Kako pomiriti mozak i srce u biznisu: Vodeći dizajneri otkrili na skupu DesignBiz u Beogradu
Dizajneri treba da imaju svest da je njihov posao da detektuju potrebe budućih korisnika prostora i da daju odgovor kroz dizajn.
Kako arhitekte i dizajneri enterijera mogu da diverzifikuju svoje poslovanje i pronađu ravnotežu između kreativne i poslovne strane profesije, ličnih afiniteta i potreba tržišta, portali Gradnja.rs i DizajnEnterijera.rs pokušali su da otkriju 23. aprila 2024. godine u Beogradu, posvetivši svoj drugi ovogodišnji MeetUp upravo ovoj temi.
Pod nazivom DesignBiz: Kreativnost u biznisu, ovaj događaj pokušao je da kroz sagledavanje širokog dijapazona segmenata da odgovor na kompleksno ali veoma kratko pitanje – kako u poslovanju pomiriti mozak i srce? Da li smo u tome uspeli, najbolje će vam reći neke od opservacija koje smo tom prilikom mogli čuti od naših cenjenih diskutanata.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kao žena, prosto morate da napravite dodatan napor da bi vas ozbiljno shvatili.
Na skupu je govorilo četvoro arhitekata – uspešnih preduzetnika, a pitanju su Zoran Jedrejčić, Ksenija Đorđević, Danilo Micić, te Sonja Brstina koja je kao moderatorka uspešno oblikovala formu i tok diskusije.
Počekat diskusije dotakao se izazova i predrasuda sa kojima se u našem društvu prilikom ulaska u biznis susreću žene, o čemu je iz sopstvenog iskustva govorila Ksenija Đorđević, koja predvodi jedan pravi arhitektonski „girl band“.
„U dizajnu enterijera ipak na kraju žene vode glavnu reč, tako da se nisam susretala sa nekom vrstom diskriminacije, ali kada krenete u ozbiljnije, veće projekte, gde vi u stvari treba da koordinirate sve struke, e tu već malo morate da pokažete da znate o čemu govorite. Ono što sam detektovala u čitavom regionu je da, kao žena, prosto morate da napravite dodatan napor da bi vas ozbiljno shvatili“, navela je naša panelistkinja.
Fokus ne samo na nišu, nego na tog nekog zamišljenog klijenta, to je po meni prvi korak.
Na temu specijalizacije, odnosno pronalaženja prave niše u poslovnim vodama, govorio je Danilo Micić, trenutno partner u švajcarskoj kompaniji Impact Acoustic, sa kojom njegov tim sarađuje već 15 godina.
„Pričali smo o tome šta u našoj niši nije toliko presaturisano i na koji način možemo rešiti probleme naših potencijalnih klijenata. Ako se pokušate dovoljno fokusirati na te probleme i pronaći i napraviti spoj onog što vi želite da radite i koje probleme želite da rešite, u tom nekom spoju će zapravo da se pojavi ta prva iskra – šta vi želite da radite, ko vi želite da bude na tom putu“, rekao je Micić i dodao:
„Ceo život sam u muzici i to je spoj svih tih nekih stvari, ali način na koji smo mi prišli da nekom rešimo problem je zapravo nama bio put kako želimo ovim biznisom da se bavimo. Rešavanje problema i potpun fokus ne samo na nišu, nego na tog nekog zamišljenog klijenta, avatara koji je pred vama, to je po meni prvi korak“.
Trebalo bi pokrenuti svojevrsnu „revoluciju“ u kulturi rada i poslovanja već u osnovnoj i srednjoj školi.
Sledeći segment koji je pokrenula moderatorka Sonja Brstina ticao se značaja deljenja kontakata, znanja i informacija, a reč je dobio Zoran Jedrejčić , nagrađivani hrvatski arhitekta koji živi i radi u Beogradu.
„U prvom delu mog života, do neke dvadeset i pete godine, deljenje informacija je, kulturološki, bilo malo čudno. Kada sam otišao u Italiju susreo sam sa totalno drugim svetom, totalno drugim sistemom, prvo na fakultetu a posleu poslu, gde je to deljenje informacija jedna normalna stvar. To je kulturološki fenomen, onda i poslovni fenomen a, u suštini, u branši u kojoj ja radim, i dizajneri, odnosno projektanti su smatrani kao neke pčelice koje sakupljaju taj polen i taj polen šire dalje“, slikovito je objasnio Jedrejčić.
Objašnjavajući na konkretnom primeru sa ovih područja, naš panelista je istakao da biznismeni u regionu, proizvodne snage koje ne mogu same, apsolutno ne dele informacije i znanja o njihovim dobavljačima, dok je u svetu to sasvim normalna praksa.
