Drenažni asfalt: Porozan s (dobrim) razlogom

Zahvaljujući svom poroznom sastavu, drenažni asfalt omogućava vodi da prolazi kroz sloj i upija se u podlogu umesto da se zadržava na površini.

Zamislite asfalt koji ne samo da izgleda sjajno, već i funkcioniše pametno. Upravo takve odlike ima drenažni asfalt koji omogućava vodi da brzo prolazi kroz površinu, sprečavajući akumulaciju vode i smanjujući rizik od poplava. Idealno za ulice, parkirališta i sve druge površine koje se izlažu kiši.

U svetu poznata već decenijama, ova specijalna mešavina asfalta ima, naravno, svoje prednosti i mane.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Domaća metoda saniranja puteva samougradivim asfaltom

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Asfaltiranje Hemfry Co (@asfaltiranje_hemfry)

Sve prednosti drenažnog asfalta

Drenažni ili porozni asfalt prvu značajnu primenu imao je u Engleskoj 1967. godine, nakon čega je do kraja 20. veka dalje širenje njegove upotrebe obuhvatilo i nekoliko drugih razvijenih evropskih zemalja, te se ovaj tip mešavine počeo koristiti za izradu habajućeg sloja kolovoznih konstrukcija.

Prednosti su mu brojne, a na prvom mestu je svakako sposobnost brzog upijanja vode, te tako drenažni asfalt smanjuje stvaranje lokvi i akumulaciju kišnice. Pritom povećava bezbednost, odnosno smanjuje rizik od klizavih površina tokom kišnih dana.

Ovo rešenje je i ekološki prihvatljivo jer pomaže u smanjenju zagađenja i upravljanju otpadnim vodama, a takođe i dugotrajno i otporno, s obzirom na to da održava svoje karakteristike kroz sve vremenske uslove.

Povrh svega, porozni asfalt može smanjiti nivo buke u saobraćaju – za 2–3 dB. Ali kako su zahtevi za smanjenjem buke u suprotnosti sa zahtevima koje drenažni afalt treba da ispuni da bi bio što nepropusniji i kako ne bi bio sklon začepljivanju, kao rešenje se nameće – novi dvoslojni drenažni asfalt.

Kako to funkcioniše?

Zahvaljujući svom poroznom sastavu, drenažni asfalt omogućava vodi da prolazi kroz sloj i upija se u podlogu umesto da se zadržava na površini. Pravi se od posebne mešavine diskontinuiranog granulometrijskog sastava, sa velikim udelom međusobno povezanih šupljina.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti granulometrijskom sastavu (dobra mehanička svojstva, otpornost na klizanje), kao i ispunjenju tehničkih uslova smese. Veći udeo šupljina znači veći udeo velikih zrna, što posledično dovodi do smanjene mehaničke otpornosti, navodi se u studiji grupe autora sa Univerziteta u Rijeci.

Uobičajeni zahtevi su lomljeni krupnozrnasti kameni agregat niske vrednosti ljušćenja i indeksa izduženja (0,15–0,25), vrednost ispoliranosti kamena veća ili jednaka 0,5–0,55, te otpornost prema drobljenju manja ili jednaka 0,15.

Projektovanje mešavine vrši se pomoću dve metode, gyratory kompaktora i Cantaboro ispitivanja koje odlikuje jednostavnost i sigurnost rezultata, budući da se računa postotak udela veziva tako da se trošenje izrazi preko gubitka težine (%) – porastom udela veziva smanjuje se trend gubitka težine.

Polaganje drenažnog asfalta treba izbegavati na mestima na kojima postoji opasnost od nanošenja zemljanog materijala na saobraćajnicu.

Da bi se postigle i održale dobre drenažne sposobnosti potrebno je položiti asfaltni sloj debljine barem od 4 do 5 cm, te osigurati odgovarajuću brzinu oticanja vode da se ograniči taloženje čestica prašine.

To se može postići na ove načine – udelom šupljina većim od 20%, odgovarajućim poprečnim nagibom (oko 2,5%) i održavanjem slobodnog toka na obodima saobraćajnice (oblikovanje i čišćenje). Polaganje drenažnog asfalta treba izbegavati na mestima na kojima postoji opasnost od nanošenja zemljanog materijala na saobraćajnicu.

Trajnost drenažnog asfalta je oko 10 godina, tokom kojih je izvanredno otporan na stvaranje udubljenja u putu (0,5 mm godišnje), ali je prilikom korišćenja moguće oštećenje ispadanjem zrna agregata usled ubrzanog starenja bitumena. Takođe, porozni asfalt ima manju čvrstoću u poređenju sa tradicionalnim mešavinama.

Zimsko održavanje

Pesak i sitni šljunak mogu začepiti pore pa se za rešenje problema zimi preporučuje isključivo posipanje soli. S obrzirom na to so prodire u šupljine, raspršivanje soli u jednom prelazu za drenažni asfalt gotovo je potpuno neefikasno.

Kako bi se povećala efikasnost preventivnog soljenja, potrebno je raspršiti velike količine vlažne soli u više prelaza. Pojava oštećenja ispoljava se u vidu ispadanja zrna kamenog agregata zbog upotrebe lanaca, a ono može predstavljati početni stadijum pojave drugih oštećenja u zimskom periodu.

Aspekt sigurnosti

Primena drenažnog asfalta krenula je sa ciljem povećanja sigurnosti. Međutim, statistički podaci u zadnjih 20 godina govore da je došlo do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda tokom nepovoljnih vremenskih uslova, ali se povećao broj sudara u dobrim vremenskim uslovima.

Naime, vozači dobijaju osećaj sigurnosti, poverenje u saobraćajnice, što ih navodi da povećaju brzine.