Isekla porodičnu šumu za gradnju kuće pa zasadila 750 stabala za buduće generacije
Za izgradnju ove kuće kubične forme u tipičnom alpskom selu u Austriji korišćeno je lokalno drvo iz šume, kao i materijali nabavljeni u krugu od pedeset kilometara.
Gradnja lokalnim materijalima trebala bi biti u fokusu inženjera i arhitekata ako žele da barem malo pomognu planeti da se izbori sa klimatskim promenama. Upravo je takav primer zabeležen u Austriji gde je investitor od arhitekta iz studija Firm Architekten zatražio projekat kuće koja bi se nalazila na imanju koje je dobila od roditelja.
Sa lokacijom na zapadu Austrije, nedaleko od granice sa Lihtenštajnom, isprojektovana je drvena kuća naziva Haus in Obstragten, što u prevodu znači „kuća u voćnjaku“ koja je smeštena na betonskoj bazi i nudi prelep panoramski pogled na idilične planine. Međutim, ono što je čini specifičnom jeste da je ona podignuta od smreke, bukve i jele iz porodične šume.
U kontrastu s bogato ukrašenim seoskim kućama, novi objekat je zamišljen kao posebna i redukovana struktura.
Imanje je moralo da doživi određene transformacije, te je postojeća staja morala biti uklonjena kako bi se stvorilo mesto za novi objekat, kao i za betonski pristup za kola.
Forma novog troetažnog objekta, kao i paleta materijala, izabrani su tako da objekat dobije savremeni dizajn i da se istakne među susedima, ali da bude u skladu s prirodom.
„U kontrastu s bogato ukrašenim seoskim kućama, novi objekat je zamišljen kao posebna i redukovana struktura. Kvadratna forma zgrade dodatno naglašava njenu jednostavnost.“, rekli su za Dezeen iz Firm Architekten.
Robusna betonska platforma stabilno podupire drvenu kvadratnu formu, te kući daju čvrst i monolitan izgled.
Gradnja i sadnja
Završna obrada fasade izvedena je od neobrađenih daski smreke koje će tokom vremena menjati svoj izgled, a samim tim i izgled kuće.
„Prabaka i pradeda klijentkinje izgradili su susednu seosku kuću od sopstvenog drveta, a zatim su nastavili sa pošumljavanjem okolnih šuma. Sada je praunuka po porodičnoj tradiciji uspela da izgradi kuću baš od tog drveta, a isto tako ona je zasadila 750 novih sadnica za buduće generacije.“, objasnile su arhitekte.
Betonska nadstrešnica
Osim što je od betona izvedena baza, neposredno uz kuću nalazi se betonska nadstrešnica, nešto nepravilnije forme, koja je u jednom delu garažni prostor, a u drugom terasa preko koje je novi objekat povezan sa starom zgradom.
Drveni enterijer
U prizemlju kuće smešteni su dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom, u otvorenom konceptu, a zahvaljujući velikom zastakljenju fasade u ovom nivou iz ove zone je omogućen panoramski pogled na okolno zelenilo.
Zidovi i međuspratna konstrukcija je od smreke, dok je bukva korišćena za podove i stepenište.
Viši spratovi su nešto zatvoreniji ka spoljašnjosti, u odnosu na prizemlje, ali se i na ovim nivoima nastavlja kontinuitet primene drveta.
Konstrukcija od smreke, podovi od bukve
Zidovi i međuspratne konstrukcije objekta izvedeni su od smreke debljine 24 centimetra, dok je bukva korišćena za podove i stepenište.
Brest za nameštaj, jela za prozore
Brest je odabran za za izradu nameštaja i spoljašnje elemente za sedenje na terasi, dok je jela korišćena za okvire prozora, ostali nameštaj i oblaganje plafona.
Ova kuća je primer kako se od lokalnih materijala može sagraditi kuća, a da se pritom zemlji vrati ono što joj je uzeto.
Kad ste već ovde…
vrlo smelo, pametno i promišljeno u tradicionalnom alpskom kitsch ambijentu, unutra je sjajno! sama veličina kuće, forma, struktura, vizuelizacija, pozicije otvora, kombinacija su jako dobro smišljene i dobro je sve urađeno , jednostavno fantastično!
Da li ima neko objašnjenje zašto je ravan krov, pošto je kuća na Aplima, kako se odvodi sneg, kiša sa krova.
Ne uklapa se u okruženje. Bojim se da se današnje projektovanje svelo sve više na enterijer i estetiku nego na funkcionalnost samog objekta. Ova kuća definitivno kvari izgled ovog alpskog sela.
Što se tiče toga na koji način je nastala kuća od mene sve pohvale!
Na prvu loptu zaista deluje da se neko narugao ostatku sela, ali ovo je sama srz arhitekture.
Trebalo bi uciti brucose odmah, od prvog dana kada udju u amfiteatar o tome.
Nas nisu onomad, zato imamo po gradovima i selima ono sto imamo sada, a to je bezmalo 90% neprimerene gradnje… (tri tacke)