Dve kule na Slaviji – element budućeg identiteta Beograda
Pobednički projekat na konkursu Slavija-Manjež ističe se svojim urbo-morfološkim karakteristikama, ali i time što u Beograd uvodi jednu sasvim novu tipologiju stanova.
Prvonagrađeno rešenje na međunarodnom konkursu Slavija-Manjež polazi od ideje da je zgrada međurazmera između korisnika i grada. Autori iz beogradskog studija AKVS arhitektura svoju viziju započinju od složenog gradskog konteksta šireg okruženja trga Slavija, ali i od potrebe za visokim kvalitetom stanovanja u svakom stan.
Više od veličine prostora, opremljenosti, lokacije ili pogleda, komfor u stanovanju odnosi na slobodu korišćenja prostora. „Velika transformabilna zastakljena lođa u srcu dnevne zone svakog stana pruža stanarima spektar mogućnosti prostornih transformacija stana u odnosu na individualne potrebe, sezonske promene, ili jedinstvene, egzotične želje“ – ističe Anđela Karabašević iz AKVS za naš portal.
Pobednički rad na međunarodnom konkursu Slavija-Manjež pomera sve dosadašnje granice kvaliteta, ustaljene obrasce organizacije stanova na području gradskog centra i uspostavlja jedan sasvim nov način razvoja velikih investicionih ulaganja kroz javno nadmetanje arhitekata.
Formiranje nove slike grada
Položaj predmetne lokacije uz Trg Slavija, Ulicu kralja Milana i park Manjež postavlja budući urbo-morfološki sklop i samu arhitekturu kao izrazito uticajni element budućeg identiteta grada Beograda. „Karakteristično nedovršen prostor Trga Slavija, traži arhitekturu koja će imati potencijal da značajno unapredi dugo-formirajući identitet ovog javnog gradskog prostora“ – ističu autori.
Buduća zgrada će biti važan deo glavne pešačke trase Kalemegdan – Terazije – Slavija. Čistina parka Manjež sa severozapadne strane čini da se predmetna lokacija sagledava iz daleka i sa više strana grada. Sama pozicija bloka u odnosu na širi gradski kontekst snažno je uticala na novi urbani sklop.
Za ovo uspešno rešenje autorski tim kojeg čine Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Aleksa Bekić i Zoja Milić nagrađeni su nagradom u iznosu od 15.000 eura.
Dve kule i velika krovna terasa
„Projekat nastaje odizanjem najrasterećenijih delova parcele u visinu čime se formiraju dve kule od 13 i 14 spratova, kao dva nova gradska repera na trasi Kalemegdan – Slavija. Deo bloka između kula upušta se na dole, čime se dobija veliki zajednički krovni park i omogućava se direktno osunčanje svih budućih stanova i unutrašnjosti bloka, kao i neposrednog okruženja“ – ističu autori.
Važećom regulativom se na celoj lokaciji predviđa izgradnja ukupno 10 spratova, čime bi osunčanje novih prostora i okruženja bilo značajno ugroženo. Unutrašnjost bloka bi sa istočne i južne strane zaklonio sam objekat, dok ga sa jugozapadne i zapadne strane već zaklanja masivna zgrada Narodne Banke Srbije.
„Ovim projektom se tretira primarno prostor jedinstveno formirane parcele GP1, dok se za buduću izgradnju ostatka parcele predlaže visinska regulacija ukupno 6 spratova, odnosno do nivoa novoformiranog krovnog parka, sa kulama na uglovima“ – pojašnjava Karabašević.
Uspostavljanje pešačkih veza
Deo bloka uz Ulicu Kralja Milana tretiran je kao jedan monoblok, lamela koju čine dve kule i krovni park između, i koji svojom veličinom prati i naglašava pešaku trasu Kalemegdan – Slavija. Na lamelu su pasarelama nadovezana dva manja objekta koji prate ivičnu izgradnju u nizu u Ulicama Svetozara Markovića i Kralja Milutina.
Visoki objekat ka Slaviji sa kulom lamele čini karaketrističnu dvojnu kulu ispred Pjacete Trga Slavija. Ka parku Manjež formiran je niži objekat koji prati regulaciju suseda, i u čuva istorijski vrednu fasadu stare zgrade koja se trenutno nalazi na njegovom mestu, i nadovezuje se na nju ka unutrašnjosti bloka i u visinu.
Iza lamele kroz unutrašnjost bloka pruža se novi javni prostor – novi gradski ozelenjeni pasaž, a koji povezuje park Manjež sa jedne strane i Pjacetu trga Slavija sa druge. Na ovaj način se formira nova pešačka trasa, paralelna Ulici Kralja Milana, zaštićena od prometnog saobraćaja u mirnom ozelenjenom ambijentu unutrašnjosti bloka.
Odmicanjem lamele od ostatka bloka pasarelama, formiraju se specifične veze unutrašnjeg dvorišta sa okruženjem kroz dva portala velikih visina. Budućim intervencijama u ostatku bloka otvara se mogućnost dodatnog proširenja javnog prostora i prolaska zelene zone kroz ceo blok, Slavije do Parka.
Vertikalna distribucija sadržaja
Sklop mešovitih namena predviđa stambene, poslovne i zajedničke rekreativne prostore u heterogenoj raspodeli po visini i po obodu bloka. Poslovanje je dominantno predviđeno u prizemlju objekta tako da su veliki poslovni prostori duplih visina orijentisani i ka Ulici kralja Milana i ka unutrašnjem dvorištu, sa mogućnošću različitih kombinacija veličina i orijentacija.
Dodatno, objekat ka parku Manjež sadrži poslovanje celom visinom zadržane stare fasade, u prizemlju i četiri sprata u visinu, sa zasebnim pristupnim jezgrom. Poslovni sadržaji imaju posebno izdvojene vertikalne komunikacije, koje vode iz garaže u javni prostor unutrašnjeg dvorišta.
Stanovanje je na višim etažama, celokupno snabdeveno sa 4 vertikalna jezgra. Postignuta je minimalna površina za zajedničke komunikacije u odnosu na stambeni prostor, i to 11%, tako što 4 jezgra snabdevaju sve stanove u monobloku, a sa dva odvojena objekta su povezana pasarelama. Ulazni holovi za stanare su orijentisani ka unutrašnjosti bloka, tako da oduzimaju minimalni deo fasadne opne u prizemlju.
Visoki objekat ka Slaviji sa kulom lamele čini karaketrističnu dvojnu kulu ispred Pjacete Trga Slavija.
Zajednički sadržaji (spa, teretana i sale za vežbanje) su na petom spratu i izlaze direktno na veliki krovni park. Bazen i spa su pozicionirani na energetski najpovoljnijem mestu – bazen je osunčan direktnim jutarnjim i podnevnim suncem, dok saune i prostori za masažu i relaksaciju gledaju ka parku Manjež i gradu u daljini. Teretana je orijentisana ka užurbanom Trgu Slavija.
Četiri nivoa podzemne garaže sa ukupno 250 parking mesta su povezani sa stambenim i sa poslovnim delovima zgrade zasebnim jezgrima, dok je omogućen dvojni ulaz u garažu – iz Ulica Kralja Milutina i Svetozara Markovića. Krov garaže je u delu unutrašnjeg dvorišta pokriven zemljom i ozelenjen usled denivelacija parcele ka jugozapadu, dok je u delovima ispod zgrada zona duplog spuštenog plafona za preusmeravanje instalacija sa gornjih etaža.
Inovativna tipologija stanova
Svi stanovi su prostrani, dvostrano orijentisani, osunčani i prirodno provetreni. Spektar različitih tipologija stanova raspoređen je u zgradi. Neki stanovi imaju veće terase, neki veći unutrašnji prostor, neki ugaonu, a neki centralnu lođu. U kulama na uglovima se nalaze najveći četvorosobni i petosobni stanovi kojima se pogled pruža ka Slaviji i ka Manježu.
Polivalentno stanovanje se odnosi na slobodu i lakoću transformacije stambenog prostora u niz različitih scenarija svakodnevnog života. Kod malih, u ovom slučaju dvosobnih stanova, transformacija životnog prostora je značajna jer stvara utisak veličine stana, gde isti stan može imati ponekad uvećanu dnevnu ili spavaću sobu, može imati svoju baštu ili čak dodatnu sobu.
U velikim luksuznim stanovima, lođa stanarima pruža slobodu promene velikog dnevnog prostora u niz projektovanih scenarija i atmosfera – ona velikom prostoru daje moć lake i organizovane transformabilnosti i uvodi jednostavnu dinamiku podele stambenog prostora u svakodnevni život. „Luksuz stanovanja se postiže velikim dnevnim prostorom, zastakljenom lođom koja se lako prilagođava egzotičnim potrebama svojih stanara, i osunčanom prostranom kuhinjom kao gotovo najskupljim elementom opreme stana, u svim situacijama“ – izdvajaju arhitekte.
Komunikacije u stanovima su smanjene na minimum, i to 7% površine stana u proseku.
Lođa je zastakljena kliznim leptir panelima od mlečno belog stakla ka ostatku stana, i harmonika prozorima ka okruženju, tako da se može otvarati i zatvarati u više različitih kombinacija ka spolja i ka unutra u zavisnosti od individualnih dnevnih i sezonskih interpretacija životnog prostora. Različite mogućnosti otvaranja lođe ka stanu i ka spoljašnjosti omogućavaju doziranje željene atmosfere u stanu, nivoa osvetljenosti i kretanja vazduha.
„Komunikacije u stanovima su smanjene na minimum, i to 7% površine stana u proseku, čime je postignut veliki otvoreni prostor stana, dok je transformabilna lođa u centru aktivator fleksibilnosti velikog prostora. U odnosu na jednu veliku prostoriju koja je uvek ista, stanarima se nudi niz različitih prostornih konfiguracija i dnevnih atmosfera“ – zaključuju autori pobedničkog rešenja.
Novi modeli stanovanja
Arhitektonski studio AKVS arhitektura ideju o polivalentnom stanovanju razvija kroz višegodišnji rad na projektima stanovanja. Pre par godina tim osvaja prvu nagradu na međunarodnom konkursu za unapređenje standarda stanovanja u Ruskoj Federaciji, u organizaciji Ministarstva Rusije i Instituta Strelka, a u konkurenciji od 689 projekata iz celog sveta.
Projekat je trenutno u fazi razrade tehničke dokumentacije, sa planom da se implementira na teritoriji Rusije u okviru državne inicijative za podizanje standarda stanovanja, i prvi je projekat ovog tipa u celom svetu. Nadamo se da će blok Slavija-Manjež biti sagrađen po viziji mladih arhitekata iz beogradskog studija AKVS.
Renderi:
Grafički prilozi:
Organizacija stanova:
Faktografija:
- naziv: Stambeno-poslovni kompeks Slavija-Manjež,
- status: Idejno rešenje za urbanističko-arhitektonski konkurs za deo bloka između ulica: Kralja Milana, Svetozara Markovića, Nemanjine i Kralja Milutina u Beogradu
- raspisivač: „MAISON ROYAL“ doo Beograd
- sprovodilac: Društvo arhitekata Beograda
- autori: AKVS arhitektura
- autorski tim: Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Aleksa Bekić i Zoja Milić
- stručni žiri: Ivan Rašković, Krešimir Rogina, Simon Frommenwiler, Marko Stojčić, Vuk Đurović, Milka Gnjato i Tatjana Petrov.
Ovoliko saucesnistvo u skrnavljenju grada postoji samo na Beogradu na vodi, ja ne shvatam te kolege koje smatraju da je primereno nabiti na ugao Svetozara Markovica i Kralja Milana zgradu od 13 spratova!??
Cak su i arhitekte Beogradjanke imali sluha da se odmaknu od raskrsnice i povukli kulu u drugi plan.
Zaista ne shvatam dokle ce struka ucestovati u samounistenju, zaista mi je zao sto je sve tako.
Kolege sram vas bilo.
