Dve kuće za odmor sa četiri dvorišta na Pagu / SODAarhitekti
Jedan objekat podeljen je na dve kuće koje zajedno imaju četiri otvorena prostora u prizemlju sa sjajnim vizurama ka morskoj pučini.
Zagrebačka škola arhitekture označava specifičnu arhitektonsku kulturu prostora koja podrazumeva racionalnost, funkcionalnost, ekonomičnost kao i primenu novih tehnologija, ali objedinjuje i kritička promišljanja elemenata tradicionalne, regionalne arhitekture, datosti podneblja i logike materijala. Ovaj lokalno specifičan pristup projektovanja najbolje se i najdirektnije prepoznaje u projektima kuća.
Savremenu arhitekture Hrvatske dobrim delom čine arhitektonska ostvarenja koja se nižu duž jadranske obale. Projekti kao što su vikendica u Istri sa bazenom ili dve kuće u Primoštenu, kao i mnoge druge kuće na Jadranu oslikavaju karakteristike sinteznog modernizma – kombinovane primene tradicionalnog i modernog nasleđa.
Izazov projekta na Pagu bio je osigurati zaštitu od pogleda u gusto izgrađenom okruženju.
No, retko se kad se desi da se neka dobro poznate tema interpretira na sasvim drugačiji način, a da se na jednom mestu saberu sve pozitivne stvari tradicionalne, moderne i post-moderne arhitekture. Kuća 1-2-4 u mestu Mandre (ostrvo Pag) je pravi biser savremene interpretacije tradicionalnih motiva, ali i koncepta Raum Plan-a koji je osmislio čuveni bečki arhitekta Adolf Los.
„Uska i dugačka parcela predviđena za gradnju kuće smeštena je između gusto postavljenih zgrada s apartmanima. Izazov projekta bio je osigurati zaštitu od pogleda u tako gustom okruženju, a pritom omogućiti ugodan boravak na otvorenom te vizure na okolna ostrva Maun, Olib i Škrdu“ – navodi Vedran Jukić iz zagrebačkog biroa SODAarhitekti koji potpisuje ovaj projekat na Pagu.
Reč je o jednom objektu, podeljenom na dve kuće, koje zbirno imaju četiri otvorena prostora u prizemlju.
Po svojoj tipologiji, kuća je dvojna. Sastoji se od dve odvojene jedinice istovetnog plana organizacije ali drugačije volumetrije.
„Sasvim suprotno od velikog merila tipičnih apartmanskih kuća, volumen ove kuće usitnjen je na nekoliko elemenata – kamenu bazu na kojoj se nalaze četiri volumena smaknuta po vertikali i horizontali“ – naglašava Jukić.
Naizmeničnom podelom na puno i prazno dobila su se četiri otvorena prostora u prizemlju (dve garaže i dva dvorišta). Na taj način ostvarena je čovekomerna razmera prostora karakteristična za tradicionalne mediteranske ambijente.
Zbog svojih arhitektonskih vrlina i nesvakidašnje tipologije, ovaj objekat je opravdano dobio naziv Kuća 1-2-4. Dakle, reč je o jednom objektu, podeljenom na dve kuće, koje zbirno imaju četiri otvorena prostora u prizemlju. Na neki način, može se reši da je „Šahovnica“ (hrvatska zastava) bila polazni motiv u organizaciji.
Organizacija sadržaja po vertikali
Sadržaj stambenih jedinica funkcionalno je podeljen po vertikali i to bez međusobnog preklapanja. Prizemlje je namenjeno za boravak danju, dok je sprat predviđen za boravak noćnu zonu. S druge strane, krovne terase predstavljaju prestižnu pogodnost – neku vrstu programa +.
Dnevni prostori trpezarije, kuhinje, boravka i terase stepenasto se spuštaju prateći nagib terena duž parcele. Ovo stepenovanje volumena kućama daje prepoznatljiv sklop i dinamičan karakter u oblikovanju. Osim toga, prostor prizemlja se otvara po dijagonali – što je još jedan od projektantskih principa koji je Adolf Los često primenjivao u svojim projektima, a SODAarhitekte vešto usvojile.
Sistemom kliznih prozor-vrata pruža se mogućnost fleksibilnog korišćenja prostora, čime se formira i kružna veza. Kružna veza, fleksibilno otvaranje i kaskadna podela prostora prizemlju kuća daju svojstvo polivalentnosti – a na kome je insistirao holandski arhitekta Herman Hertzberger.
S druge strane, sprat objekta organizovan je u jednom nivou i to po načelima zatvorenog plana. Gornji sprat se sastoji od jedne master spavaće sobe, jednog kupatila i dve manje spavaće sobe koje su organizovane oko centralno postavljenog hodnika.
Na krovnu terasu se dolazi pomoću otvorenog spoljašnjeg stepeništa.
Sistemom kliznih prozor-vrata pruža se mogućnost fleksibilnog korišćenja prostora.
U želji da se otvoreni prostori maksimalno aktiviraju, pergolama su uokvireni prostori iznad ravnih krovova, čime se formiraju otvorene sobe – zasenčene i zaštićene terase s kojih se pruža predivan pogled na okolni arhipelag, more i zalaske sunca.
„Duž južne granice parcele zadržana su postojeća stabla masline i česmine koja stvaraju bogat hlad, osiguravaju intimnost te značajno pridonose atmosferi koja se želela ostvariti u mikroambijentima ovog projekta“ – navodi autor.
Kultura prostora
Na prvi pogled, Kuća 1-2-4 na ostrvu Pagu izgleda krajnje jednostavno – par volumena koji kaskadno prate pad terena. Kompoziciju objekta čini naizmenična smena punih i praznih volumena, natkrivenih ili nenatkrivenih terasa. Ali, kada se malo bolje sagleda, jasno se uočava da se u ovoj kući prelamaju klasične, moderne i post-moderne ideje, te internacionalni i lokalni motivi.
Iako ne naročito velika po kvadraturi, ova dvojna kuća velika je po svojoj simboličkoj vrednosti. Ona prestavlja istaknuti primer kontinuiteta kulture prostora koja se zalaže za racionalnost, funkcionalnost, ekonomičnost i primenu novih tehnologija, ali objedinjuje i kritička promišljanja elemenata tradicionalne, regionalne arhitekture, datosti podneblja i logike materijala. Sa punim pravom može se reći da je zagrebačka škola arhitekture i dalje živa.
Grafički prilozi:
Fotogalerija:
Faktografija:
- lokacija: Mandre (ostrvo Pag, Hrvatska)
- autor: Vedran Jukić
- saradnica: Maša Medoš
- projektni tim: SODAARHITEKTI (Jure Čudina, Dino Mišković, Mirna Balta i Matija Sedak)
- površina parcele: 455 m2
- površina objekta: 236 m2
- konstrukcija: RADIONICA STATIKE (Josip Galić i Vlaho Miljanović)
- hidrotehnika: CAD PROJEKT (Josip Lončar)
- termotehnika: TERMOPROJEKTING (Tomislav Vučinić)
- elektrotehnika: ELAG (Renata Gajšak i Darijo Bilić)
- fizika zgrade: AKFZ (Mateo Biluš)
- paterno uređenje: FLOREO PROJEKTI (Darija Breitenberger)
- dizajn enterijera: BLUTORIUM (Aleksandra Boman Višić)
- fotografije: KORIDOR 27 (Rajan Milošević i Franka Santaleza)
Kad ste već ovde…
