostoru nedaleko od ušća Gabrovačke reke u Nišavu, a koji je u aprilu raspisao Grad Niš, pobedio je niški arhitektonski tim koji čine Aleksandra Nikolić i Dragana Lazić. Druga nagrada pripala je niškom Kapaprojektu, a treća beogradskom birou GP Studio – Arhitektura i dizajn.
„Razlog zašto se žiri opredelio za prvonagrađeni rad je dominantna moderna forma koja bi svojom izgradnjom postala novi reper i simbol Grada Niša“ – objasnila je za eKapiju Lidija Stefanović-Nikolić, glavni urbanista Grada Niša.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Objekat fluidne forme
Pobednički rad niških arhitektkinja predstavlja futurističko idejno rešenje buduće multifunkcionalne dvorane, koja će sadržati nekoliko većih i manjih dvorana, prostore za održavanje kongresa i otvorene spoljne amfiteatre, kao i adekvatan prostor za Akademiju likovne, muzičke i dramske umetnosti.
Buduća multifunkcionalna dvorana kulture gradiće se na zemljištu površine od 2,21 hektara, dok ukupna kvadratura prvonagrađenog rada iznosi 20.500 m² i sastoji se iz tri celine.
Jednu celinu čine višenamenska sala od hiljadu mesta sa pripadajućim sadržajima, kongresne sale od 600 i od 200 mesta, drugu celinu čini višenamenska sala od 2.000 mesta sa pripadajućim sadržajima i treću celinu čini Fakultet umetnosti.
Ukupna kvadratura prvonagrađenog rada iznosi 20.500 kvadratnih metara i sastoji se iz tri celine.
Prve dve celine povezane su zajedničkim lobijem, koji integriše ulazni foaje u prizemlju i foaje sa restoranom na prvom spratu, sa pogledom na zelenilo i vodene površine na platou ispred objekta.
Planirano je da ulaz za posetioce bude sa platoa iz pravca Vizantijskog bulevara, odakle je biti omogućen pristup višenamenskim salama od 2.000 mesta. Na prvom spratu, uz galeriju za salu sa 1.000 mesta, predviđena je kongresna sala sa 600 mesta.
Na spratu se nalazi i otvoreni amfiteatar do koga se dolazi od spolja preko dve kružne rampe.
Fakultet umetnosti
Ulaz u aneks Fakulteta umetnosti omogućen je iz atrijuma između sale za 2.000 mesta i aneksa fakulteta. U parteru zgrade fakulteta predviđeno je zelenilo gde se objekat izoluje zvučno i vizuelno od spoljašnjih uticaja.
Na platou ispred ulaza u aneks fakulteta formiran je prostor za baštu studentskog kluba, dok je atrijumski prostor takođe oplemenjen zelenilom. Iz aneksa fakulteta u prizemlju omogućen je ulaz u službeni deo prostora uz salu za 2.000 mesta.
U prizemlju fakulteta uz hol nalaze se prostorije dekanata, sekretarijata, opšte službe, studentski parlament, biblioteka sa fonotekom i studenski klub.
Prostorije na prvom i drugom spratu opredeljene su za studente muzičke umetnosti, na trećem spratu za studente dramske umetnosti i na četvrtom spratu za studente likovne umetnosti.
Garaža sa 293 parking mesta
Na podrumskoj etaži predviđena je parking garaža kapaciteta 293 parking mesta, pri čemu 40 za potrebe fakulteta umetnosti i 18 parking mesta za osobe sa invaliditetom. Garaža je vertikalnim komunikacionim blokovima povezana sa etažama iznad. Kolski ulaz u garažu omogućen je iz prilaza sa Vizantijskog bulevara.
Sledeći korak
„U ovom trenutku ne raspolažemo podatkom o procenjenoj vrednosti objekta, podatak će biti dostupan nakon izrade Projekta za građevinsku dozvolu koji će sadržati i Projekat akustike prostora. Naredni korak je izrada Urbanističkog projekta, pribavljanje lokacijskih uslova kao i građevinske dozvole, nakon čega možemo da definišemo dalje rokove izgradnje i realizacije“ – navela je Lidija Stefanović-Nikolić.
Kamene kocke na Trgu republike su 3-4 puta preslagivali, i ne mogu da ih postave kako treba.
Na kraju ce sve to asfaltirati. Kazu, sve ukupno nas je kostalo 8 miliona evra.
Ko ce ovo da napravi? Sve i da ima ko, i da ima čime, da li je realno da se u zemlji Srbiji koje ima toliko problema i „rupa“ koje treba zakrpiti neko zaludjuje ovakvim stvarima. Ovakav objekat moze lepo i smisleno da izgleda u okruženju koje je i samo uredjeno, moderno, čisto… Primeri su objekti Zahe i Kalatrave u gradovima koji mogu do sebi na prijušte.
Moramo se naučiti skromnosti, razumeti gde smo, kulturološki, ekonomski, na svaki drugi način. A ne preskakati 10 stepenica i padati ponovo… Nama trebaju suštinske promene, mali i promišljeni koraci, kontinuitet, stručnost… pa možda nam jednom svane.
Čestitam projektantima na trudu i posvećenosti.