Potpisujem
Mislim da si malo pomesao dimenzije. Beogradjanka je duplo visa od ovih kula – 100m, i odmaknuta je jer su joj susedi ivicno izgradjeni blokovi, pritom joj je nepovuceni deo visok 8 spratova, oko 35 metara. Ovde sa jedne strane imas park Manjez, sa druge Slaviju, Od cega se to tacno povlacis??
Susedi su Hotel Hilton i stambena zgrada na uglu od 9 spratova – 35m, a sa druge strane konkursnog bloka Narodna banka koja je iste visine kao kule – 50m, a da ne pricam kolika je u volumenu.
Ljudi su izgradili 6 spratova u vecem delu bloka, umesto dozvoljenih 10, kako je moguce da se mi sada zbog toga bunimo???
Kao prvo, vizualizacije apsolutno pogresno predstavljaju dimenzije :
Iz pravca JDP-a ( koji je uslovno receno nizak objekat) hilton izgleda vece i blize nego sto stvarno jeste a 13 spratova kule na uglu se umanjuje
iz pravca slavije je opet hilton prikazan kao jako mali objekat
Ukoliko sa cvetnog trga pogledate u pravcu lokacije, kula od 13 spratova definitivno nije resenje, objekat narodne banke je predimenzionisan ali isto tako okrenut ka vecoj i siroj ulici.
Ljudi budite realni, ovo je preterivanje u cilju kvadrature – kao i cela arhitektura u beogradu, svako opravdavanje je pogubno za struku i zato se nalazi tu gde i jeste.
Ja ti iznosim činjenice koliko je šta visoko, a ti nagađaš da li je nešto tačno prikazano ili ne.
Ako imaš iskustva u razumevanju prostora – ja imam, shvatićeš da su u pitanju perspektivna skraćenja na slikama, i da je iz datih uglova slikanja ovaj odnos visina približno tačan (po meni). Možda si radio konkurs pa imaš neki bolji predlog?? Ili još gore, nisi ga radio, a sada si se uključio da sabotiras…
Sto se kvadrature tice, jos pre raspisa konkursa u javnost je izasla maketa investitora kojom se u bloku predviđa još veća kvadratura od ove… Svuda u krug 10 spratova!!
Nervira me što se svi bunimo za sve, pa one stvari za koje je baš važno da se pobunimo ostanu zatrpane pod hrpom svega ostalog. Hajde da precizno gledamo i analiziramo stvari!
Po prvi put posle dugo vremena, privatni investitor pita struku za mišljenje, a ne gradi sam po svom nahođenju.. a mi opet isto reagujemo.
Naravno arhitekte su nam uvek najveći zlikovci, oduvek bilo.. svetu se stvarno ne može ugoditi…
Posto je vest o novim kulama na slaviji samo njih komntarisem, odgovornost prema gradu i zemlji i gradjanima je na svim nivoima srozana – sto i ovakav projekat dokazuje.Ne zanima me ko je i sta pre radio, prikazao, pokazao na ovu vest moj komentar stoji – kolege sram vas bilo za saucesnistvo u skrnavljenju grada!
A vi nastavite da komentarisete sta je lepo.
Urbanisticki sjajan projekat. Sto se stanova tice mislim da su prevelike kvadrature za projektovane strukture stanova – ogromne spavace sobe, u nekim stanovima vece i od dnevne sobe i svakako petosoban stan sa dve master sobe bolje da je radjen kao mini hotelski prostor. Ali dobro, svakako sjajna stvar
Ja sam uvek za to da „spavaća soba“ bude velika i prostrana, jer to nije prostorija u kojoj se samo spava već i mesto gde mi razvijamo svoje individualne i intimne identitete.
Ta ideja je „spavaća soba“ treba samo da ima krevet i plakar, te minimalnu propisanu kvadraturu mislim da je potpuno progrešna – pre svega iz razloga volumena vazduha koji je potreban za zdrav san.
Slazem se u sustini…u praksi, ovde su spavace sobe oko 20am m2 i kao sto rekoh na par mesta vece i od dnevnog boravka. Ipak preterano
Sama ideja da je neka prostorija u stanu namenjena „samo za spavanje“ je potpuno pogrešna. Ta rasprostranjena ideja dovela je do situacije da se „spavača soba“ svela na krevet, plakar i prolaz za kretanje. Dalke, na minimalne dimenzije i volumen – što je potpuno pogrešno.
Pogrešno je iz razloga što se soba (iz uzgla zdravlja) projektuje u odnosu na volumen vazduha, odnosno na m3 vazduha, a ne na m2 površine. Za dobar san potreban je vazduh dobrog kvaliteta. Dakle, bitan je volumen, a ne kvadratura.
S druge strane, mi koji se bavimo istraživanjem savremene organizacije stana retko koristimo izraz „spavaća soba“ već se koristimo izrazom „zona individualnih aktivnosti“. Za to postoje valjani razlozi.
Kristofer Aleksander u svojoj knjizi „Pattern Language“ ima jedan sjajan obrazac koji se zove „141 A Room of One’s Own“. Prema njegovom uverenju, „spavaća soba“ nije soba samo gde se legne i gde se ustane, već je to soba u kojoj pojedinac razvija svoj individualni identitet. Spram tog ugla, kvadratura od 20 m2 je neki optimalni minimum za pojedinca.
http://www.iwritewordsgood.com/apl/patterns/apl141.htm
Suštinski, mi smo se kao društvo i profesija sveli na minimalne stanadrde i bilo šta što je nije na donjim granicama mogućih vrednosti nama je previše i neprimereno. Ne, nego smo se mi navikli na loše, a stanovi koje predlaže AKVS su upravo suprotno – viši standard kvaliteta ne samo po izboru pločica, već po organizaciji i orijentaciji stanova.
Izmedju minimalnih standarda i preterivanja (velicine samog stana i velicine soba) postoji razlika
Poštovani, uopšte se ne slažem. Nisam stručnjak,i ne znam šta teoretičari arhitekture misle. Ali za mene velike spavaće sobe nemaju smisla. Ja lično volim male sobe u kojoj bukvalno stoji samo krevet. Meni je to prirodnije, kao mala pećina, i u najboljem slučaju zbog tišine okrenuta ka unutrašnjem dvorištu. Naravno sa velikim prozorom sa pogledom na veliko drvo. 🙂 Tada najboljem spavam. 🙂 Inače to je često slučaj u Beču, gde sam boravio jedno vrijeme. Ali ne u novogradnjama, nego u starim zgradama u centru, gdje su veliki stanovi prekrojavani.
Razumijem taj savremeni pristup gdje se spavaće pretvaraju u polu dnevne sobe, sa regalom za knjige, fotelje itd. Često viđam da te velike spavaće sobe imaju i balkon, što meni još manje ima slušam, jer ja nikad ne bi sa hranom prolazio kroz spavaću. Ali meni je to samo jedan trend, isto kao i otvorene kuhinje.
Kod ovog projekta mi se najviše dopada upravo taj koncept stanova, ali imam osećaj kada bi došlo do realizacije ovog objekta da bi se odustalo od takvih stanova i da bi umesto njih bili nagurani klasični skučeni stanovi na kakve smo i navikli u novogradnji.
Osim kvadrata kvadrata znate li uopste da napravite nešto lepo.
Arhitektura je prva umetnost ali vi koi gradite Beograd znate samo za gradjevinarstvo.
Sramota i bruka.
Meni je struktura ovih stanova čudno – nefunkcionalna. Lođija odvojena staklom koja po potrebi se stapa sa dnevnim boravkom, naspram otvorene kuhinje koja nije predviđena za upotrebu? Dnevni boravak manji od spavaće sobe? Dnevni boravak gleda u…??? Struktura odgovara muškarcu samcu ili nekoj firmi. Vidi se da je projektant otuđen od načina života i mentaliteta pozitivnog načina žívota stanovništva pretstonice. Šta se dešava sa čuvenim Manježom?… A šta sa objektima koji jedva stoje u Beogradsnoj ulici i Bul. Oslobođenja?????? ….Uuups kakav bezobrazluk, još postaviti pitanja, a ne pokazati divljenje….
