Dvorac Kerestinec: Može li obnova izbrisati mračnu prošlost?

Jezoviti dvorac u Hrvatskoj kreće u drugu fazu obnove, a kada se radovi završe objekat će biti mesto kulture, koncerata, muzičke škole i proširene biblioteke.

U jeku rasprava šta učiniti sa arhitektonskim nasleđem koje u Vojvodini, ali i u Centralnoj Srbiji propada (vojvođanski dvorci, letnjikovci, ladanjske kuće, i oni objekti južno od Save i Dunava koji su najčešće bivše bogataške kuće i vile), vesti o tome kako to pravilno uraditi stižu nam vrlo često iz Poljske, koja je “šampion” obnova, Belorusije (dokaz da ideologija nema veze sa obnovom, već zdrav razum), bivšeg DDR-a, Mađarske, a sada i iz susedne Hrvatske.

Naime, Slavonija, Zapadni Srem, Baranja i kontinentalna uža Hrvatska su nastavak Panonske ravnice i istog kulturnog kruga koji je baštinio dvorce u vreme Austrougarske, te je i sa hrvatske strane granice ostalo puno ruiniranih dvoraca, a jedan takav je upravo ušao u drugu, finalnu fazu obnove – to je dvorac Erdedi (Erdödy) ili Dvorac Kerestinec u mestu Sveta Nedelja, nedaleko od Zagreba, tačnije, pored Samobora.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Uskrsnuće Palate Dunđerski u Zrenjaninu – samo još da joj se nađe svrha

Zašto je jezovit?

Dvorac Kerestinec je renesansno-barokni dvorac čija je gradnja počela je oko 1575. godine, a na temelju ranije građevine (kurije) iz prve polovine 16. stoleća – tada u renesansnom stilu, te se kategorizuje kao “renesansni nizijski kaštel”, a svrha mu je bila poglavito odbrambena. Kada je građen, imao je oblik zatvorenog četvorougaonika, što se vidi iz katastarskih karata iz 1862. ali i sa fotografija posle zemljotresa koji je razorio Zagreb 1880. godine. Kada je obnavljan, posle ovog potresa, došlo je do promene oblika dvorca.

Ali, i pre zemljotresa, ljudskom rukom je promenjen – jer tada je bilo moderno da se prate stilovi u arhitekturi i na postojećim objektima, menjajući njihov tadašnji izgled, ali i u izgradnji – ko pogleda kako izgleda praška Katedrala Svetog Vida na Hradčanima, biće mu jasno da se čak i u okviru iste zgrade nastavljalo graditi u drugom stilu, potpuno nehajno u odnosu na kontekst. Tako je u 18. veku, posle udaljavanja granice sa Turskom, prestala vojna opasnost, i vlasnici, ugarska vlastelinska porodica Erdedi, vrši barokizaciju dvorca i njegovo osavremenjavanje.

Novi vlasnici preduzeli su velike radove na obnovi: obnavlja se severno pročelje, uklanjaju se dve južne kule i drugi sprat severnog i zapadnog krila dvorca.

U sledećem veku (1852) dvorac prelazi u vlasništvo porodice Palavićini (Pallavicini), a na prelazu vekova u vlasništvo Franje Aurela pl. Türka, jer Palavićinijevi nisu imali novca za obnovu. Novi vlasnici iz Karlovca preduzeli su velike radove na obnovi: obnavlja se severno pročelje, uklanjaju dve južne kule i drugi sprat severnog i zapadnog krila dvorca. Za kraj, kako navode istorijski izvori, za vreme Prvog svetskog rada dvorac je u vlasništvu porodice Hafner, potom porodice Vošnjak, a 1922. dvorac je kupio poslednji hrvatski ban iz austrougarskog razdoblja Antun pl. Mihalović.

Ničega jezivog nema? Jezovitost dolazi kasnije, budući da je u Drugom svetskom ratu ovo bio „mini-Jasenovac”, ustaški logor ali za hrvatske intelektualce koji se nisu slagali sa brutalnim režimom Ante Pavelića – to je postao već u junu 1941. i zbog toga je nazvan „Ukletim dvorcem” ili „Krvavim dvorcem”. I nije to jedina krv koja se nadvija nad njim – pod Kerestincem je ugušena jedna od seljačkih buna, 1573, kao i narodna buna iz 1926, a takođe i u ratu 1991–1995. ovde su počinjeni brutalni ratni zločini.

