Drvofobija: Šta se dešava sa zelenilom u našim gradovima

Ulice su mesto za drvorede, a trgovi za agoru, vidljive fasade i spomenike. Problem je što kod nas sve manje ima drveća na ulicama.

U poslednjih nekoliko godina dešava se nešto čudno u Srbiji. Reč je o svojevrsnoj „drvofobiji“, odnosno, maniji sečenja zdravog i razvijenog drveća i na ulicama gradova, i pravljenja „betonskih pustinja“ od gradova, i to ne samo njihovih centara. Možemo reći i „behatonskih pustinja“ ili „asfaltnih pustinja“ ali to ne menja suštinu problema. Naime, gradske vlasti u gotovo simultanoj akciji u većini gradova Srbije uklanjaju drvorede koji su tu stajali decenijama, i sade nova, mlada stabla, koja imaju nekoliko mana.

Prvo, zapremina njihovih krošnji nije ni približna zapreminama krošnji posečenih stabala, a drugo, najčešće to nisu vrste koje su tipične za dato podneblje. To se desilo u skandaloznoj akciji u Aleksincu, a nedavno i u Užicu i Somboru. Na mnogim mestima u Beogradu i Novom Sadu su korisnici društvenih mreža primećivali slično ponašanje i postovali fotografije sečenja drveća i sadnje novog, koje ne može imati istu zapreminu krošnji dugo vremena, a možda i nikada, ili čak, gradnje objekata na mestu posečenog drveća. Obrezivanje drveća veoma grubim metodama „do samog stabla“ koje je već u svetu napušteno, sasvim je druga priča, ali je kod nas takođe svakodnevnica.

https://www.instagram.com/p/B1I3w7OomnH/

Progres ili prosto nerazumevanje urbanosti?

Metoda sečenja drveća da bi se ostavio prostor za nove kolovozne trake se često od strane gradskih otaca predstavlja kao „progres“, ali je to „progres“ koji je postojao u toku 50-ih i 60-ih godina 20. veka, a sada se pogubne posledice te politike koja je sa Zapada došla i u Jugoslaviju, pokušavaju popraviti… makar na samom Zapadu. Kod nas, naprotiv, i dalje bivaju proglašene „progresom“, a oni koji se ne slažu sa tom praksom, proglašavaju se „nestručnim“.

Temperatura pločnika u ulicama bez drveća može biti i do 20 stepeni veća nego ako je ulica ozelenjena.

Neki analitičari smatraju da je u pitanju „ruralna urbanost“, odnosno novopečena urbanost gradskih otaca, koji su iz manjih gradova došli u gradove i smatraju da u gradovima „za zelenilo nema mesta“. Ili barem oni tako doživljavaju gradove. Nedavno je pravu buru izazvao komentar jednog od novosadskih gradskih čelnika, koji je rekao da „ako želite zelenilo, nemojte živeti u gradu“.

Korist od drveća

Naravno, nije „drvofobija“ inherentna samo sadašnjoj vlasti. U Sremskoj Mitrovici su građani ogorčeni već dobrih desetak godina kada je prethodna, ideološki suprotna vlast, isekla predivan drvored u Starom Šoru, delu starog Via Sirmi, i prvom delu Bulevara Konstantina Velikog i delu Bulevara Arsenija Čarnojevića. Kuće koje su podizane još u vreme Austrougarske mesto da budu u hladovini, sada su vrele leti, a hladne zimi, jer drveće, osim od sunca, štiti i od vetra, kiše i snega. Sve je to sada nestalo, i ljudi uglavnom i ne dižu roletne leti.

Ulica ili trg?

Mnogi, gledajući stare slike Novog Sada, primećuju da su ulice bile mnogo više ozelenjene nego pre, što se vidi i na starim slikama Beograda, kao na primeru Terazija ili Ulice Kneza Miloša, koje su šokantno ozelenjene za današnje stanje. A neki primećuju i da je na trgovima bilo zelenije. Međutim, ovo je zamka.

Arhitektica Slavenka Mitrović-Lazarević kaže: „Trg je po definiciji bez drveća. Drveće bi trebalo da se nalazi na ulicama, ali ljudi to često brkaju.“ To je i razlog besa građana prema renoviranjima Trga Republike u Beogradu i drugim trgovima u Srbiji. Ali, očigledno, drveće treba tražiti, samo drugde. Na ulicama, naravno.

Trg je po definiciji bez drveća. Drveće bi trebalo da se nalazi na ulicama, ali ljudi to često brkaju.

Tu se susrećemo sa nerazumevanjem i pogrešnim tumačenjem nadležnih. Često nam spominju ulice u Nemačkoj, Britaniji ili Skandinaviji kao primere ulica bez drveća ili sa kržljavim drvećem, ali tu je u startu skriveno neznanje. Na severu Evrope nema toliko sunca kao kod nas, pa zbog toga nije ni potrebno imati hladovinu u glavnoj ulici Mančestera ili Rejkjavika, kao u glavnoj ulici u Srbiji. Drugo, i sama klima je hladnija – naša zemlja uglavnom pripada kontinentalnom i umereno-kontinentalnom klimatskom pojasu i to nije ni najmanje uporedivo sa Danskom.

Dakle, ulice su mesto za drvorede, a trgovi za agoru, vidljive fasade i spomenike. Problem je što kod nas sve manje ima drvoreda i na ulicama.

Primeri iz sveta

Ozelenjavanje je svetski trend. Umesto da se troši energija na klima uređaje, i ljudi sakrivaju od vrućine u automobilima, gradovi pokušavaju da budu zeleniji. Seul je odličan primer stvaranja zelenih koridora od napuštenih građevinskih poduhvata, a The Seoullo 7017 Skygarden, koji je koštao 71 milion dolara, predstavlja remek-delo ozelenjavanja grada. Ovaj veličansven primer kako od sivog postaje zeleno, projektovao je čuveni holandski MVRDV.

U Njujorku je od stare nadzemne železnice napravljen park, a u Seulu je napušteno gradilište pretvoreno u zeleni koridor.

Još jedan od poznatih primera jeste High Line u Njujorku po projektu biroa Diller Scofidio + Renfro koji je staru nadzemnu železnicu pretvorio u park. Nakon ove sjajne intervencije, ovaj revitalizovani deo grada postao je veoma popularan pa su oko High Linea počeli da niču objekti slavnog Vessela u Hudson Yardsu.

Više empatije prema drveću

I dok se u svetu sve čini da se automobili isteraju iz gradskih jezgara, da se sivilo zameni zelenilom, kod nas preovladava drvofobija, iz ovog ili onog razloga. Možda dobar primer možemo, uz nadu, primetiti u Sremskoj Mitrovici, gde je prošle godine, tokom renoviranja srednjeg dela Bulevara Konstantina Velikog, u sklopu gradnje tržnog centra Stop Shop i hipermarketa Lidl, izgrađena i biciklistička staza, posađeno drveće, i ono što je najlepše, biciklistička staza koja vijuga između starog i velikog, već izraslog, drveća koje nije posečeno da bi „staza bila prava crta“. Možda ima nade. Uz stručne ljude, i empatične ljude. Empatične prema drveću. A posredno i prema ljudima.

Kad ste već ovde…

• More arhitekte, ne orite trgove. More građani, ne gazite projekte