Drveni soliteri niču u Stokholmu na podijumu od šperploče
Švedska prestonica će u skorijoj budućnosti dobiti potpuno novi kvart. Ali umesto da ruše stara betonska zdanja i zidaju nova, švedske vlasti odlučile su da na ostrvu Sodermalm izgrade dva niza drvenih zgrada jedan iznad drugog.
Ako nema dovoljno mesta za gradnju, nadgradnja je uvek u opciji. Pogotovo ukoliko je od drveta! Naime, kvart Masthammen će u potpunosti biti napravljen od drveta i čini će ga 31 soliter sa po 25 do 35 spratova i ukupno 3.000 stanova. Iza ovog ambicioznog projekta stoji studio Anders Berensson Architects.
Blokovi stambenih zgrada smešteni u donjem nivou, gde će svoje mesto naći i veliki poslovni i komercijalni prostori. Svi oni će imati nesmetan izlaz na ulicu, trgove i more. Međutim, najzanimljiviji deo projekta biće podignut iznad toga.
Na krovove donjih zgrada biće postavljen podijum od špera, kao zajednička baza svim drvenim građevinama.
Na krovove donjih zgrada biće postavljen podijum od špera, kao zajednička baza svim drvenim građevinama. Zahvaljujući njemu će sve zgrade u kvartu biti povezane, a osim toga će imati i ulogu prave zelene oaze.
„Masthammen se nalazi u dolini između tri brda. Zbog toga smo odabrali da napravimo javni park na svim krovovima donjeg grada i povežemo ih mostovima. Krovovi i mostovi formiraju veliki javni pejzaž koji povezuje sve staze na šetalištima koje već postoje na istočnom Sodermalmu. Na ovaj način pravimo istočni Sodermalm lakšim i lepšim za šetnju“, izjavio je Anders Berensson.
Zašto baš drvo?
Portal Treehuger ističe da se do sada niko nije usudio da napravi tako visoke i uske zgrade od drveta poput onih koje se planiraju u Masthammenu. To znači da će tokom gradnje projektantski tim morati da prevaziđe brojne izazove i da se posebno pozabavi merama za zaštitu od požara i jakog vetra.
Iz studija poručuju da će se pri izgradnji kompleksa oslanjati na nove tehnike gradnje i inovativne materijale kakav je CLT. Drvo oslobađa najmanje ugljen-dioksida od svih materijala koji se danas koriste u građevinarstvu, što je i osnovni razlog zašto ga Šveđani sve više koriste na gradilištima u svojoj zemlji.
Da li će projektanti uspeti da se uhvate u koštac sa svim izazovima koje nosi ovaj ambiciozni održivi projekat ostaje još da se vidi.
Korisni linkovi:
