Drvene pergole i nadstrešnice: Kako se prave, kako ih zaštititi i koliko koštaju

Ima li šta lepše nego negde u prirodi uživati u lepim i sunčanim danima? Ima! Ako imate negde da sednete i po mogućstvu da je to u hladu.

Pergole su konstrukcije u eksterijeru koje služe za minimalnu zaštitu (zasenu) od sunca. Ideja pergole je da se dobije prijatno mesto za odmor ili sedenje kada to vremenski uslovi dozvoljavaju.

U nekim slučajevima pergola može da služi kao konstrukcija na koju vezuje i raste vinova loza ili neka druga biljka, poput bršljana.

“Izrađuju se od četinarskog drveta, a najčešće od smreke i jele, dok se bor ređe koristi.”, objašnjava za naš portal Dragan Nikić iz LKV centra, firme koja se bavi njihovom proizvodnjom.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Drvene kućice: Praktično rešenje za dvorišta, bašte i vinograde

Pergola ima krovne gredice koje su uglavnom uske i visoke po poprečnom preseku, po čemu su i prepoznatljive.

Dimenzije pergole se određuju arhitektonski, sagledavajući celinu i objekat uz koje se pergola postavlja.

“Ograničenja dimenzija se uglavnom svode na statičko dimenzionisanje nosećih elemenata” ističe naš sagovornik.

Pored stubova i obodnih greda, pergola ima i krovne gredice koje su uglavnom uske i visoke po poprečnom preseku po čemu su i prepoznatljive.

Dimenzije građe

Najčešće dimenzije stubova su 12×12 cm, 14×14 cm, 16×16 cm i 20×20 cm. Grede se u skladu sa dimenzijama stubova izrađuju u istim merama ali je visina grede uglavnom malo veća od širine – uglavnom je to oko 20cm.

Što se tiče krovne gredice, ona je uvek tanka i visoka i najčešće dimenzije su 6×16–20 cm i 8×16-20 cm.

Visina pergole

Prilikom projektovanja pergola bitno je imati visinu koja je prijatna za sedenje, ne preniska ali nikako ni previsoka. Neki optimum je oko 2,6 do 2,8 metara.

Krovni pokrivač

“Pergole ne bi trebalo da imaju krovni pokrivač jer ih to čini nadstrešnicama”, kaže Nikić.

Ipak, neretko ljudi postavljaju OSB ploče, daske brodskog poda ili tende kako bi pergolu mogli da koriste i u lošijim vremenskim uslovima.

Da li su za pergolu potrebni temelji?

Konstrukcija pergole, kao i svaki drugi objekat, potrebno je da se osloni na temelj. Prema pravilu to su temelji samci povezani gredama u oba pravca, a ponekad su to i trakasti temelji sa armiranobetonskom pločom.

U praksi se često koriste i gotove betonske kocke u dimenziji 30×30 cm i visine 15 cm koje se poležu u zemlju, a zatim se stubovi vežu za njih.

Donje delove stubova pre farbanja treba namazati hidroizolacijom, to jest bitulitom kako bi se sprečilo truljenje drveta koje će biti u zemlji.

Donje delove stubova pre farbanja treba namazati hidroizolacijom, to jest bitulitom kako bi se sprečilo truljenje drveta.

Farbanje drvene građe

Boja koju možete koristiti za farbanje drvene građe je Tikkurila, Valtti Opaque, boja za drvo na vodenoj bazi koja je otporna na sve spoljne klimatske uslove.

Ova farba je potpuno pokrivna, a farbana drvenarija je otporna toliko da se može održavati čak i sa deterdžentima.

Za nadstrešnicu dimenzija 3×3 metra je potrebno oko 8 litara farbe (oko 11 evra po litru). Sa četkama, valjkom i farbom, ukoliko sami farbate potrebno je da izdvojite oko 100 evra.

Pre farbanja se preporučuje šmirglanje drvene građe.

Za farbanje pergole koristite boje za drvo na vodenoj bazi koja su otporne na sve spoljne klimatske uslove.

Idealna podloga za pergole

Odabir materijala za popločavanje zavisi od ličnih preferencija ali i od toga gde se pergola nalazi. Ako je vaša pergola u prirodi, možda ne bi bilo loše da se odlučite za neke od prirodnih materijala poput drveta ili recikliranih materijala poput stare švapske opeke. Ona se polaže na šljunak i potom se fuge zaspu peskom.

Savetuje se žuta švapska opeka jer se ona ne kruni i otpornija je od crvene. Dimenzije ove opeke je 14×28 cm.

200 komada švapske opeke (oko 8 m²) košta oko 100 evra. 

U praksi, često se izliva armiranobetonska ploča na koju se zatim lepi keramika. Međutim, ovo ne preporučujemo za pergole u prirodi.

Dozvola za nadstrešnicu i pergolu

Prema zakonu, dozvola za nadstrešnicu i pergolu je potrebna ukoliko se postavlja uz stambenu zgradu i menja izgled fasade, a naročito kada se oslanja na konstruktivan elemenat zgrade.

Dozvola nije potrebna ukoliko se radi o privatnoj kući i na zemljištu je vlasnika i površine je do 20 kvadratnih metara. Ukoliko postoji još neki vlasnik na zemljištu na kojem se postavlja pergola ili nadstrešnica onda je potrebna njihova saglasnost.

Cena pergole

Cena pergole zavisi od tipa drveta koje se koristi, dimenzija poprečnog preseka kao i od same veličine pergole.

Drvo koje se koristi može biti masivno sušeno, a može biti i lepljeno lamelirano drvo. Cene drveta za masiv se kreću od 550 evra/m³ dok je lepljeno lamelirano oko 800 evra/m³.

Cena najjeftinije pergole, malih dimenzija, napravljene od masivnog drveta je oko 1.300 evra.

Cene pergola od lepljenog lameliranog drveta kreću se od 5.000 evra pa naviše.