Pa, zavisi kako gledate na organizaciju. Ako gledate spram „objektivnih kriterijuma upotrebne vrednosti stana“, videćete da je organizacija stanova (po svim merljivim parametrima) i te kako funkcionalna.
Imate o ovoj temi moj text na adresi: https://www.gradnja.rs/sta-je-upotrebna-vrednost-stana-zasto-je-ona-bitna-i-kako-je-proceniti/
Zatim, tu su i svi kvaliteti savremene organizacije kao što su: otvoreni plan, kružna veza i fleksibilne pregrade.
Što se tiče stanova velike kvadrature (četvorosobni i petosobni), kod njih je „spavaća zona“ uvek dominantnija u kvadraturi u odnosu na „zonu zajedničkih aktivnosti“. Jednostavno je. Danas ljudi više vremena provode u interakciji sa digitalnim interfejsima, a sve manje u direktnoj komunikaciji sa članovima svoje porodice – što se posledično odražava i na organizaciju stana.
Kuhinja nije otvorena, već (u većini slučajeva) polu-otvorena sa mogućnošću potpunog zatvaranja.
Uzeći sve ovo u obzir, može se reći da ste svojim komentarom i te kako omašili poentu.
toliko su loši renderi, toliko je loše prikazano, jeftino, passe, trebalo mi je 15 minuta da shvatim poziciju višespratnica… strava! kolege inženjeri nemojte se uzbuđivati dobro je to sve ,mi i nismo navikli na nešto bolje realno! krpite više tu slaviju, stari hotel slavija je pun pacova i kučića sramota, raspada se! vidim da ovde neki dobijaju ideje u spavaćim sobama, ja još uvek na wc šolji .. zanimljivo? … javite šta ste urradili sa mitićevom rupom konačno i da se više vidi taj projekat dekija stankovića na slaviji sa poznatim talijanskim hotelom ili je to odbačeno? varam li se? veliki poz
Svaki komentar moze da prodje ali renderi su bas fantasticni! Genarelno AKSV prave dobre rendere
Jovane podigni standard.
Od ovolikog novog identiteta Slavije, šta god da se reši za Mitićevu rupu, neće se videti od silnih kula koje će polako ali sigurno da zatvaraju ovaj prostor. Novi identitet Beograda znači da ovaj Beograd sa svojim stvarnim identitetom se ne dopada megalomanima, koji posto poto žele da udju u …gde?? … istoriju? Ovo je isto uradjeno i sa Bejrutom posle gradjanskog rata, urasle kule usred divnog tradicionalnog libanskog centra i više ne znate da li ste u Dubaiju ili Bejrutu. Isto su neki hteli da udju u večnost uništavajući duh tog grada. Apsolutno mora da se razreši po pitanju pacova, ali potpuna izmena ličnog opisa ovog dela grada pomoću kula je besmisao. I tu se vidi naše teško licemerje, dok od Beograda pravimo Katar, Dubai, polomismo noge trčeći u Budimpeštu i Prag diveći se tradicionalnom izgledu većeg dela ovih gradova koje tamošnji narod domaćinska čuva i obnavlja. Ovi stanovi su lepi, i slažem se sa tim da spavaća soba ne treba da bude kutija gde ćeš se gušiti. Ali naravno ima mera i u tome. S druge strane ovoliko staklo i lepota svetla imaju isuviše tešku cenu u Beogradu, jer kad dune košava zimi, grejanje ovih prostora je milenijumska misija, a u ovoj eri ekološkog grcanja ,gde se urgentno traži izvor čiste energije, ovo je …pa, procenite sami.
tako je! to je to!
Nadam se samo da fasda neće biti obložena aluminijumom..na takvoj lokaciji u zapadnim zemljama to bi bilo nezamisljivo.
Beogradu su potrebne prirodne materijala a ne veštačke, pretpostavljam da kolege u beogradu imaju taj senzibilitet.
Veliki pozdrav
jej, jos jedna rugoba u centru grada