„To je iz prostog razloga što ako moj dobavljač ima više kontakata sa različitim problemima i uspeva na kvalitetan način rešiti i tuđe probleme, on će time meni uštedeti novac, on će time meni uštedeti vreme za kvalitetno rešavanje nekih problema“, objasnio je Jedrejčić.
Predložio je da bi u skladu sa primetnim, pre svega kulturološkim zaostatkom privrednih subjekata u regionu, trebalo pokrenuti svojevrsnu „revoluciju“ u kulturi rada i poslovanja već u osnovnoj i srednjoj školi.
„Normalna je stvar da se vi kao, recimo, prosvetni radnik ili fakultetski profesor morate posvetiti vašem stundetu i podeliti s njim sva svoja znanja, kao i profesionalac koji će podeliti sva svoja znanja sa kolegama. Znači, i njih staviti u situaciju da im se otvore i perspektive i nova saznanja jer time ćemo biti svi kvalitetniji i bolji. To je, u suštini, jedna vrsta znanja koju vi možda ne monetizirate na prvu, ali ga monetizirate posle jer svima nama je u interesu da radimo u kvalitetenom poslovnom okruženju, gde ćemo biti shvaćeni, gde ćemo imati protok informacija i gde će, na kraju, naše kolege to isto činiti “, istakao je hrvatski arhitekta, pohvalivši trud koji na ovom polju ulaže srpski ASAP.
Mi se u okviru ASAP-a trudimo da to promenimo i sada smo zajednički stvorili jedan pravilnik o projektovanju u enterijeru.
Razgovor je potom skrenuo na tedenciju sve češćeg umrežavanja i partnerstva više arhitektonskih biroa na velikim projektima, a svoja iskustva na ovom polju prenela nam je Ksenija Đorđević.
“U nekim prvim razvojnim fazama, gde ste vi one man show i gradite svoj portfolio, moj savet je da iskoristite svaku priliku koja vam se da. Kad već dođete do većih projekata, vi već morate sebe da zapitate da li želite da idete u pravcu pravljenja nekog ogromnog sistema od 100, 200 ili 300 zaposlenih, ili želite da budete neki mid-scale biro koji kvalitetno radi svoj posao. Ja sam se odlučila za takav neki put, ali u trenutku kada vam je za neki malo veći projekat potrebno još 20, 30 ili 50 ljudi, mislim da je trend umrežavanja firmi koje imaju sličan portfolijo, koje mogu zajedno da odgovore na određenu tipologiju, nešto što je suštinski bitno“, rekla je arhitektkinja iz Beograda.
Kao izazov specifičan za dizajn enterijera Ksenija Đorđević navodi to što još uvek na nivou regioona, a u Srbiji definitivno, različiti biroi imaju različite outpute, odnosno nivoe dokumentacije, pri čemu se dolazi do situacija da, kako je istakla, ono što je projekat za izvođenje enterijera jednog studija, nije projekat za izvođenje nekog drugog studija.
„Mi se u okviru ASAP-a trudimo da to promenimo i sada smo zajednički stvorili jedan pravilnik o projektovanju u enterijeru. To je onda jedna dobra platforma sa koje možemo zajednički da delujemo i, u stvari, podržavamo jedni druge“, zaključila je naša panelistkinja.
Krucijalna greška koju smo smo napravili je da smo ljude koji su zaista hteli da do kraja budu umetnici nekako silom prilika hteli da pretvorimo u menadžere.
Nadovezavši se na temu, Danilo Micić se prisetio jedne „katastofalne greške“, koja se u brzom rastu firme čiji je osnivač dogodila pre nekoliko godina.
„Mi smo svi umetnici, u neku ruku, i svi smo krenuli iz neke horizontalne stukture da širimo naše biznise. Međutim, pojavio se taj IT i onda smo počeli da učimo šta su to vertikale, šta su to agilni načini poslovanja itd. Krucijalna greška koju smo smo napravili je da smo ljude koji su zaista hteli da do kraja budu umetnici nekako silom prilika hteli da pretvorimo u menadžere, umesto da smo preuzeli na vreme te IT postulate koji su vrlo pametno počeli da se pojavljuju na našem tržištu, a to je da kad dosegnete neki nivo saradnje sa određenim ljudima u kompaniji, počinjete zapravo da s njima oformljavate te sestrinske kompanije, partnerske kompanije s kojima radite“, istakao je Micić.
Neuspeh je deo uspeha. To je neminovno, vi morate da pravite greške, samo morate da budete u miru s tim, da stanete iza svojih odluka.
Zoran Jedrejčić uključio se u ovaj segment diskusije rekavši da industrijski dizajneri imaju potrebu da se okruže industrijalcima, te da je njegov cilj oplemeniti industriju tako da je ona u stanju da razgovara sa kreativnim delom.