Može li se dvorac osloboditi „kletve”?

Pre skoro tačno dve godine, u februaru 2023, odobren je budžet od nešto preko 3,4 miliona evra, koje je preko unapred izrađenog projekta, sufinansirala EU, preko Ministarstva kulture Hrvatske, a radove je počela Spektar gradnja d.o.o. Izvršena je tokom dve godine kompletna sanacija objekta, sve pukotine od mnogobrojnih potresa (pa i ovog poslednjeg koji je pogodio Zagreb i Baniju), kao dimnjaci.

Izveštaju kažu da su svi zidovi i podovi u podrumima, prizemlju i na spratu sada ojačani karbonskim vlaknima, sličnim armaturnoj mreži, zalivenim betonom. Na stubovima je primenjen FRCM (karbonska vlakna s manjim oknima), čime je dvorac postao statički sigurniji nego ikada. U novijem delu su izbetonirani novi armirano-betonski zidovi debljine 20 cm, a svi svodovi su ojačani.

Potpuno je obnovljeno potkrovlje koje je donelo dodatnih 4.000 kvadrata. Naravno, uvedena je struja, koju niko od prethodnih vlasnika nije uveo, pa ni oni poslednji. Saradnja sa konzervatorima je bila najzahtevnija na kulama, koje su bile jako oštećene i morale su biti dovedene u prvobitno stanje sa preciznošću.

Poslednja faza kreće sada

Za ukupnu obnovu dvorca potrebno je bilo, po prvim procenama od pre dve godine, između 12 i 16 miliona evra, jer se ovde uračunalo i ono što je neohodno da se uredi i dvorište i da sa dvorcem stvori funkcionalnu celinu. Takođe, predviđena je i energetska efikasnost objekta. Sada je iz evropskih fondova grad Sveta Nedelja, preko Ministarstva kulture, dobio novih 14 miliona evra, a rok za završetak svih radova je mart 2026.

Radovi napreduju dobro, a trenutno se rade poslednje instalacije i stolarija, koja je veoma zahtevna jer treba da podseća na originalnu. Tu su i fasade koje se rade prve u ovoj fazi. Najfiniji radovi slede tokom godine, u severozapadnoj kuli, jer se tamo nalaze slike oslikane tehnikom koja je relativno retka i sada se tu nalaze i stručnjaci iz Italije, koji služe kao konsultanti, budući da je u Italiji ta tehnika mnogo češća.

Dvorac je toliko bio izbegavan i ruiniran da je u njegovom dvorištu nikao Rimčev kamp, a ruševina uz put nije bila prihvatljivo rešenje.

Dvorac sa „spornom prošlošću” koji su građani Svete Nedelje sa strahom zaobilazili u širokom luku možda će „oprati svoju biografiju”, kao i Ostrvo Mamula u Crnoj Gori – takođe mesto mnogobrojnih mučenja i zločina, ili uostalom, kazamati na Petrovaradinskoj tvrđavi (pročitajte Crnjanskog oko zla koja su se desila u lagumima). A opet, Kerestinec je veoma važan za prošlost i Hrvata i svih naroda regije, jer je tu poražena turska vojska, gde je Petar II porazio sa 40 konjanika vojsku od 600 Turaka.

Kada se radovi završe, ovde će biti mesto kulture, koncerata, muzičke škole i proširene biblioteke. Dvorac je toliko bio izbegavan i ruiniran da je u njegovom dvorištu nikao Rimčev kamp, a ruševina uz put nije bila prihvatljivo rešenje. Hrvatska je rešila da ipak pribegne „rebrendiranju” dvorca, kao i Crna Gora s Mamulom, a videćemo da li će i kada jeza iz Dvorca Kerestinec nestati. I nadamo se da će postojati neka spomen-soba za sve žrtve, kako se to najavljuje od strane grada Sveta Nedelja.