„Iz tog razloga bih naglasio da su u ovom delu Evrope vlasnici industrija uglavnom, što bi Italijani rekli, padre padrone – on i dalje sve drži u svojim stegama, i dalje je taj koji stoički donosi odluke, i dalje ga zovu kad je na godišnjem odmoru da rešava neke probleme, i ja sam u strukturi firmi s kojima sam do sada sarađivao svega par puta našao suprotna iskustva, gde su vlasnici na vreme prepoznali da im treba kvalitetan menadžment koji će oplemeniti njihov posao“, rekao je Jedrejčić i kratko poručio industrijalcima u publici – delegirajte.
Kako u biznisu opstati i kada stvari ne idu uvek kako bi trebalo, bio je sledeći segment diskusije koji je pokrenula Sonja Brstina, a svi sagovornici složili su se sa mišljenjem Ksenije Đorđević da je i „neuspeh deo uspeha“.
„To je neminovno, vi morate da pravite greške, samo morate da budete u miru s tim, da stanete iza svojih odluka. Ja sam štreber, volim da planiram, volim da izbegavam rizike, ali prosto morate da se suočite sa tim“, poručila je mladim kolegama u publici Ksenija Đorđević.
Ja volim i cenim ljude koji razmišljaju svojom glavom, koji gledaju i upoređuju stvari, ne rade mi mood boardove nego mi rade projekte.
Fokus razgovora potom je prebačen na jednu od trenutno najaktuelnijih svetskih tema – primenu veštačke inteligencije, pri čemu je Danilo Micić pokušao da objasni zbog čega smatra da AI ne može da zameni dizajnera enterijera od krvi i mesa.
„Može da postoji kakva god hoćete tehnologija ako njome nema ko da upravlja. Jedna od bitnih stvari, koja može da promeni tok kako vi vodite svoj biznis, je da vi sada sa AI-jem možete da napravite svoj interni knowledge base za čitavih pet minuta koji može da koristi cela kompanija, ali srž toga je onaj ko to koristi i kako on to koristi, tako da mislim da će to samo biti još jedan dodatni alat, kao što je VR, 3D Studio Max itd.“ – zaključio je Micić.
Upitan šta je ono što mladi arhitekta treba da uradi na početku razvoja svog biznisa i brenda, Zoran Jedrejčić je poručio da je u tom slučaju važno preispitati se i „baciti u vatru“.
„Modeli takmičenja su u moje studentsko vreme bili jako dobri. Mi smo i od strane profesora u Italiji bili uvek podsticani da radimo međunarodne konkurse, ili u sklopu samog predmeta, ali uglavnom u sklopu slobodnog vremena, jer nam je tako bilo usađeno. Ti internacionalni konkursi su jako dobra stvar za simuliranje stvarnosti i pokazivanje svog talenta internacionalnim skautima i kompanijama.“, naveo je Jedrejčić i dodao:
„Ja volim i cenim ljude koji razmišljaju svojom glavom, koji gledaju i upoređuju stvari, ne rade mi mood boardove nego mi rade projekte, svoje vreme koriste za projektovanje, a ne za kopi-pejst jednog mooda iz Filipina, drugog iz Kalkute, trećeg iz Helsinkija i onda mi stave sve to zajedno. To nema nikakve veze“.
Jedrejčić je apelovao na mlade ljude da daju sebi neko vreme za projektovanje, svejedno da li je to preko kompjutera, skica itd, što je istakao kao fundamentalan faktor.
Mi moramo da kažemo šta je to što je kvalitet prostora, da li našim klijentima ili da edukujemo neku širu zajednicu, ali to je prosto na nama.
Na pitanje kakav je trenutno status dizajnera enterijera u regionu i kako možemo da ga poboljšamo, Ksenija Đorđević je podsetila na važnost osnaživnja struke, dodavši da dizajneri treba da imaju svest da je njihov posao da detektuju potrebe budućih korisnika prostora, ali i da su dizajneri ti koji treba da postave ključna pitanja i da daju odgovor kroz dizajn.
„Naši klijenti, koliko god da su značajni developeri, oni to ne znaju, mi to znamo, mi smo tu da damo neki paket, neki odgovor, rešenje problema, neko ekspertsko znanje. U tom smislu zaista treba da budemo svesni da mi jesmo neko ko kreira kvalitet. Mi moramo da kažemo šta je to što je kvalitet prostora, da li našim klijentima ili da edukujemo neku širu zajednicu, ali to je prosto na nama. Svaki put kada shvatimo da struka nije dovoljno cenjena ja zaista mislim da je to problem što mi sebe nismo dovoljno dobro pozicionirali, a umreženi možemo mnogo dalje da stignemo“, napomenula je Kesnija Đorđević.
Partneri događaja
Organizaciju MeetUp-a portala Gradnja i Dizajn enterijera podržale su kompanije Velux, Intra Lighting, EuroDOM, Wever & Ducre, TeamCAD, Alumil i Tarkett.
